Бојовић: Хеленска етика против неолибералног права

Глобализам пријети да уништи традиционалне вриједности, а међу њима на првом мјесту је морал, један је од закључака предавања докторанта државног факултета у Атини Драгана Бојовића, одржаном у Матици српској у Даниловграду.

Бојовић сматра да је глобализам посљедица промјене традиционалног концепта у чијем центру су некада биле универзалне вриједности попут љубави и добра, а данас су оне замијењене површним утилитаристичким аксиомама попут ефикасности личне користи.

„Мислим да је глобализам посљедица једног неолибералног концепта у чијој је жижи појединац ослобођен свих обавеза према заједници. Умјесто прихватања универзалних вриједности хеленског типа, либерални орјентисан појединац окреће се људским правима, слободи од свих обавеза и тако можда доводи у питање и сам концепт античке и метафизичке слободе. У коријену тог концепта је Хобсова максима да свако ратује са сваким у жељи да наметне своју моћ,“ примијетио је Бојовић.

Он је указао на утицај технолошког развоја на зближавање и стјешњавање свијета, гдје је свакоме доступна информација из било којег дијела планете. Свијет је тако повезан да се за кратко вријеме може доћи у било који кутак, али таква атмосфера, посебно у философском смислу, утиче на устаљене обичаје и они се мијењају.

„Глобализам се јавља у једном идеолошком концепту који одговара Ничеовој вољи за моћ. Та моћ темељи се на економији, односно слободном тржишту, које утиче на брисање граница и десуверенизације држава, јер глобални капитал тежи експанзији. Та доминација се не изражава само у економском погледу, већ тежи да се наметне као културни и философски образац,“ појаснио је Бојовић.

Глобализам се може на први поглед поредити са некадашњим космополитским теоријама у старој Грчкој. Међутим, док су стари Хелени након распада и нестанка малих градова-држава спас од свијета у којем су се нашли тражили у самоспознаји и универзалним вриједностима добра и хармоније са природом, односно метафизици, неолиберални појединац корача у другом правцу и умјесто склада са околином жели да влада природом и искориштава је.

„Античка философија је моралност повезивала са општим и универзалним редом у свијету и поистовјећивала је ред у души са редом у космосу. Са појавом просвјетитељства уноси се неред у антички ред и на сцену ступа ново тумачење грчког назива ‘техне’, који више није умјетнички и стваралачки однос према свијету, већ постаје вјештина и занат овладавања природом. Промјеном схватања тог појма мијења се и циљ морала и он умјесто универзалних вриједности сања сцијентистичко уређење и разумијевања свијета. На таквим основама које су посљедица просвјетитељства развија се глобализам у облику каквим га данас примјећујемо на планети – сматра Бојовић и наглашава да глобализам ствара појединца који се усклађује са законима тржишта и постаје пуки конзумент робе која му се нуди на сваком кораку. Због тога он мора да буде ефикасан, брз и јак и уколико не стиче те вјештине поставља се питање његовог опстанка.

У традицији је спас

Драган Бојовић сматра да спас од глобализма треба тражити у поштовању традиционалних вриједности. У њима се налази енергија која може да се супростави неолибералном појединцу који по сваку цијену жели да влада и то без обзира на прошлост. Традиција је брана таквом обесмишљавању прошлости и свега онога што је некада било важно.

„Посебно је у том погледу интересантан и простор у којем ми живимо. Црна Гора је заснована на митовима и традицији, посебно његовању култа породице, а све то глобализам доводи у питање. Тешко се одупријети чарима глобализма и слободама које он нуди, али мислим да је Црна Гора и у много тежим тренуцима знала да сачува своју племенску и духовну посебност, па очекујем да тако буде и убудуће. Олакшавајућа околност је што и у Европи, али и Америци, као колијевке глобализма, све више философа-метафизичара који пружају отпор примитивном и насилном глобализму, којем није страна ни војна сила у наметању свога погледа на свијет,“ закључио је Бојовић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: