Борба против корупције тапка у мјесту
Колегијум иредсједника Скупштине Црне Горе већ дуже од годину и четири мјесеца се не изјашњава о захтјеву Одбора за антикорупцију да се формира радна група која би ускладила законодавство у вези са питањем јавног објављивања матичних бројева.
Иницијатива је покренута након уклањања матичних бројева са интернет презентација Централног регистра привредног суда и Управе за некретнине. О овом питању ће се данас дискутовати на Одбору за антикорупцију у склопу расправе о степену реализације закључака тог радног тијела.
Одбор је у јануару прошле године закључио да је „за потребе истраживања појава и носилаца организованог криминала и корупције, чиме се баве истраживачи новинари и поједине НВО, веома важна доступност података који су уклоњени, а то значи доступност ЈМБГ за лица која су власници привредних друштава или непокретности.
Предсједник одбора Предраг Булатовић још 13. јануара затражио је од колегијума реализације закључака.
„Још нема званичног одговора, нити су предузете било какаве радње на формирању радне групе која би се бавила овом тематиком“, констатује се у материјалу који ће данас разматрати Одбора за антикорупцију.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Ajde da damo direktni materijal da državni tužilac počne raditi svoj posao. U protekle dvije godine sa ulica su nestala privredna društva namijenjena taxi prevozu
-premijer
-president
-dodge
-prestige
-lady taxi
-gold…
Njihovim nestajanjem, licence koje su dodijeljene tim društvima, nijesu povučene i proglašene ništavnim iako je to trebalo uraditi zbog prestanka rada tih privrednih društava.
Od strane sekretarijata za saobraćaj, onako ispod žita (a možda i za bogatu proviziju) dodijeljene su pojedinim taxi privrednicima (koji već imaju po jednu u svojem vlasništvu što je ujedno i limit za taxi privrednika) kao i pojedninim novo stvorenim, i za tu namjenu registrovanim, taxi privrednim društvima. Naravno, neke licence se i dalje vode na ta propala privredna društva a njihovi novi ilegalni vlasnici, normalno, nemaju nikakvu obavezu osigurati na stotine lica koja upravljaju tim vozilima na očigled svih institucija koja su zadužena da to spriječe. Uostalom zašto bi ih i osiguravali kada to nijesu činjeli niti oni koji su bili izvorni vlasnici tih društava i licenci. Državni tužilac bi trebao ispitati ove slučajeve ali pri tome zaobići komunalnu policiju i sekretarijat za saobraćaj pred čijim očima se ovo dešava već čitavih skoro deceniju. To su očigledni primjeri zarobljenih institucija koja ne rade svoj posao i čiji čelnici uzivaju u luksuzu koji očigledno ne može biti rezultat pošteno stečenog kapitala. Aktuelni sekretar sekretarijata za saobraćaj se zadovoljava time što izjavljuje da, za vrijeme njegovog obnašanja ove dužnosti, nije izdata niti jedna nova licenca. To što je njegov predhodnik radio, po tom pitanju, kao da ga ne brine. Novi sekretar ne osjeća potrebu da nadležnim istražnim organima prijavi stanje na koje je naišao kada je stupio na dužnost što bi ga činilo (u zemljama zapadne demokratije) direktnim saučesnikom u tim djelima. On nagovještava uvođenje TX tablica i na taj način upozorava vlasnike privrednih društava (npr.Sity taxi) koja su svoja auta, na račun kojih su dobili licence, prodala svojim radnicima a zadržali licence u svom vlasništvu, koje sada tim istim radnicima izdaju za 10-13 eura dnevno, da na vrijeme sklope ugovor o pod zakupu tih istih (sada tuđih) vozila, kao jednom od uslova da bi radnik mogao da zadrži radno mjesto unutar iste firme. Državni tužilac bi trebao ustanoviti zašto komunalna policija nije spriječila svakodnevnu vožnju, na očigled njih samih, na stotine neprijavljenih (divljih) taxi vozača u brendiranim taxi autima sve sa firmom na krovu. Takođe bi interesantno bilo da utvrdi koliko komunalnih policajaca ima svoja vozila, unutar pojedinih udruženja i privrednih društava, i svoje vozače među njima a koja rade pod tuđim imenom. Ako se uzme u obzir suma koja se vrti u taxi službama grada PG postaje mnogo jasnije da ta branša može poslužiti kao gnijezdo organizovanog kriminala i nelegalnog bogaćenja. Šteta koja se, ovakvim načinom rada, nanosi opštini i legalnim taxi privrednicima mjeri se milionima eura. Ako se sjetimo susjedne Hrvatske i njenog minulog premijera koji je odgovarao za mnogo manju cifru, moramo navesti državnog tužioca da i on preduzme nešto. Ovog puta za ovo nije kriv naš premijer ali malim premijerčićima koji se kriju iza leđa pravog (iako on to možda i ne zna) mora se stati na kraj.