ИН4С

ИН4С портал

Бокељ Лазо М. Костић: Књига маритимне радозналости и љубави према Српском Мору

1 min read
Вјероватно најпознатији публициста са подручја Боке, њен највећи познавалац, професор универзитета Лазо М. Костић у свом огромном опусу има дјело "Српска историја и српско море"
Bokelj

Бокељ Лазо М. Костић

Вјероватно најпознатији публициста са подручја Боке, њен највећи познавалац, професор универзитета Лазо М. Костић у свом огромном опусу има дјело „Српска историја и српско море“

У уводу ове књиге аутор каже:

Проучавајући прилике Српског Приморја и у прошлости и у садашњости,наишао сам на извесне историјске феномене, који су ме илпресионирали, неки чак и запањили.

Они нису нови и непознати, али сумњам да су отворено третирани и као што треба наглашавати. Можда су обрађивани стручнофактографски, али не национално-телеолошки. Маси су остали непознати, чак маси интелектуалаца.

Као Приморац, ја сам те феномене са националног угла посматрао и ценио, али сам ипак покушао да их расветлим свестрано. Постарао сам се за што обилнију литературу, што ми је великим делом (иако не сасвим) успело.

Сваки је проблем обрађиван за себе, па чак и временски раздвојено.После се увидело да они могу да се уклопе у једну мање-више органску целину.

Тако је настала ова књига, која је првенствено плод моје маритимне радозналости и моје љубави према Српском Мору, а доцније тек плод историјско-научних преокупација.”

Ово изванредно остварење, а које може помоћи запјењеним дукљанофилним борцима за разумијевање појма ”српско море” у уравнотежењу својих незналачких сензација можете наћи на овом линку.

Сликар Иван Жмирић (1842-1929) још 1881. године на Цетиње је донио слику "Вјенчање Црне Горе са морем"
Сликар Иван Жмирић (1842-1929) још 1881. године на Цетиње је донио слику „Вјенчање Црне Горе са морем“

Лазар Лазо М. Костић рођен је у Врановићима 15. март 1897. године, преминуо у Цириху 17. јануара 1979. Био је српски статистичар, правник, историчар, публициста и професор Београдског универзитета.

Костић је потицао из свештеничке породице. Зато је прво је студирао на Богословском факултету, да би се касније пребацио на Правни факултет. Докторирао је у Франкфурту 1923. Од половине 1920-их предавао је на правним факултетима у Суботици и Љубљани.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

7 thoughts on “Бокељ Лазо М. Костић: Књига маритимне радозналости и љубави према Српском Мору

  1. Да, Пелопонез се звао Мореја по мору као и Морлаци,приморски власи,тј православци,ратници,Срби…а и на грчком се за море каже ТАЛАСА од таласи…ЦГ није имала излаз на море од свог настанка а Срби јесу били ту Приморци и док је у брдима ЦГ…ЦГ под тим именом на море излази тек 1878 у Бар и Улцињ,а Фарлати спомиње медитеранску Србију и далматинску Србију и дукљанску Србију и дукљанске Србе, а Ајнхард 822.г да Срби контролишу велики дио Далмације… Толико о србском имену на мору,а заставе су мање битне. тробојке је остатак фр револуције и утицаја на славене… срби су имали црвеног двоглавог орла.за Душана царство и бијелог.а тада је Србија на више мора излазила.

  2. Evo dukljesama da se obrazuju ako hoce,a vremena su prosla kada su se napisane knjige o Boki i Srbima u Njoj otkupljivale samo da bi nestale kao dokaz postojanja Srba na ovom dijelu Primorja.Savremena tehnika je te mogucnosti ipak uspjesno eliminisala.Nepravedno ili sada namjerno precutkivan Lazo Kostic iz Krtola.To se moramo prvo mi Srbi zapitai zasto, i sakupiti novca da se sva njegova djela ponov odstampaju, i pruzi mogucnost siroj javnosti o vaznosti njegvih djela za sveukupno SRPSTVO.
    Politicki od sadasnje Srpske elite i prisvajanje istog za svoje politicke interese , ali se zaboravilo da je izvrseno prenosenje njegovih posmrtnih ostataka.Tako Seslj kaze na Sajmu knjiga u Beogradu , prosle godin ,evo smo odstampali dio knjiga Laza Kostica koji je sahranjen u Svajcarskoj i nije mogao biti sahranjen u rodni kraj.Dakle nije nikakva primjedba ,nemora on to znati,ali bi se ipak trebao zainteresovati gdje su danas posmrtni ostaci Laza Kostica
    Krtoljanina Bokelja a ndasve Srbina,kda se vec odlucio da odstampa dio njegovih knjiga.
    Matica Boke, iako je finansiski bojkotovana od opstina Kotor Tivatr Budava i Novi, mora zapoceti akciju za ponovno izdanje svih njegovih djela i poceti akciju sakupljanja novca za taj rad ,ovi prostori nemaju jednog takvog covjeka i pisca koji je toliko napisao a da se manje zna i uvazava.
    Duzni smo to prema Njemau kao covjeku s ovih prostora,ali i prema bogato istoriskom svjedocenu o Srpstvu sveukupno ,na prostorima nekadasnje Jugoslavije ,koje se nalazi u njegovim knjigama,kao svjedok vremna u kojemu je zivo ,ali i prije toga vremana.

  3. Nešto ne mogu da se sjetim, je li i jedna srpska zastava u istoriji tog naroda imala bilo kakav simbol vezan za more ili pomorstvo? Znam da su imali krme ,,,,,,,na zastavi, ali more, brodove, sidro, zaista ne mogu da se sjetim.

    1. Перфектан ти је аргумент ? врло употребљив за разне намјене – ако нечег нема на застави, нема везе са тим народом ? Је ли могуће да УДБА нема мало интелигентијег бота за ове намјене?

    2. Бокељи су вијали на својим бродовима српску тробојку. На крменом јарболу, гдје по поморском праву стоји, била је државна аустријска застава. На главном јарболу често је била српска тробојка. Постоје портрети бродова са српском тробојком. Има један у музеју у Херцег Новом.

    3. Да, Пелопонез се звао Мореја по мору као и Морлаци,приморски власи,тј православци,ратници,Срби…а и на грчком се за море каже ТАЛАСА од таласи…ЦГ није имала излаз на море од свог настанка а Срби јесу били ту Приморци и док је у брдима ЦГ…ЦГ под тим именом на море излази тек 1878 у Бар и Улцињ,а Фарлати спомиње медитеранску Србију и далматинску Србију и дукљанску Србију и дукљанске Србе, а Ајнхард 822.г да Срби контролишу велики дио Далмације… Толико о србском имену на мору,а заставе су мање битне. тробојке је остатак фр револуције и утицаја на славене… срби су имали црвеног двоглавог орла.за Душана царство и бијелог.а тада је Србија на више мора излазила.

    4. Ajde komlene na krmetinu kod mene. Bice i slaminice crveno bijele. Mi smo prijatelji odkad je moj djed cetnik opalio tvoju nenu.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *