Бокељи Светом Спиридону – Историјска посјета Црквеној Општини у Трсту (ВИДЕО)

У недељу сиропусну 18. фебруара 2018. године, по благослову Његовог Високопреосвештенства Архиепископа цетињског и Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија и Његовог Преосвештенства Епископа аустријско-швајцарског г. Андреја, Црквена општина Светог Спиридона из Трста угостила је  свештенство архијерејског намјесништва херцегновског и чланове Црквене општине топаљско-херцегновске и представнике општине Херцег Нови. Повод сусрета је успостављање боље сарадње и подршка тршћанске Црквене општине у организовању великог јубилеја, 300 година Топаљске комунитади, која ће бити прослављена у Херцег Новом на Спасовдан ове године.

Поводом значајног и историсјког сусрета служена је Света Литургија у храму Светог Спиридона у Трсту, којом је началствовао протојереј-ставрофор Радомир Никчевић, архијерејски намесник херцегновски и директор ИИУ Светигора, уз саслуживање протојереја Николе Тодоровића, протојереја Владана Пантелића, ђакона Зорана Миљанића, свештенослужитеља  из Херцег Новог и протојереја-ставрофора Рашка Радовића, старешине храма Светог Сипридона Чудотворца. Благољепију је допринео хор “Свети Сава” из Херцег Новог, којим је дириговала маестро Сања Радовић.

После причешћа сабраном народу обратио се о. Радомир Никчевић, протумачивши одјељак из прочитаног јеванђелског одјељка, између осталог рекавши: „Многи људи, прваци народни имају споменике према својој мјери. И ти споменици су најчешће заслужили или војничким оружјем или су их заслужили дипломатском борбом за свој народ. А шта су светитељи, који су постом и молитвом живјели свој живот? Они су заслужили овакве храмове. Оружје Светог Спиридона је била пост и молитва. И Светог Саве и Светих Апостола. Нема краја на свијету гдје нема храма посвећеног Светом Спиридону. Ено његове мошти на Крфу, ено храм њему посвећен у Херцег Новом. И коме су наши преци из Приморја и Далмације и Србије и Ерцеговине могли да направе љепши споменик или већи храм, ако не Светом Спиридону. Нека нам Господ да снаге да ходимо путем наших предака у све дане наших живота“.

По завршетку службе, старешина храма Светог Спиридона у Трсту, протојереј-ставрофор Рашко Радовић, заблагодарио је оцу Радомиру Никчевићу који је началствовао светом Литургијом и осталим свештеницима који су саслуживали. Он је поздравио и све чланове хора који су појали на Литургији рекавши „да је то велика радост, не само што су појали на Литургији, него што је ово историјски догађај када нам гости долазе из Херцег Новог, из места где су њихови преци још давно пре готово три века дошли овде у Трст и основали ову заједницу са нашом браћом из Херцеговине. То је заиста велики историјски догађај, зато могу да кажем да достојно представљају своје претке, чувајући оно што је највредније у нашем народу, веру православну и наше име српско и наравно наш духовни, културни и национални идентитет. Посебно нам је драго да је са нама данас овде и градоначелник Херцег Новог г. Стеван Катић са својим сарадницима“, рекао је прота Рашко.

Одржана је свечана академија током које су присутни уживали у наступу хора “Свети Сава”, који су извели репертоар духовних и народних пјесама, и програму који су за ову прилику припремила дјеца са веронауке. Велику пажњу изавао је наступ Милоша Богдановића, дјечака из Херцег Новог, који је одржао здравицу Светом Сави и свим присутним у храму Светог Спиридона.

У име свих Новљана, домаћине је поздравио предсједник општине Херцег Нови господин Стеван Катић, који је указао на историјску везу између Срба из Трста и Херцег Новог, поменувши само неке од многих породица из Херцег Новог и Боке Которске који су, заједно са Србима из Херцеговине, дали значајан допринос у оснивању Црквене општине Светог Спиридона чудотворца у Трсту и изградњи Трста.

„Част ми је што смо моји сарадници и ја заједно са представницима наше Црквене Општине данас са вама. Трст са Херцег Новим и цијелом Боком Которском повезују бројне нераскидиве везе, током дугог низа година које су за нама, а сигуран сам да ће тако бити и у данима  који долазе. Бројни становници Херцег Новог и Боке настанили су се у тршћанској луци гдје су остављали свој траг као трговци, бродовласници, љекари, професори. Неизмјерно ми је задовољство што сте ви, њихови потомци данас овдје са нама. О јаким везама говоре занимљиви подаци. Познато је да је велики број знаменитих Срба у 18. и 19. вијеку боравио дуже или краће вријеме у Трсту а међу њима бих за ову прилику извојио Петра Другог Петровића Његоша, Вука Караџића, Доситеја Обрадовића, Павла Соларића. Његош је чак 14 пута  био у Трсту а Краљ Никола је своје  основно образовање стицао у школи при цркви Светог Спиридона. Породоце које су у Трст дошле из Боке Которске допринијеле су угледу овог града а све то чувајући свој национални идентитет, вјеру, језик и сјећање на родни крај. Једна од препознатљивих грађевина у Трсту је палата Гопчевић, познатог тршћанског бродовласника Спиридона Гопчевића. Његов отац Крсто се из околине Херцег Новог 1805. године доселио у Трст и брзо развио трговачке послове који су га сврстали у ред најбогатијих и веома утицајних људи у Хабзуршкој монархији. Спиридон Гопчевић је средином 19. вијека посједовао око 10% свих трговачких бродова регистрованих у тршћанској луци. На палатама које је стекао, истакао је мотиве са Косовског боја. Такође, и у градњу и прве и друге цркве Светог Спиридона учестовали су донатори из Херцег Новог који су се тада настанили у Трсту и касније помагали рад црквене општине у овом граду, међу њима граховска породица Војновић, породица Гопчевић, Квекић, Светојевић, Дуковић. Јанковић, Лазовић, Вучетић и други. Линија са којом постоји јака веза нашег града са Трстом је задужбинарство, традиција на коју је Херцег Нови посебно поносан и која га издваја у односу на друге градове у Црној Гори. Једна од најзначајнијих добротворки и задужбинара нашег града је Елиза Ломбардић р. Дуковић, потомак породица које су међу најстаријим и најугледнијим у Херцег Новом а биле су тијесно везане за Трст.  Она се након живота у Трсту са својим мужем доселила у Херцег Нови и ту остала до краја живота. Основала је и данас активну Фондацију Александар Дуковић за образовање младих талената из херцег Новог. Овај чин има посебно мјесто у историји нашег града, јер указује на високи патриотизам и бригу за судбину заједнице, али и жељу да стечени капитал послужи образовању и оплемињивању у области умјетности, како млади у Боки не би заостајали за великим градовима Европе. Некадашњи предсједник општине Херцег Нови капетан Лесо Павковић школовао се овдје у Трсту. Остао је упамћен по раду за добробит свих грађана и помагању сиромашнима. Ово су само неки од примјера који потврђују јаке везе нашег краја и Трста, као и жељу породица које  су овдје настаниле се да одрже традицију вјеру и језик, уједно помажући и чинеђи добро својим сународницима. Све ово подстакло нас је да овде са вам ауспоставимо нове везе, учврстимо сарадњу и да лијепа традиција постану наши сусрети и заједничке акције, прије свега у области културе. Искористићу ову прилику да вас позовем да учествујете у обиљежавању који је вама и нама значајан за општину Херцег Нови. Ове године славимо 300 година оснивања топољске комунитаде, претече општине Херцег Нови. Топаљска комунитада имала је статус градске управе у времену када је наш град био под управом Млетачке Републике. Имала је посебан значај за становништво Херцег Новог, а представљала је духовну аутономију у управи као и могућност коришћења свог писма и језика. Припремамо реновирање вјерских објеката, као и реновирање Његошеве школе, која ће од ове године добити статус музеја. а централна прослава биће 14. јуна и биће нам задовољство да будете наши гости. Набоље вријеме за сарадњу међу браћом је свако вријеме. Увијек и сада. Будимо достојни својих предака и учинимо све да се повежемо, да ојачамо, да поправимо своје позиције у свијету који нас окружује, јер праву истину о нама можемо само открити и саопштити ми сами ако се потрудимо да урадимо колико можемо и позитивно будемо на догађаје који нам предстоје и акције које планирамо онда је и реална вјероватноћа да се све догоди онако како смо замислисли и како је Богу угодно кад су добронамјерни и људи од посла у питању. Са жељом да нас Госод укријепи у нашим намјерама још једном се од срца захваљујем на вашем срдачном гостопримству“, казао је у свом обраћању градоначелник Херцег Новог г. Стеван Катић.

После свечане академије за све присутне уприличено је послужење, а затим је дружење настављено уз духовне и народне песме из Старе Србије. овом приликом присутне су поздравили предсједник Црквене Општине Херцег Нови г. Зоран Лазаревић и предсједник Црквене општине Трст г. Златимир Селаковић.

У својој поздравној ријечи г. Зоран Лазаревић је истакао да је велика част бити овдје данас на Литургији у овој велелепној цркви Светог Спиридона.

„Ја сам прије двадесетак дана изабран за предсједника црквене општине херцегновско-топаљске, и по Божијој вољи имам част да се данас налазим овдје у част једне величанствене историјске приче. А колико сам упознат одавно није ова веза васпостављена и враћена измећу старог краја и овог новог краја, тако да је збиља посебан изазов говорити данас пред вама“.

„Када смо дошли овдје, а било је и оних који су били у Трсту и раније, а и који су по први пут овдје, заиста могу да кажем да смо инпресионирани градом. Свој највећи сјај град Трст је имао у периоду Аустроугарске, а у том периоду су овдје живјели и стварали и наши људи. Ми имамо један љепши израз од инпресионираности, у нашем народу се каже одушевљење, просто нешто из душе излази. И заиста је тако, кад погледате ово што су ти људи оставили и овом граду и свом народу, заиста застане дах, а када ућете у храм Светог Спиридона  осјетите понос, са једне стране изузетан понос, што су то људи из вашег краја урадили, ваши земљаци, наша браћа Срби православни, дубоко утемељени у оним нашим и балканским гудурама и нашем прелијепом Приморју. Ми смо данас овдје између осталог због тога што прослављамо 300 година обновљења локалне управе у Херцег Новом. Херцег Нови је 1382. године основао босански српски краљ Твртко Котроманић, име му је дао Стефан Вукшић Косача, а обновљен је тада догашајима с почетка 18. вијека. како се све то издешавало, јер невјероватна је веза измечу тога шта се издешавало с краја 17. вијека и овога што се дешава данас. Крајем 17. вијека трајао је Морејски рат, велики сукоби око Јадрана измешу Турака и млетака. Тим ратом је било захваћено и подручје и данашње Херцеговине, Херцег Нови, Требиње и Попово Поље. Ти људи који су живјели на том подручју, наши Срби показали су невјероватно визионарство. Тада су они схватили да без мора, без изласка на море нема опстанка. У том рату су морали да се определе, иако је и једна и друга страна била непријатељска, али морали су да се опредијеле ради своје будућности. Опредијелили су се на млетачку страну и учествовавши у војсци Млетачке Републике задобили су значајне бенефиције и користи од тога. Међутим, тада је пала једна велика жртва. Срушен је и до темеља спаљен манастир Тврдош. Као што се десило да на спаљеним моштима Светог Саве васкрсне цјелокупно српство, на спаљеном Тврдошу су васкрснуле црква Вазнесења на Топлој, манастир Савина, а на спаљеним моштима Светог Саве је никла и црква Светог Спиридона овдје у Трсту. Како долазимо до тог закључка? Просто, ти људи су након тог догађаја, спаљивања манастира Тврдоша, морали сви да се преселе тамо на море у Херцег Нови, а било им је потребно зарад свог привређивања, рада и напретка било им је потребан поредак и уређење које би им омогућило да могу да оставре своје животне циљеве. Од тада су они могли да се баве привређивањема како су изашли на море првенствена дјелатност била је поморство. Бавећи се поморством дошли су у Трст, долазећи у Трст основали су заједницу, бивајући у тој заједници стварали су своје породице, своју имовину. Други људи из Црне Горе, Херцеговине, Боке су долазили у Трст, данас сте ви потомци свих тих људи и на крају је као највећи симбол свог тог стварања никао храм Светог Спиридона. После 150 година се први пут дешава да једна делегација, представници црквене општине из нашег краја  из Херцег Новог из Боке  долазе овдје да се сусретну са нечим дјелом за које су заслужни  и њихови преци.  оно што је било духовни основ  да се све то створи  и да успије у животу, била је чињеница да су они и град Херцег Нови стварали у заједници  са тадашњом црквеном општином. Исти људи су стварали Топаљску комунитаду, исти људи су управљали црквеном општином. У том јединству они су успјели да остваре нешто што је данас идентификација и духовног и грађанског утемељења Херцег Новог. Ми славећи ове године велики јубилеј 300 година топаљске комунитади покушавамо да све то обновимо и поново се све остварује кроз јединство световне и духовне власти. Све је то предуслов да оставримо оно што желимо а да Херцег Нови уредимо на начин као што су наши и ваши преци успјели да од Трста направе величанствен град. Хвала вам и бићете наравно драги гости у нашем граду“, поручио је г. Зоран Лазаревић домаћинима у Трсту.

Господин Златимир Селаковић је у име домаћина поздравио драге госте поручивши: „Данас имамо велико задовољство да угостимо братску општину Херцег Нови на челу са духовном и цивилном влашћу о. Радомиром Никчевићем и градоначелником г. Стеваном Катићем. На почетку бих захвалио на позиву да се укључимо у пројекат прославе 300 година града Херцег Новог. То је за нас велика част и задовољство и могу да потврдим да ћемо врло радо прихватити позив.  Историјске везе су значајне између два града. Овом приликом захваљујем и овом дивном хору који је данас у једном од најхладнијих дана у Трсту успио да угреје наша срца и дух свих нас. Захвалио бих и протојереју Радомиру Никчевићу који је уложио велики труд  и уприличио да до овог сусрета дође. Хвала вам свима и надамо се да је ово само почетак наших сусрета и сарадње између братског Трста и Херцег Новог“ рекао је г. Златимир Селаковић.

На путу за Трст Хор Светог Саве и гости из Херцег Новог обишли су и цркву Светог Саве у Сплиту, манастир Крку, Богословију Света Три Јерарха и град Книн.

Предсједник Општине Херцег Нови са сарадницима се сусрео и са градоначелником града Трста г. Робертом Дипјацом са којим је разговарао о историјским везама два града и позвао га је на прославу јубилеја 300 годна Топаљске комунитади, а на иницијативу градоначелника Трста потписаће се и братимљење два града.

Александар Вујовић

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: