Бојовић: Љевица у Црној Гори постоји само на папиру

Љевица је на власти, док, како је указао, друштвом доминирају десничарски “покличи” и програми, “раскомоћени су корупција и криминал и истовремено се обнавља религиозност и клерикализам”

Љевица Црној Гори постоји само на папиру, а у политичкој пракси доминирају идеолошки дилетантизам и провидни социјални популизам, оцијенио је члан иницијалног одбора Грађанског покрета Раде Бојовић.

Он је, на питање агенције МИНА да ли у Црној Гори постоје аутентичне љевичарске партије, одговорио да између програма, праксе и идеологије у Црној Гори се налазе “рупе безданице”.

“Владајуће странке су декларативна и међународно призната љевица иако је њихова политика морално, економски и социјално опустошила Црну Гору”, рекао је Бојовић агенцији МИНА.

Љевица је на власти, док, како је указао, друштвом доминирају десничарски “покличи” и програми, “раскомоћени су корупција и криминал и истовремено се обнавља религиозност и клерикализам”.

Знатна већина грађана је, како је додао, уплашена, осиромашена и политички обезвријеђена.

“Милионери израсли из крила Демократске партије социјалиста (ДПС) глуме пословну елиту, док су школе и факултети постали произвођачи јефтиног знања и заробљеног ума. Очигледно је да се идеологија такозваних љевичарских првака симболички свела на отежале новчанике који се, истине ради, пословично држе у лијевој страни сакоа”, рекао је Бојовић.

Он је објаснио да се, независно од Црне Горе, европска љевица посљедњих деценија свела на, како је навео, губитничко кокетирање са предаторским капитализмом и идеолошком празнином.

Бојовић је оцијенио да је у Црној Гори и шире, љевицу “сажвакао” капитализам, док она није успјела да пружи одговор на савремена питања и дилеме.

“Владајућа црногорска љевица је одњеговала трговачке оператере, превртљиве и користољубиве политичаре и властољубиве опортунисте. Зато је и логично да би такву љевицу некадашњи црногорски комунисти сматрали идеолошким преварантима и вјероватно би је стрпали у затвор”, поручио је Бојовић.

Он сматра да би било одлично када би црногорско “растројено” друштво могло да изњедри макар једну модерну и озбиљну политичку љевицу која би била спремна да у новим околностима ревитализује идеје правде, слободе и једнакости.

“Нама не требају бројне фиктивне и неутемељене љевичарске партије, већ би био крупан успјех ако би постојала макар једна организација која би на савремен начин покушала артикулисати лијеву политичку мисао”, објаснио је Бојовић.

Таква организација би, како је додао, требало да “демонтира декларативну владајућу љевицу” и истовремено се посвети темељном преображају друштва.

“То подразумијева укидање коруптивне партитократије, обрачун са шпекулативним и паразитским капитализмом, смањење сиромаштва и демотивацију нерада, афирмацију толерантног и отвореног друштва и инвестирање у образовни систем који ће фаворизовати просвијећеног и марљивог грађанина и одговорну друштвену елиту”, закључио је Бојовић.

Коментаришући црногорску политичку сцену професеор Зоран Стојиљковић, рекао је да већина партија, од владајућих до поједних опозиционих, “кокетира са љевицом”.

“Особеност Црне Горе је да готово сви, од владајућих ДПС и Социјалдемократске (СДП) до опозиционих Социјалистичке народне партије (СНП) или Позитивне, кокетују са лијевим одређењем, а да су у парламенту, као непожељне или политички неисплативе политичке етикете, одсутне тврдо националистичка, али и либерална и конзервативна позиција”, оцијенио је Стојиљковић.

Он је, објашњавајући да се од љевице очекује да подстиче трансфер од богатих ка сиромашнима у циљу стварања друштва благостања и широко доступног и квалитетног образовања и система здравствених и социјалних услуга, навео да црногорска власт спроводи десну политику.

“Љевичарска влада, као и друге владе у региону, спроводи десну, неолибералну политику која смањује јавну потрошњу и редукује социјалне трансфере позивајући се на идеологему да је најбоље препустити решавање проблема тржишту и резултирајућем привредном расту”, рекао је Стојиљковић агенцији МИНА.

Према његовим ријечима, поставља се питање шта је аутентична љевица и да ли се припадност том идеолошком опредјељењу мјери изборним обећањима или владавинском праксом.

“Односно да ли је критеријум припадања љевици смањење друштвених неједнакости или увећани конто на сопственом банковном рачуну”, упитао је он.

Стојиљковић је, коментаришући најаве појединих политичких субјеката да ће формирати црногорску верзију Сиризе, нагласио да је неопходно испитати да ли би програм те партије подразумијевао ревизију јавног дуга, поновне преговоре о каматама и суспензију исплате док се не створе и економски услови, као и повећање пореза на високе приходе.

Програм љевичарске партије би, како је указао, требало да подразумијева и веће опорезивање великих компанија, увођење посебног пореза на луксузна добра, борбу против сељења капитала у иностранство, национализацију бивших јавних предузећа од стратешког значаја (жељезнице, аеротранспорт), национализацију приватних болница, као и другачији, критичнији однос према НАТО савезу.

“Ако најављене иницијативе и резултирају појавом аутентичне љевице са ким би то она сарађивала у постојећем политичком пољу а да то не буде тек игра на једнократни тактички добитак”, упитао је Стојиљковић.

Према његовим ријечима, док ДПС-а држи ту партију на окупу, до промјене власти ће тешко доћи па опозиционе снаге у државе имају циљ да створе утисак да окупљени могу довести до промјена.

„Коалициони опозициони савези у Црној Гори за циљ заправо имају стварање утиска о способности опозиционих лидера да се окупе заједно, односно увјерења да је промјена власти уопште могућа“, рекао је Стојиљковић, додајући да је фактор који их повезује жеља за промјеном власти.

Због тога, како је објаснио, опозициону структуру Демократски фронт (ДФ) чине странке и дјелови странака које припадају различитим политичким фамилијама у широком луку од конзервативних националних (Нова), преко (конзервативно) либералних (Покрет за промјене) до „народњачко-социјалистичких“ (Булатовићева фракција СНП-а).

„Притом, сваки од актера има неку своју рачуницу. Нова, рецимо, улазећи у ДФ показује да не жели имиџ политичких екстремиста и трага за позицијом умереног, Европи разумљивог, национално-демократског десног центра, пребацујући оптужбе за радикализам на конто потеза власти„, оцијенио је Стојиљковић.

Према његовим ријечима, поједине трзавице на линији ДПС-СДП, на једној, као и преконпоновање опозиције и тенденција надилажења “политичког рова српско – црногорске подјеле”, на другој страни, говоре у прилог оцјени о „одмрзнутим подјелама, динамизирању политичког живота и могућим измјенама политичких и изборних партнера”.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: