ИН4С

ИН4С портал

Борба до капитулације

1 min read
Само, пораз који је Запад претрпео у Сирији, његов фијаско на Украјини и неспособност да утиче на ход и исход председничких избора у Русији уопште не значе да су се наши „партнери“ помирили са новим стањем ствари и да имају намеру да капитулирају.
rusija-amerika-

Илустрација

Пише: Ростислав Ишћенко

Русија је достигла нерањивост од спољне агресије, али није и сасвим нерањива.

СССР је такође био недодирљив за нападе извана и монолитан изнутра. Чак је 1991-ве преко 70 одсто грађана а референдуму гласало за његов опстанак, а ипак је пао пред хибридним технологијама Запада, иако су тада чиниле тек прве кораке, јер су совјетска елита и државни апарат били потпуно неспремни за отпор таквој врсти агресије.

Технологије су, наравно, у међувремену постале рафинираније, али је сада њима овладала и сама Русија, у тој мери да хибридни рат са Западом може водити „на равној нози“, па у њему и побеђивати.

Само, пораз који је Запад претрпео у Сирији, његов фијаско на Украјини и неспособност да утиче на ход и исход председничких избора у Русији уопште не значе да су се наши „партнери“ помирили са новим стањем ствари и да имају намеру да капитулирају.

САД се не могу одрећи улоге светског хегемона а да не жртвују животни стандард свог становништва и значајног дела елите, а то опет носи претњу дубоке унутрашње дестабилизације.

Европска унија има још шансу да се из свега извуче са минималним губицима, али ће морати да се одрекне својих „нових чланова“ који су јој већ постали баласт.

ЕУ није спремна за радикално раздвајање од Сједињених Држава и вођење политике под франко-немачким руководством која би конкурисала Вашингтону. За то првенствено није спремна Француска.

Ово значи да колективни Запад, при свим његовим унутрашњим противречјима, није спреман за наглу промену курса..

Ово Русију осуђује на настављање садашње конфронтације и на њено даље заоштравање. Штавише, Запад ће се – као Хитлер – за победу борити до последњег.

Из овога следи закључак: низ провокација Запада против Русије не само да неће бити прекинут, него ће се наставити – провокација ће бити још више и биће интензивније.

Главни задатак САД у свим фазама борбе за одбрану глобалног примата увек је укључивао одбацивање Русије у Азију и појачавање контроле над Европом. Са повећавањем зависности од САД и Европске уније и Кине.

Кијев у последње време стално пушта у оптицај најаве да спрема напад на Донбас. То може бити најопаснија провокација против Русије. Опаснији би био једино оружани напад Украјине на Крим или на Придњестровље.

Претпостављам да се у САД разматра и могућност напада Кијева на Донбас са његовим прерастањем у руско-украјински рат.

Судбина Украјине Американце уопште не узбуђује. Штавише, брзи пораз украјинске армије, са заузимањем дела територије и ликвидацијом режима у Кијеву – створио би услове за међународну интервенцију. С обзиром на то да неке суседне земље имају територијалне претензије према Украјини – то би највероватније довело до заоштравања између ЕУ и Кијева.

Ако Петар Порошенко не би био довољно одлучан у изведби антируске провокације – САД би могле подстаћи процес дестабилизације у Украјини који ионако добија на темпу.

Биће довољно да Вашингтон покаже да смењивање Порошенка сматра неопходним. Генерали који су журили да ухапсе Јануковича – поломиће ноге ко ће пре стићи до Порошенка.

После новог преврата биће тешко одржати јединство Украјине, а у Кијеву ће на власт доћи отворено терористички режим, у поређењу са којим ће Порошенков бити – вегетаријански.

Међутим, ни то неће узбудити САД. За њих су хаос и махновштина у Украјини – провокација која не заостаје за директним украјинско-руским сукобом.

И то ће бити довољно да се обезбеди сукоб руских интереса у Украјини са интересима неколико земаља ЕУ.

Све у свему, треба очекивати напето пролеће и лето. А и јесен, такође.

Са нестанком Украјине организовање провокација неће бити прекинуто.

Да би се то догодило – неопходан је нестанак Сједињених Држава. Или њихова капитулација.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

4 thoughts on “Борба до капитулације

  1. Otud najbolji Srbi, stoput pobolji od mene, odovud rusofili, primać im nijesam …
    Pa ti sad vidi …
    Kako je valjda najbolje živjeti u zabludi, pa u njoj slijepoj biti “ najbolji Srbin „, još i neuporedivi rusofili!?
    A ja, ja naivno mislim kako je dobar Srbin onaj rodoljub koji kroz život hodi otvorenih očiju … Otvorenog, kritičkog uma!
    Odgovoran sebi, pa onda i svom narodu i državi.
    Mora da griješim …
    Mora.

  2. Kraj teksta, zaključak, krajnje je površan i odsutan od realnosti! Proizvoljan, onako kako mali đokic zamišlja kraj bajke!?
    Naime, SAD neće nestati, niti će kapitulirati!
    Ne postoje elementarni uslovi ni za jedno ni za drugo.
    Ono što je mnogo izvesnije tiče se jednog nazaustavljivog procesa permanentnog i postupnog opadanja, prije svega, ekonomske, oružane i svake druge moći SAD! … Sve u vezi sa ograničenošću i limitima koji se tiču prirodnih resursa – koje, osim vode, SAD nemaju.
    S druge strane sile u narastanju, prije svega Kina i Rusija, nemaju taj problem i zato realno imaju razvojnu perspektive za razliku od SAD.
    Pogotovo taj problem nema Rusija, koja poseduje blizu 65 % prirodnih resursa planete, računajući i polarni krug!!!
    Ekonomija će bukvalno odrediti sudbinu budućeg svijeta. Kultni Hantington smatra da će SAD u narednih tridesetak godina biti osrednja regionalna sila!!!
    Dakle, nije ovdje riječ ni o nestanku, ni o kapitulaciji SAD, kako su to neozbiljne i površne baljezgarije.
    Što bi naš narod rekao : Snila baba što joj milo!
    Nestati neće, kapitulirati neće, sići će u skladu sa okolnostima na sledeći, niži nivo.
    Kako je to sasvim logično i pred vidljivo.

  3. Kako ce rat poceti, koji je vec poceo, nije tesko zakljuciti.Svjedoci smo da Cionsti ne miruju ,svjedoci smo danasnje bombardovanje Sirije koje nije bilo bas uspjesno,ali je bilo, u stvari desilo se.Rusi znaju sta ih ocekuje i bez imalo dvojbe netreba misliti da ce Putin Lavrov i drugi mnogo razmisljati ako se ovako nesto ponovi.Oni tacno znaju da je u principu pogresno stati samo na verbalnom upozorenju,zar nije tako bilo na pocetku , i sada jeste u Siriji.
    Rusi su vjerovatno izvukli velike pouke iz zaksnjele intervencije u Siriji ,ili pasivnog djelovanja u Libiji.Jedino kako izgleda da Rusija jos nije siguran u potpunosti kako krizu ubrzati ili je usporiti,ali sve je u Njenim rukama,mada oko toga nema nekih javnih istupa,pa ostaje tajna.
    Po istupanjima politicra sa Zapada ,a zadnji primjer je GB ,kod Rusa ne ostavlja ni namanji procenat sumnje da su na Zapdu na vlasti krimilaci koje vode prostaci u vlasti ,koje prodrzava kupljena propaganda sa svih medija i tako donekle im pruza neku sigurnost u iznosenju stavova i vjerovanju svojih gardjana.Rijeci demokratija pravo i ljuidska prva su toliko izraubovane rijeci Zapada da ponekad ni oni sami u to nevjeruju.
    Postoji jedan siroki konsensu da elita iz USA ne uzima za ozbiljno Rusiju ,sto se pokazalo kod slucaja Skripal ,i donosenjeu odluke o protjerivanju diplomata.U Rusiji je misljenje da razgovr sa Borisom Djonsonom ne da nijesu korisni ,i nijesu doveli nidocega nego da su jednostavno gubljenje vremna,i na kraju da je to bila greska.
    Najblize istini je da ce Rusija u Sredozemlju u blizini Izraela potopiti nekoliko ratnih brodaova NATO ili USA,koje ce oruzje upotrebiti ostaje da se vidi ,paleta raketa kod Rusa je velika od poznatih do nepoznatih raketa ,svih vrsta i kalibara!
    Ruski strucnjaci ne rade u vladi ,ali se njihova rijec itekako cijeni i kod naroda ali i kod vladajuceg establismenta,koji je svjestan jednog takvog poteza, pa zato jos malo vaga, kada ce i da li ce bas sada udariti po USA – NATO-Cionizam,na karju to je jedna te ista stvar !

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Privacy Policy