Пише: Никола Маловић

Мало људи зна да постоји књига „Бока Которска“ с потписом Милоша Црњанског. А постоји. Издала ју је 1928. Јадранска стража из Београда, у едицији Јадранска библиотека, с именом аутора на латиници, а са насловом и текстом на ћирилици.

Годинама сам гледао како да у едицији Бокељологија књижарске и издавачке куће Књижара Со из Херцег Новог објавим „Боку Которску“ Милоша Црњанског.

За почетак је требало откупити ауторска права од Задужбине Милоша Црњанског, а потом уреднички преломити како да се, послије 92 године, ново издање огрне рухом нашег времена.

Када је 1997. г. Народна библиотеке Србије штампала фототипско издање књиге „Бока Которска“, урадила је то према српско-чешкој верзији, једној од три постојеће. Штампане су још и француско-енглеска и њемачко-чешка, све три верзије 1928. године.

Одлучио сам да ново издање у себи има само текст на српском.

Бедекер с потписом великог српског писца

„Бока Которска“ Милоша Црњанског жанром је бедекер – приручна књига за туристе, настала по поруџбини, у временима када је туризам на нашим просторима још увијек био у повоју. Али се ради и о тексту у коме се види путописна рука мајстора. Критика је опазила да је у овом дјелу Црњански обогатио српску књижевност медитеранским бојама и необичним вербалним сликама:. „Унутрашњост храма је румено полумрачна“, „Месец излази као бела коза на врх стене“.

Ново издање доноси исте оне 64 фотографије из 1928, до којих је издавач дошао захваљујући најпознатијем херцегновском градоначелнику, посланику у Скупштини Краљевине Југославије, потом министру, Мирку Комненовићу. Ријеч је о фотографијама чувеног которског Лафореста. На њима се види цијела Бока, од аустроугарске тврђаве на рту Оштро, преко херцегновских панорама, вртова и хотела, градске луке и манастира Савина, онда Зеленике, Баошића, Бијеле, Тиватског залива, тјеснаца Вериге, Рисанског залива, Пераста са отоцима, Столива, Прчања, Доброте, те добро фото-документованог Котора. Лафорест је издавачу уступио и фотографије фјорда с ловћенских висина, те свјетлописе Будве и Светог Стефана.

Рецензент, Љиљана Ђурђић (уредница издања из 1997), учи нас у Предговору да је Милош Црњански обишао Боку, али када – тешко је сасвим утврдити.

„Зна се да је 1923. године, по налогу Политике, пропутовао Далмацију и у истом листу објавио низ путописних репортажа. Да ли је тада посетио и Боку? Сигурнија је претпоставка да је тек 1925. на путу за Крф , обишао и Боку Которску. Но, оно што је сасвим извесно је да се први сусрет Милоша Црњанског са морем збио у Ријеци на северном Јадрану, где је 1912. уписао Експортну академију. Он, типични континенталац, одмах је подлегао чарима огромне земаљске воде.

„Опчињеност Црњанског морем може се пратити и кроз његову биографију и кроз његово дело. Пасионирани путник, он ће прокрстарити мора од Крфа до Шпицбергена и од Медитерана до Северног леденог океана. Стицајем околности, трећину живота ће провести на острву у Енглеској, прскан досадним северно атлантским кишама.“

Где има мора има и Бога, каже велики српски писац. „Народи који не знађаху за море, нит су пловили њим, изгледају често као стока грдна, а народи који су имали мора и крстарили њиме, често се чине као скуп дивова“ – пише у „Нашим плажама на Јадрану“, првом од своја два јадранска бедекера.

Поднаслов

Ново је херцегновско издање добило поднаслов: И коментари – с обзиром да носи бројне уредничке коментаре у фуснотама испод текста Милоша Црњанског. Ево једне од мојих интервенција, на мјесту гдје се помиње хотел „Бока“, импозантна грађевина с насловне стране (такође, фото: Лафорест):

„Чувени хотел Бока пројектовао је Момчило Тапавица, први Србин учесник првих обновљених Олимпијских игара (Атина, 1896) на којима је освојио треће мјесто у тенису, за Угарску (чији је био поданик; Аустрија и Угарска имале су одвојене екипе). Архитекта Момчило Тапавица, између осталог, пројектовао је и зграду Матице српске у Новом Саду. Хотел Бока имао је 43 собе, централни огријев и вруће купељи. На Сајму туризма у Паризу 1932. освојио је златну медаљу за комфор и услугу. Оштећен је у катастрофалном земљотресу из 1979, а потом је срушен. Познат је био хотелски парк, дијелом сачуван до данас.“

Досије Комненовић

На крају књиге, чије су објављивање потпомогли Министарство културе и информисања Републике Србије и Општина Херцег Нови, налази се ауторска прича „Бока Которска Милоша Црњанског“ коју сам 29. новембра 2019. прочитао у здању Матице српске на првим по реду, новосадским Данима Милоша Црњанског.

Из приче у којој посланик у Скупштини Краљевине Југославије, Мирко Комненовић, ожењени човјек без дјеце, патриота, оснивач бројних српских друштава, који је дипломирао на Школи модерних језика у Швајцарској, ангажује Црњанског да напише „Боку Которску“ и замјера му да је геније али немаран, који почесто текст не цизелира довољно – сазнајемо откуд обалном градоначелнику Комненовићу пара да у Херцег Новом подигне толико тога… и хотел „Боку“ и градска степеништа у камену, и ботанички парк, и хиљаду ситница невидљивих људима који нису на власти.

Мирко Комненовић је 1919. био у Русији, у специјалној мисији, да југословенском краљу поднесе извјештај шта се тачно догодило са руском царском породицом. Тамо упознаје аристократу, генерала Врангела, и налази му се на страни кад са војском овај кани избјећи из Русије, као ветеран и антибољшевик, у масовној тзв. Кримској евакуацији коју је сам организовао. Врангел,  је преко Херцег Новог стигао до Србије, но прије тога оставивши у градској луци товар блага – да се драгом Комненовићу захвали што му се у нашао у невољи.

Сврха

До овог тренутка готово непознати рукопис потписује списатељски класик, Милош Црњански, који тематски обрађује Боку Которску, нама важну географију.

Једна од намјера славног писца била је да публика након читања „Боке Которске“ обиђе потакнута, ванредно лијеп, чудесан и славан Залив. И да не престане да му долази на географско и културно поклоњење.

(Извор: Печат)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: