Борба за српски језик: Етика изнад политике
1 min read
Навршило се десет година откако су 26 професора из Никшића и један из Херцег Новог стали у одбрану српског језика. С хипотеком „државног непријатеља“ живели су и тада и данас, трпећи све и свашта и довијајући се на разне начине како да преживе и прехране породице.
Те 2004. они су ушли у политички вртлог не мирећи се с променом наставног предмета српски језик у матерњи, чинећи све да наука победи накарадну владајућу идеологију која је извршила културни и етнички геноцид над сопственим народом. Освета лоших ђака била је сурова.
Нико од отпуштених професора није нашао посао у струци у Црној Гори. Неки су се пензионисали. Реч је о наставницима и професорима српског, а било је оних који су предавали економију, математику, биологију, физику, историју…
Ратко Шкулетић се замонашио и као отац Јефтимије постао игуман Пивског манастира. Светозар Ћираковић српски језик предаје у Скадру, професор филозофије Миодраг Тодоровић данас је старешина Саборног храма Светог Василија Острошког у Никшићу, Веселин Матовић уређује часопис „Слово“… Он је са супругом Радмилом, такође, устао у одбрану српског језика.
Ту су и друге њихове колеге: Радинко Крулановић, Миодраг Бели Ковачевић, Весна Тодоровић, Борис Јовановић, Владенка Ковачевић, Марија Лалатовић, Драгана Тодоровић, Радован Чолаковић, Иванка Антовић, Душан Килибарда, Небојша Ђилас, Драгомир Нинковић, Радосав Ђурковић, Ранко Зечевић, Милојко Пушица, Веселин Кандић, Радмила Радовић, Љубица Јововић, Лидија Мијушковић, Миланка Оташевић Ђурђевац… У међувремену је двоје професора преминуло – Станка Никчевић из Никшића и Херцегновљанин Вуко Велаш.
– Многи нам кажу да је то била борба с ветрењачама и да није имало сврхе жртвовати се. Али, не мислимо тако. Скадар се није могао саградити све док у њега није уграђена жртва. Тако је и са српским језиком и нашом борбом – каже професор Веселин Матовић. – Знамо да ће наша жртва једног дана уродити плодом и због тога смо сигурни да смо на правом путу.
Да се Црна Гора пре деценију почела „саплитати свезаних очију“, уверења је проф. др Јелица Стојановић:
– Тада је Црна Гора почела да даје отказ своме бићу, прогони оне који су посведочили њу и претке. Матерњи је био само корак у ненауму. И није се стало.
Професорка Весна Тодоровић подсећа да је њихов отпор имао за циљ да се проблем научно реши. Надали су се помоћи српске опозиције, али…
– Она није била дорасла том задатку. Нанела нам је велику штету стављањем потписа на документ којим се потврђује име за наставни предмет црногорски-српски, босански, хрватски… Тада је Андрија Мандић, лидер НСД, тријумфално саопштио да је српски језик спасен! Кључни моменат било је усвајање новог црногорског устава, из кога је српски језик избачен као службени, захваљујући гласу посланика Покрета за промене. На коленима смо молили Небојшу Медојевића да не гласа за такав устав. Није помогло – присећа се Тодоровићева.
Преосвећени владика Јоаникије каже да је дубока тајна језика и да је данас много тога у кризи, осим српског слова, које сабира, просветљује и оснажује.
– Нема државне институције која би ово слово подупрла. Оно је искључено из свих токова које држава одређује, па иако се званична власт бори против њега, оно чува Црну Гору. Ако Црна Гора мора да опстане, онда мора да врати ћирилично слово и мане се ћорава посла. Што пре, то боље – истакао је Јоаникије.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Српски језик је одолевсо вековима, увек је био нападан и увек се одбранио. Нападали су га највише католици а сада и српски издајници а поготово црногорска назови држава. Велика подршка великим патриотима и браниоца Православног и српског језика и бића. Српској држави треба очитати лекцију из патриотизма и објаднити им да је српски језик један од најстаријих и да су од њега настали многи језици.
Погледајте свака држава је заштитила своје писмо сем наших кукавичких и поданичких академика и професора који признају и туђе писмо да би се додворили српским непријатељима.
СТАНИМО У ОДБРАНИ ДОПСТВЕНОГ ЈЕЗИКА.
Професори се нијесу окренули политици, напротив политика је затровала све поре црногорског друштва, па се тако острвила да рјешава питање језика. Професори су стално тврдили, оно што и наука каже, да у Црној Гори, поред албанског, постоји само српски језик. Предсједник Ђукановић је јавно саопштио да је црногорски језик државни језик, значи политички. Све вријеме професори су наступали са позиција науке, остали су се качили за њих рачунајући на политичке поене. Један дио тих професора ми је предавао у Гимназији у Никшићу. Ради се о часним и непоткупљивим људима. Зато је овоме U PROLAZU било паметније да прође но да оставља овако несувисле коментаре.
ČASOPIS „SLOVO „JE BASTION ZA ODBRANU SRPSKOG JEZIKA I KNJIŽEVNOSTI
Pitanje jezika je prvenstveno političko pitanje. Profesori su loše iskalkulisali pobjednika i izgubili. Ne kažem da jednog dana neće, opet, doći njihovo vrijeme ali za sada je situacija takva kakva je. Htjeli su se nametnuti kao mnogo veći igrači nego što su u stvari bili. Htjeli su nauku podrediti njihovom političkom viđenju nastale situacije.
Vođe su im našli utočište u instituciji koja ih je podstakla na ovakav gest ali ostali nijesu baš najbolje prošli.
Preporučio bih im da sledeći put budu okrenuti više nauci a manje politici. Zna se gdje se politika vodi a ko je sprovodi.
Podrska otpustenim profesorima srpskog jezika od strane SKC Zupan Prvoslav iz Berana. Sjecanja radi, mi smo digli glas protiv diskriminacije vecinske srpske jezicke zajednice, zajedno sa jos jednim brojem NVO iz Berana, Podgorice, Grblja, Boke, Niksica, a bio je prisutan i jedan broj profesora iz Niksica na zajednickom sastanku, koji je odrzan u Podgorici.
Tada smo trazili da se djeca koja to zele skoluju na srpskom jeziku, da se srpskom jeziku vrati status sluzbenog jezika, srpskom narodu status konstitutivnog naroda. Milic, Mandic i Medojevic su mogli tada da se izbore za povratak srpskom jeziku status sluzbenog jezika, ali je bio pravi fijasko usvajanje dogovora oko buckuris jezika. Najvecu je obavezu imao Medojevic zbog usvajanja, po Srbe, diskriminatorskog ustava. Svi potpisnici tog sporazuma sada cute, dok se nad nasom djecom vrsi nevidjena diskriminacija i aparthejd, sa jezikom koji je sklepan u zagrebackoj laboratoriji 2o13.godine. Cuvena komisija koja je trebala da pripremi program za buckuris jezik nikad nista nije napravila, sto je normalno. Trebalo je 2o11.godine amortizovati opravdano nezadovo;jstvo oko nasilnog uvodjenja c jezika u obrazovanje. Kao sto se oni koji su ispred opozicije pregovarali oko referenduma i odigrali epizodnu ulogu sa Solanom, tako su ovi isto odradili sa Fileom i Luksicem.
Samo povratak srpskom jeziku status sluzbenog jezika, Srbima status konstitutivnog naroda, treba da bude cilj svima nama Srbima.