Бојић: Правосуђе штити АНБ од народа, глас жртава незаконитог рада АНБ се не чује и не види

У Вишем суду у Подгорици данас је настављено суђење бившем директору Агенције за националну безбједност Дејану Перуничићу којег Специјално државно тужилаштво, у три спојене оптужнице, терети да је злоупотријебио службени положај тако што је незаконито прислушкивао и пратио бројне личности из јавног живота Црне Горе.

На данашњем рочишту свједочила је актуелна конзулка Црне Горе у Србији Невенка Ћировић, а у моменту прислушкивања новинарка РТЦГ-а. Адвокати нијесу изнијели пуно детаља, али су сагласни да су закључци данашњег рочишта, како истичу, јадни.

Пуномоћник оштећене Невенке Ћировић, адвокат др Владан С. Бојић истиче да је откриће стварне позадине суштине постојања и рада АНБ Црне Горе побудило велика очекивања јавности и народа у Црној Гори.

Грађани Црне Горе су се, према ријечима Бојића, понадали да ће након резантне, храбре и професионалне реакције новог директора АНБ Игора Вукшића, коначно све оно што је било тајно постати јавно, да ће, како наводи, маске доушника и шпијуна сопственог недужног нарада бити разобличене, али то се, наравно, каже он, показало по ко зна који пут – наивно.

„Отварање предметног поступка јесте антологијских историјских размјера са аспекта улога и атрибута који су пратиле све наше судбоносне ОЗНЕ, УДБЕ, односно службе дражавне безбједности, али се кроз јадну тужилачку истрагу све више преображавало у фарсу. И то јесте данас овако: споља уредан и фин формални поступак а изнутра суштински – најобичнија фарса. Овдје кључног одговора нема нити гаа ико тражи нити се ико пита. Наиме, сваком разумном је јасно да руководиоцима АНБ-а није случајно “нампало” да прате, надзиру, снимају, колоквијално да биједно шпијунирају и то: митрополита, свештенике, новинаре, уопштено неистомошљенике бившег рђавог режима. Онога на ОЗНУ и УДБУ “накалемљеног” – него да им је то неко из врха режима наредио. А ко би то забога могао бити? Сви се праве да не знају, оно што би сви у једног даху рекли и што међу свима одјекује. Оптужени су као инструменти и полуге, извршавали најсрамотније али “домаће задаће”“, рекао је Бојић.

Према његовим ријечима, “врата суда” су за народ додатно чак “закатанчена”, односно главни претрес проглашен тајним, да не би се, како каже, којим случајем “одале чувене у свијету безбједносних служби патентиране методе нашега софистицираног црногорског шпијања”.

„Кога? Оног старог “унутрашњег непријатеља што уме да друкчије мисли и да каже”. Наравно да међу њима нису ни чланови ОКГ нити БИЛ, нити свијет опасне олоши криминала, него неистомишљеници, свештеници, монаси, новинари, политички опоненти и тако тим редом. Испада да се од народа Црне Горе крију фасцинантне“удбашке методе” и да су оне важније, да претежу спрам интересе и вапаја народа да зна. Да ли је пречи народ или “УДБА”? Испада да правосуђе штити АНБ Црне Горе од народа Црне Горе. Јадно, да не може бити јадније“, додаје он.

Поступак је, каже, због тешких хипотека прошлости морао бити јаван а тек понеки дио или радња инхерентна озбиљним методама служби безбједности остати тајна. Због тога Бојовић истиче да најоштрије осуђује затварање комплетног главног претреса за јавност и искључење грађана Црне Горе да знају и сазнају шта је и ко радио “над њима и са њима” и то којим и каквим незаконитом безбједносним мјерама и “радом”.

Није се, каже Бојић, никако смјело стати на оптуженима као извршиоцима “титулара највише воље бившег режима” и основни задатак тужилаштва је морао бити и по сваку цијену истрајати у усмјерењу ка продубљивању онога најопаснијег – “државног криминала”.

„Закључујем, мрак је остао у мраку, да зјапи и у њему иструну важне и далекосежне истине. Свјетло дана у Црној Гори извјесно никада неће угледати било каква правда, осјећај за правду, задовољење правде. Ово што се одвија у овом поступку је трагикомична имитација онога што је морало да значи за овај народ. Настављамо живот иза непробојних “незнаних јунака” кулиса и шпијуна. Тајне ће остати заувијек старије од истине, а народ живјети у изобиљу теорија завјера, параноја и дубоко укорењеног неповјерења“, навео је он и додао:

„Жртве “удбашког рада” је било важно ућуткати, да се глас жртава незаконитог и бесрамног рада АНБ и не чује и не види. Да све буде тајна. Да се убије патња и да неко случајни не осјети мучнину због мука и чемера жртава. Честитам, тај циљ је постигнут. Засад или заувијек?“, упитао је он, преноси РТЦГ.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: