Pretnja vlastima Crne Gore da u rekonstruisanu Vladu ne uđu članovi Demokratskog Fronta predstavlja stav koji SAD imaju godinama i koji nije vezan za Gabrijela Eskobara, već za njihov gepolitički i civilizacijski kurs.

Jer, rusofobija ne pripada samo politici i geopolitici već ima mnogo dublje uzroke i korene.

To za Sputnjik kaže reditelj i publicista Dragoslav Bokan povodom izjave specijalnog izaslanika za Zapadni Balkan Gabrijela Eskobara da su Sjedinjene Američke Države zabrinute zbog činjenice da bi lideri nekadašnjeg DF mogli biti deo Vlade.

Gabrijel Eskobar je na onlajn brifingu uoči posete Podgorici rekao da su to ipak odluke koje donosi Vlada Crne Gore i da je to njeno pravo. Dodao je da se SAD ne mešaju ali ne mogu da ne primete da su zabrinuti zbog mogućnosti da oni koji ne dele vrednosti kao ostatak vladajuće koalicije, mogu ući u Vladu.

Eskobar niko i ništa – glasnogovornik srbofobne i rusofobne politike

Sam Eksobar je niko i ništa, samo glasnogovornik jedne neskrivene srbofobne i rusofobne politike koja naš rat za oslobođenje devedesetih tretira kao zločin, za njih su srpski ratnici ekskluzivni ratni zločinci, a u Srebrenici je tobože počinjen genocid i Srbi su jedini genocidan narod na svetu, ističe Bokan.

„Demokratski front je tu definisan kao problematičan zbog svog nacionalnog, proruskog i pravoslavnog stava u kome američka demokratija za njih nije viša vrednost od svetosavlja. Samim tim, takva vrsta politike je bila zabranjena u Crnoj Gori još od 1945. godine na ovamo, sve vreme kontinuirano. S tim što je tu bilo raznih poigravanja u prvoj fazi Đukanovićeve vlasti kad je on, navodno, bio blizak sa Miloševićem, ali sve dalje vreme imaju taj isti stav. On je čvrst, tvrd kao beton i nepopustljiv. Ne mogu ljudi koji su drugačije orijentisani i koji sudbinu Crne Gore vezuju za istoriju srpskog naroda biti u izvršnoj vlasti u Montenegru onakvom kako ga je zamislio Tito, a kako ga je realizovao Đukanović.“

Zato nova vlast ima mač nad sobom i traži šanse za neku drugu opciju ne bi li DF i srpske stranke postavili u neki oblik vlasti, da jesu ali da nisu tu prisutne i da u nekoj novoj igri pokušaju da „spuste visoko podignutu srbofobnu lestvicu“, dodaje Bokan.

Crna Gora i dalje geto za Srbe

Crna Gora je zemlja koja je bez referenduma uništila svaku mogućnost normalnog funkcionisanja svojim sankcijama prema Rusiji, „skoro pa i sankcijama prema Srbiji i Republici Srpskoj“, odnosom prema Hrvatskoj, „sa sve kosovskim lažnim ambasadorom koji se šeta Podgoricom“ i odnosom prema Srebrenici, smatra Bokan.

„Ono što je činjenica u sadašnjoj Crnoj Gori je da stvari nisu tako mračne po ekonomskim i pitanjima pravde i poštenja kao što su bili u vreme Đukanovića. A nema ni antisrpstva. Nema onog dozvoljenog i od države razgorevanog antisrpstva koje je bilo nepodnošljivo. Toga nema ali sve ostalo je nažalost na nivou geta za Srbe.“

Pokazno siledžijstvo Amerike

Mešanje čak i u rekonstrukciju crnogorske vlade, koja vodi spoljnu politiku usklađenu sa Zapadom, Bokan objašnjava pričom o siledžiji koji kad hoće nekog da bije, ne bije ga samo zbog njega nego da i drugi vide kako ga bije.

„To je pokazno siledžijstvo. Oni hoće da kažu iako se ništa ne menja u geopolitičkoj slici i pravcu crnogorske državnosti, ona je potpuno na pravcu Zapada i NATO i jedino je pitanje hoće li regrutovati crnogorske vojnike da ih direktno šalju na granice Ukrajine, a možda i preko granice. Sa te strane čak i ta pozicija prilično jadna i nikakva, njih ne zadovoljava. Oni hoće još. Oni hoće poniženje, moralni udar kao sa Srebrenicom što se dogodio.“

Nema promene bez unutrašnje revolucije

Vlast u Podgorici pokušava da „strategijom ni tamo ni vamo“ ne ide protiv srpskih interesa ali da istovremeno sačuvaju i što bolje odnose sa Zapadom gde su studirali i odakle su iznikli i Milatović i Spajić, a za to nema šanse, smatra Bokan.

„Crna Gora nije nezavisna, nije suverena, prodala je svoju nezavisnost, prodala je mogućnost ne samo nesvrstavanja nego svog autentičnog, normalnog proruskog stava. Ona je to već uradila. I sad kako u toj istoj državi bez nekakve unutrašnje revolucije, bez potpune promene da urade bilo šta što je protiv direktnog interesa Amerike, a sve vreme ih Amerikanci upozoravaju da Milo Đukanović koji nije uhapšen i dalje može ponovo da se vrati na čelo zemlje. A to je jedna nemoguća pozicija.“

A ta nemoguća pozicija bi se mogla promeniti ako se u Crnoj Gori dogodi da neko kaže Amerikancima ono „ne“ koje se svojevremno čulo u Banjaluci, Beogradu i Budimpešti, zaključio je Bokan.