Бојовић: На који начин је уопште планирана реорганизација тужилачке гране власти, с обзиром да се руководећи кадар, показао као ударне песнице одлазећег режима?
1 min read
Начина живота у Црној Гори, прије доласка Мила Ђукановића на власт, не сјећа се 324.000 њених становника, или 52 одсто од укупног броја. Значи, више од половине наших грађана, према резултатима једног од новијих истраживања, имало је мање од десет година, или се још нијесу били ни родили у јануару, давне ’89. године, када је група око Мила и Аца Ђукановића, уличним демонстрацијама, насилно дошла на власт, казао је посланик Демократске народне партије и коалиције Забудућност Црне Горе, Драган Бојовић и додао:
„Замислите ту социолошку, па и социјалну трагедију: да више од половине грађана, и то и оних који су већ у средовјечним годинама, не зна за другачију власт од ове одлазеће клептократске власти Мила Ђукановића, која је ојадила Црну Гору. Имајући то на уму, замислите онда колики је значај протеклих избора, и овог већ извјесног изгласавања нове, демократске Владе Црне Горе. Јер, овдје није ријеч о побједи једне политичке опције у односу на другу, једне коалиције или једног начина политичког мишљења у односу на друго, већ о освајању слободе, о креирању услова да Црна Гора коначно једном постане слободно, демократско друштво.“
Он мисли да је добро што је у експозеу професора Кривокапића више пута експлицитно наглашена потреба за ослобађањем заробљених институција, за транспарентношћу, за обезбјеђивањем слобода и права свих грађана. Неопходно је да се окончају апсурдне и фингиране подјеле у друштву, по етничким, вјерским, и иним основама, да се укине мржња коју је еманирала и дан данас еманира одлазећа власт. Ево чули смо и данас: дијеле нас по националној и вјерској основи, дијеле нас на четнике и партизане, зеленаше и бјелаше. Навикли су да шире мржњу и подјеле међу браћом, држећи притом дубоку руке у братске џепове. Неопходно је, дакле, укиниту све те лажне подјеле, и одлучно се разрачунати са пљачком, отимачином, личним интересима и приватлуком који су разарали супстанцу ове државе.
„Политика је јавна дјелатност и изворно циљ ове дјелатности је дефинисан као старање о заједничком добру грађана. Државне институције, по претпоставци, постоје и стварају се да би обезбиједиле добар живот грађанима, а не да би их они који владају злоупотребљавали у сопствену корист. Отуда изворно, у свом теоријском одређењу, политика је посматрана као нераздвојна од етике. Погрешно је, дакле, мислити да је, како се то данас обично тврди захваљујући успостављеној ендемској корупцији, политика „прљава“ дјелатност, која априори подразумијева обману, превару, манипулацију“, истакао је Бојовић.
Он очекује од нове Владе да, заједно са њима, врате политику њеном изворном значењу, и покажу да бављење политиком треба и може да буде часна дјелатност која подразумијева одговорност за добробит државе.
„То значи да се мора, и то је такође добро што је наглашено у овом експозеу, ревитализовати традирани етички кодекс, онај систем вриједности, по коме је Црна Гора била препозната међу европским државама, а који је одлазеће власт сасвим урушила. У антици су постојале четири кардиналне врлине: мудрост, храброст, умјереност и праведност. Марко Миљанов и наши преци су их сублимирали у двије: чојство и јунаштво. Државом треба да владају они који ће својим примјером инкорпорирати ове вриједности, који ће настојати да буду најбољи. То „најбољи“ не подразумијева никакав ексклузивитет, већ онај који је први треба свима да служи. Бити најбољи не подразумијева само образовање, стручност, експертизу, иако је и то, наравно важно, да нисте „мултипрактик министар“, као поједини тзв. „бијели орлови“ из претходних сазива Влада, што су промијенили све могуће ресоре и министраства.
„Бити најбољи, дакле, не значи само стручност, већ ово подразумијева, прије свега, бити честит, праведан, некорумпиран. Једино ко у потпуности влада собом, може владати државом. Ко се води себичним интересима и жељом за богатством, не може владати ни собом, ни другима. Очекујем да нико из нове Владе неће добити надимак „десет посто,“ као поједини министри из претходних сазива. Ако се будемо, сви заједнички, вршећи власт, држали ових изворних политичко-етичких начела, дакле, да нам је добро заједнице, а не сопствени џепови, најважније у нашем јавном дјелању, онда се можемо надати да ћемо доиста учинити друштво бољим, те да ћемо обезбиједити претпоставке за просперитет и бољу будућност свих наших грађана“, казао је посланик ДНП и додао:
„Солoн, један од седам античких мудраца, реформатор и законодавац, који је увео демократију у Атини, а тиме и у европску цивилизацију у цјелини, рекао је, између осталог, сљедеће: „Ако научиш да слушаш, знаћеш и да владаш.“ Нашом заједницом су дуго владали они који су се изгубили у свом сувишку, у својој бахатости, у својој неконтролисаној моћи, који су се хвалили тиме како не слушају и не поштују своје грађане, и на тај начин су, том осионом владавином, све нас довели до економског, институционалног, социјалног и аксиолошког суноврата.“
Протекли избори су, међутим, показали да је, упркос овој искварености одлазеће власти или баш захваљујући њој, постигнут извјестан степен демократске зрелости у нашем друштву, да разнородне коалиције, са различитим, у неким тачкама и дивергентним политичким програмима, могу да слушају и чују једни друге, да могу да се договоре и пронађу заједничке именитеље у циљу спасавања наше једине заједничке куће, да можемо да подржимо Владу која можда не испуњава све наше програмске циљеве и интересе. И што је најважније, показали смо да смо спремни да слушамо и чујемо сопствене грађане. То је, већ, само по себи, веома важан корак ка добром управљању и ка слободном друштву.
За крај, Бојовић је поставио пар питања мандатару, господину Кривокапићу:
„На који начин и да ли је уопште планирана реорганизација тужилачке гране власти, с обзиром да се руководећи кадар, поготову господа Станковић и Катнић, показали као ударне песнице одлазећег режима? Исто важи и за судску власт, иако знамо да је ту позиција нешто компликованија, какве предлоге за реорганизацију можемо очекивати на том плану? И коначно, да ли ће бити реформисана, расформирана, редефинисана Агенција за националну безбједност, која као што сви знамо чини основну полугу једног тоталитарног система владавине, успостављеног још ’45 године, кроз тадашњу ОЗНУ, па УДБУ, па АНБ, мијењала су се само имена, а систем је остао исти. Да ли ће доћи до структуралних промјена у овој служби, или само персоналних? У овој тачки сам сагласан са господином Небојшом Медојевићем, премда не дијелим његове поједине ставове, али Демократски фронт је у пуном смислу демократска организација и не мислимо униформно. Дакле, тешко да реформе које сте најавили у експозеу могу бити остварене, ако не дође до радикалне промјене у овој сфери власти која одржава и чини мотор аутократског, антидемократског режима.“
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
