ИН4С

ИН4С портал

Бокељи Црногорцима 1908: Наши преци љубили су милу Боку, најљепши крај српства, и никад нису изневјерили српску завјетну мисао

Господине Уредниче! Знајући колико Ви још из Ваших младих година љубите Србе у овај најљепши крај Српства, чији су претци и очеви много трпјели и страдали, али се нијесу никад изневјерили српског завјетној мисли, писало је у дијелу дописа које је из старе Боке послато уредништву ,,Цетињског вјесника'', а које је на објављено 5. јула 1908.
U Boka

Бока Которска

Господине Уредниче! Знајући колико Ви још из Ваших младих година љубите Србе у овај најљепши крај Српства, чији су претци и очеви много трпјели и страдали, али се нијесу никад изневјерили српског завјетној мисли, писало је у дијелу дописа које је из старе Боке послато уредништву ,,Цетињског вјесника“, а које је на објављено 5. јула 1908.

О свом родољубљу и српским прецима стари Бокељи су Црногорцима поручили још:

– ,,Љубили су милу Боку, ужу отаџбину, и у исто вријеме радили, борили се за сву општу Србинову отаџбину.

Под тешком владавином млетачке републике, која је из петних жила настајала да нас превари и однароди, а што није успјела у својој задњој намјери, то смо дужни за нашу српску егзистенцију вјечито благодарни бити, нашој браћи Црногорцима и њиховим узвишеним Господарима.

Нијесу ни друге владе друкчије мислиле ни радиле, но су рђавијем оком гледале братску љубав Бокеља и Црногораца.

Цетињски вјесник, 5. јул 1908, Срби Бокељи
Није црногорски ако није српски; илустрација: ИН4С

Прочитајте још:

,,Глас Црногорца“ 1907: Умро агент Црне Горе у Боки Которској, као добар Србин уживао и овдје и по Боки најљепши глас

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

5 thoughts on “Бокељи Црногорцима 1908: Наши преци љубили су милу Боку, најљепши крај српства, и никад нису изневјерили српску завјетну мисао

  1. Posle glasanja Spajića u UN da su Srbi genocidni i tako prevario glasače koji su ga postavili, i po prekršenom ugovoru Boke za ujedinjenje sa Crnom Gorom iz XIX veka.
    Preostaje mirno razgeaničenje, i Boka, Budva, Nikšić i ostale Srpske opštine da se otcepe isti dan kada i RS zbog kršenja Dejtona u UN. A mirno razgraničenje je zagarantovano samo da se Boka, Budva, Nikšić, nezavisna RS ujedine referendumom sa Rusijom.
    Tome nema ko da se suprotstavi jer ostatak CG je šaka jada nesposobno da se bori, dovoljno je staviti blokadu na put Budva-Cetinje, i put Nikšić-Podgorica i ptica neće moći da proleti, a kamo li neko da priđe. Inače od Rusije se naoružati sa sistemima S400 i nuklearnim oružijem koje rasporediti na otcepljene teritorije i to vam je mirno razgraničenje za vek vekova.

  2. Nešto ne vidim komentare Cetinjskih ustaša, milogoraca i dukljana na ovaj dopis poslat 1908. od strane Bokelja braći Crnogorcima, osim par minusa dežurnih botova. Pa naravno da ne mogu demantovat originalne dokumente iz doba kad nije bilo ni njima mrske Jugoslavije, nit Aca nit srbijanaca. Ko je tad tjerao naše djedove da srbuju i više no oni u Beograd i da se onako diče srpstvom. Izgleda da su milogorci napokon shvatili da su svima smješni sa onim tvrdnjama da friječ Srbin znači pravoslavac pa više ne forsiraju tu idiotsku teoriju u koju ni djeca od 10 god neće povjerovat. Svima je očigledno da naručeni nacionalni inžinjering stvaranja nove cg nacije nije uspio i pored uloženih velikih sredstava.

  3. Montenegronima i dukljanima ipak dozvolit dolazak u Boku ali samo ako u Brajiće napismeno priznaju kako su im se pisali očevi i djedovi, kojim su jezikom zborili i kojim pismom pisali. Jedino bi cetinjskim ustašama doživotno zabranio ulazak u Boku jer od njih više nikad ni crnogoraca a kamo li Srba bit neće.

    7
    5
  4. Монтенегринима треба ставити РАМПУ на Брајиће где је одувијек била и пуштати их само уз кауцију да на Србску земљу нагазе . Србској Боки треба омогућити да се референдумом одреди дали жели да буде део Црне Горе , али то треба да уради и Рашка област која је ОКУПИРАНА од Монтенегра и чији се јарам не може трпјети .

    11
    6

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *