Бојовић: Развојни пут Мирка Ђачића – од афоризма до политичке карикатуре

Вијест да је нелегитимни предсједник општине Мирко Ђачић, који је иначе правоснажно осуђен за пријетње убиством партијском колеги, проглашен за најградоначелника, и то од стране извјесне агенције, основане у Зеници, дјелује као побједнички афоризам на Данима хумора и сатире. А пошто је свима јасно о каквој награди је ријеч, о чему говори и то да није чак ни образложена, поставља се питање: колико је плаћена, и чијим новцем, реаговао је данас предсједник ОО ДНП Пљевља и функционер Демократског фронта Владислав Бојовић.

„Имајући у виду да Ђачић није имао ни толико моралне снаге и одговорности да поднесе оставку одмах након осуђујуће пресуде за пријетње убиством, ред би био да оставку поднесе колико је данас, због чињенице да је грађане Пљеваља брутално обмањивао непрестано најављујући партнерски однос Општине и Владе у пројектима од посебног значаја за Пљевља,“ казао је Бојовић и додао:

„Овогодишње Међуопштинске спортске игре показале су како се ово партнерство свело на то да се новцем грађана Пљеваља плаћа све што се може и не може платити, а да Влада не да ни цента.

Сјајни резултати младих спортиста из Пљеваља на управо завршеним МОСИ намећу обавезу да се јавно отворе бројна питања и укаже на јасне показатеље стања, и позиције у којој се Пљевља налазе. Ако би се којим случајем спровело истраживање, и утврдило колико младих спортиста, од оних који су овог пута наступали за Пљевља, тренутно живи у Пљевљима, или, колико њих планира да у Пљевљима остане да живи и формира своју породицу, плашимо се да би подаци били поражавајући.“

Он је напоменуо да је одмах по затварању 54. МОСИ, Пљевљаке у сурову стварност вратио први јачи вјетар који је на град изручио огромну количину отровне прашине са депоније Термоелектране, и са копова Рудника угља, уз вишечасовни нестанак струје и воде.

„Пљевља су била организатор МОСИ већ шести пут. И сваки пут су организација и гостопримство Пљевљака били на највишем могућем нивоу. Међутим, никад нисмо имали овакав понижавајући однос државе и спонзора. Поражавајућа је чињеница да је такозвани златни спонзор, Рудник угља Пљевља, за Игре опредијелио свега 70 хиљада евра, док је за рукометашице Будућности ова компанија на годишњем нивоу издвајала милионе евра, истакао је функционер ДФ-а и додао:

„Електропривреда, која драстично загађује Пљевља, и дугује општини 15 милиона евра по основу одлагања отпада на депонији Маљевац, за спонзорисање МОСИ опредијелила је свега 30 хиљада евра. Скандалозан је и податак да је Рудник ‘Шупља стијена’, чији власници из Пољске остварују милионе евра профита на експлоатацији пљеваљских сировина, за спонзорисање МОСИ издвојио свега 5 хиљада евра. Срамно је и што Влада Црне Горе није дала цента за организацију Игара, којима су Пљевља била домаћин за преко 2500 учесника из 32 општине Црне Горе, Србије, Републике Српске и Федерације БиХ.“

Министар спорта игнорисао позив стављајући до знања који је Влади стало до Пљеваља

„Ово су прве МОСИ у историји Пљеваља које није отворио неко од државних функционера, већ је та част припала ни кривом ни дужном предсједнику локалног парламента Тарику Гаџовићу. Министар спорта игнорисао је позив, који му је јавно упутио партијски колега Мирко Ђачић, јасно стављајући до знања колико је Влади Црне Горе стало до Пљеваља, без обзира на то ко врши локалну власт. Чак су и државни медији, слиједећи примјер министра спорта, упадљиво игнорисали или запостављали овај јединствени не само спортски догађај у Пљевљима,“ казао је Бојовић и нагласио:

„Да је Мирко Ђачић најградоначелник, он би успио да обезбиједи да МОСИ бар једном буду поменуте у Дневнику Телевизије Црне Горе. Да је Мирко Ђачић најградоначелник, он би од различитих фондација, државних институција и приватних фирми обезбиједио макар новац за музику, умјесто бруталног насртаја на буџет осиромашене, презадужене и бројним проблемима оптерећене општине, прећутно пристајући на ово скандалозно игнорисање од стране Владе Црне Горе.

Да је уопште градоначелник, а не нелегитимни скретничар за трошење буџетског новца, Мирко Ђачић би бар покушао да за потребе МОСИ обезбиједи дио средстава из европских фондова, којим се финансирају пројекти прекограничне сарадње.

Не, Мирко Ђачић, најградоначелник из Зенице, иде сигурним кораком само ка томе да из афоризма постане политичка карикатура.“

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: