Бојић: Венецијанско камење смишљених смутњи треба одбацити

Венецијанска комисија је става да не треба укинути тужилаштво и да се мора поштовати сигурност мандата тренутног носиоца функције. Ако је крив за било какво лоше понашање, сматра ВК, главни специјални тужилац (ГСТ) треба да се суочи са дисциплинском или кривичном одговоршношћу, а не може бити замијењен због реформи, поручено је јуче из ВК. На овакаво мишљење реаговао је министар правде и мањинских права Владимир Лепосавић.

Као примјер непрофесионалности и “могуће злоупотребе” функције главног специјалног тужиоца Миливоја Катнића на чијој смијени инсистира нова власт, Министарство правде, људских и мањинских права је у допису Венецијанској комисији (ВК) навело недавни поступак који је Специјално државно тужилаштво (СДТ) покренуло против адвоката, а за који се вјерује да је освета због рушења предмета „државни удар“.

О мишљењу ВК, као и њеном прије свега правном аспекту и назовимо „домашају“, разговарали смо са угледним адвокатом, бившим судијом и чланом Правног тима ИН4С Владаном Бојићем.

Бојић је за наш портал казао између осталог, да Мишљење ВК није обавезно, прво, јер је то „мишљење“, а друго, јер то мишљење није (држави кандидату за чланство у ЕУ никаква пресуда), па ни правна наука не познаје институционалан ауторитет мишљења ВК. Иако се по називу могло закључило да је циљ ВК – демократија, то није тачно, јер питању демократије ВК посвећује веома мало пажње, чак и кроз сурогат појмове за демократију као – легитимација и плурализам.

Како коментаришете негативно мишљење Венецијанске комисије а које се тиче измјена тужилачких закона које је иницирала Влада Црне Горе?

Прво, конфузију је унело то што се посегло само кa тужилачком сету новела, а да притом нису обухваћене судијске новеле односно, то што је у овом подухвату изостављено да се уз Тужилачки уреди и Судски савет, па консеквентно и укупно стање у правосуђу. Сваки познавалац стања у правосуђу Црне Горе, једноставно зна да се најављена борба против ендемске корупције и организованог криминала никако не може повести с нивоа избора, надлежности, компетенција полиције, АНБ-а и тужилаштва, а притом, не и судија. Јер, највиша и то председавајућа места су у блокади: Врховни суд, је у вд стању, Уставни суд је у вд стању чак и ивици кворума И Врховно државно тужилаштво је у вд стању. Правна јавност познаје проблематика квалификоване већине коју је поздравила баш ВК. Кад се то већ знало, требало је инклузивно приступити, па ако резултати изостану, једини могућ излаз је у правосудном lex specialis-у, тј. ороченом сетом новела за област правосуђа јер је постојеће стање у правосуђу у катаклизи, до те мере да је и prima facie – неодрживо.

Сад се показала позната мрачна страна Венецијанске комисије. Та Европска комисија за демократију путем права извире тек од 1990. с првом улогом промоције и дисеминације европског наслеђа, тј. acquis-a, код транзиционих и свих посткомунистичких држава, под популарним називом Венецијанска комисија. Судски и тужилачки савет у Црној Гори су правно-политички опскурни, explicite неодговорни државни органи. Тешко је замислити да неки државни орган није одговоран за свој рад, али су то баш судски и тужилачки савет. Ником не полажу рачун јер су срасли плодови вишедецениског „једнојајчаног“ пандемиском корупцијом и криминалом окорелог режима. Они су одскоро и уз лајк ВК претворени у малигно-корозивне бастионе послушних власти што нема никакве везе с владавином права. ВК је Црној Гори 2013. дала мишљење о нацрту уставних амандмана о правосуђу. Поновила је да је одувек наглашавала значај обезбеђења anti-deadlock механизма како би се омогућило функционисање државних институција. И, закључује да од неколико замисливих anti-deadlock механизама за избор несудијских чланова судског савета решење да те чланове парламент бира у првом кругу гласања 2/3 већином, а у другом 3/5 већином јесте прихватљиво. А, политичка стварност демантовала је ВК, јер се убрзо, чланови судског света Црне Горе нису могли изабрати ниједном од тих већина. И данас! Стање у правосудним инстанцама је зато блокирано. Иако ВК учествује у креирању стварности за младе демократије, десило се у Црној Цори да баш ВК превиди каквоћу и степен стварног друштвено/политичког живота – неодрживост њене формуле.
Оваквим грубим превидима ВК је изгубила већ пољуљан правни ауторитет и докусурила преостало поверење истодобно поспешујући сумње у свим димензијама, не тек правним. ВК је у праву када у свом мишљњу наводи неприхватљивост законских а ad personam решења која се тичу ГСТ, односно СДТ, али она никад није имала прлику да се сучели са случајем какав је Миливоје Катнић, а да је била у прилици без сумње би прихватила да се овај специјални друштвени и горући тужилачки феномен реши посебним законом, по угледу на законе који оправдавају, изискују такав неодложан и најличнији приступ (Тијанин закон итд). Ту је бит – новела нужде тужилачких закона – Миливојеви закони.

Да ли сматрате да би нова парламентарна већина требала да усвоји мишљење Венецијанске комисије и какве би последице биле уколико се то не деси?

Мишљење ВК није обавезно, прво, јер је то „мишљење“, а друго, јер то мишљење није (држави кандидату за чланство у ЕУ никаква пресуда), па ни правна наука не познаје институционалан ауторитет мишљења ВК. Иако се по називу могло закључило да је циљ ВК – демократија, то није тачно, јер питању демократије ВК посвећује веома мало пажње, чак и кроз сурогат појмове за демократију као – легитимација и плурализам.

Последица тог приступа је то да ВК се неодобравањем гледа на утицај парламента у образовању судске и тужилачке власти. То правило не важи за неке чланице ЕУ а и већина чланица за њих не мари, најдрастичнији пример: Немачка. „Политизација“ је лозинка која кида потребу за дубљим аргументовањем ВК вага између различитих вредности и лишава парламент изборне функције „принципијелно“ одбија изборну улогу парламента, да би се у неким случајевима одрекла аргумента „демократске легитимности“, сужењем и искривљујем. Уместо делотворног спровођења грађанске суверености и демократије као начина да титулар суверености утиче на оформљење и функционисање правосуђа, та начела мења плурализмом и демократском легитимношћу. А рад парламента је далеко транспарентнији од рада и судског али и тужилачког савета.
Када је реч о доприносу ВК сужавању (каткад и искључењу) избора конкретних решења у погледу организације и реформе правосуђа, она полази од критеријума разврставања држава кандидата у једну од две могуће квалитативне групе – младе и традиционалне демократије. Није ваљда никоме потребно наглашавати како се – Црна Гора разврстава.
Мишљења ВК уз флуидне обрисе checks and balances показују се се крајње неодрживим у конкретним државама и стоји да велика већина држава има сасвим супротна решења. Црна Гора је на кључном раскршћу – или је за суверено или за венецијанско правосуђе.

Мишљења ВК утичу на њену Контролну листу за владавину права (The Rule of Law Checklist) а од укупно дванаест, три организације имају мандат у области владавине права: Група земаља за борбу против корупције – ГРЕКО, Европска комисија за демократију путем права – Венецијанска комисија и Група за борбу против злоупотребе и незаконитог промета наркотика Савета Европе (Помпиду група) а под окриљем СЕ су и Консултативно веће европских судија (CCJE) као и Консултативно веће европских тужилаца (CCPE) као саветодавна тела, специјализована за област правосуђа састављена од судија и тужилаца. Видно јесте, да кад је реч о конкретним државама, мишљења ових тела неретко конкретно обитавају јако нечисто у неприхватљивој конкретној колизији

Мишљења сам да не треба и то из наведених ектремнио оправданих разлога, будући да „нужда закон мења“, јер би наступиле тешке негативне опште друштвене последице за које не би одговарала ВК, нити би трпела ни сносила икакву одговорност, за разлику од стања у каквом је црногорско друштво. Сматрам да ће Скупштина разумети те потребе. Последица ће свакако бити и то непоправљивих, само ако скупштинска већина одустане.

Један дио представника нове власти је већ саопштио да уколико не дође до измјена тужилачких закона и смјене главног специјалног тужиоца Миливоја Катнића неће гласати ниједан Закон у Скупштини. Како то коментаришете, те да ли сматрате да због тога може доћи до изостанка повјерења Влади?

Као што сам већ објаснио, ВК не интересује стање у коме се налази црногорско друштво благо је рећи да ВК чак не ферма да својим схоластичким принципима даје јасну превагу појединцу, тј. ГСТ Миливоју Катнићу, наспрам демократски израженој изборној вољи грађана Црне Горе који су одлучили да након више деценија заиста покрену истински процес борбе против ендемске корупције и организованог криминала, што је већ скандал.
Нагомилани слојеви корупције и криминала, потонуће дубље у заборав и ЕУ, па и ВК ће изгубити сваки легитимитет да проверава и контролише резулате борбе, јер је неће бити.

Да ли у овом моменту постоји неко решење које би било компромисно да се превазиђе парламентарна криза која је, сада, више него очигледна?

Нужна су два корака: први: усвајањем Миливојевих закона; други: инклузивни приступ у решавању свих проблема правосуђа, као и битно другачијим а сврсисходнијим избором чланова Судског и Тужилачког савета који би за орочен период – усвојили и спровели суштинске реформе правосуђа Црне Горе по мерит систему да би се постигао ефекат.
Владавина права представља жилу куцавицу модерне конституционалне демократије и пут Црне Горе ка достизању тог циља са оваквим правосуђем не може бити ни дотакнут.
Црногорско правосуђе болује од Грешке 404 (The Rule of Law Not Found).

Таква грешка постоји кад није нађено HTTP-ов стандардни одзивни код који индикује да је клијент био у могућности да комуницира са сервером, али или ије могао да пронађе захтевано или је конфигурисан да не испуни тај захтев а не ода разлог – зашто? То је стање ствари овде и сада. Не може се дотеривати. Јавност Црне Горе се оправдано пита ЗАШТО? Ако парламентарна већина чека антиковид вакцину из Брисела или Венеције, онда се треба оканити приче о освојеним слободама, јер се ни ЕУ ни ВК – нигде не жури.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: