Бора је био четник!

Пише: Горан Даниловић

Када ДПС хоће некога да дисквалификује и онда држе до себе. Они рецимо не „намажу“ одбјеглог оним чиме се људи не мажу, неее! ДПС своје прелетаче али и оне који им иначе сметају јавно намаже собом, својом негдашњом бојом, октроишу га бившом чланском картом и са њим или њом је готово. Зачудна је та снага партијског ауторитета који је истовремено и понос и стид. Исти човјек, тако, у пар дана може бити носилац партијске споменице са укрштеним мачевима и балега са раскрштеном споменицом. Док си унутра ти си друг, брат, за дом и партију спреман, витез овалног стола, па и без столице, али када изађеш вани, на чисти ваздух, постајеш издајник партијске јаме која не осјећа деценијама потребу за провјетравањем.

Ипак, није исти третман свих који се усуде да их напусте – изузеци су или унапријед договорени, или се о онима који их добро познају не говори уопште?

ДПС, рецимо, не упире прстом ни у кога од оних који су отишли у другу странку на челу са Душком Марковићем? Тајац! Да је, пак, Душко Свето, да није из Мојковца него из Будве објашњавали би до лудила да га је Купио Вучић или завео Порфирије? Нееее, Душко је заштићен од партијско-комитске стигме јер је многе од данашњих непоколебљивих бораца за једнопартијску Црну Гору довукао за уши у ДПС. Њега не мажу прозивањем јер се плаше нечега што је горе од „намазивања“ оне врсте. Народ би рекао; покриј се ушима и ћути.

У вријеме колере најбоље су пролазили пустолови који су, наводно болесни, упадали у властелинске домове истјерујући вани оне што су се изловали дебелим зидовима и самодовољношћу. Поклич „кужан сам“ био је гаранција успјеха све док те куга заиста не сустигне, када се то и деси онда си, док траје, заштићен заразном болешћу.

*

Ботови и скотови старих политика већ два дана скоро ликују над смрћу једног рокера из Шумадије. Бора Ђорђевић је оџивио пун живот; рокерски, шмерски, слободно и срчано. Ботови, и они гори – уображене празнине ничега, имају потребу да се опраштају од Бориних пјесама, али не и од њега? „Био је четник“ па није партијски пожељно жалити.

Мутанти су у међувремену научили да раздвајају човјека и његово дјело, пјесника од својих пјесама и политичаре од својих политика. Све ја, дакле, за сад раздвојиво, а када буде требало спајати спајаће се преко ноћи. А требаће. Лако је раздијелити великог Ђорђевића у више комада јер који год дио сахраните ето величанственог погреба. Шта да се ради, међутим, када дође ред на погребе оних који састављени од свега што су били неће моћи скупити ни суза колико колико равнодушних емотикона?

Бора је био четник, танкосић танане душе, песник који је разарао сивило, растакао системске лажи, а државној сили супроставио кафанске строфе од којих се помјерало свако паразитско дупе.

Бора Ђорђевић је био четник, ал’ какав!

У музици, поезији, љубави, животу, у рату и миру, Бора није био бот. Бора никога није мазао властитом нечистоћом, али је опјевао оне што су се ваљали у својој нечисти. Није био кужан, није остао дужан, ни фашистима ни антифашистима.

Бора је био четник, рокер који је изрокао битанге свих народа и народности, није био Ђуић али јесте Ђорђевић, и то какав; најбољи текстописац окрутних љубави, пјевач дубоког срца, митраљезац с шубаром и папирним лицем од чијих куршума је крварила свака жедна душа широм наших изгубљених отаџбина. Био је и остао Васко Попа с гитаром, хајдук који гони хајдуке, анђео чувар…

Анђеле, брате!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: