ИН4С

ИН4С портал

Борета тражио изузеће вијећа Врховног суда и Весне Меденице

1 min read
Пресуда Врховног суда за убиство полицијског инспектора Славољуба Шћекића и бомбашки напад на хотел „Сплендид“ укинута је одлуком Уставног суда 25. јуна јер постоји озбиљна сумња да су Виши, Апелациони и Врховни суд поклонили вјеру непоузданом заштићеном свједоку Зорану Влаовићу Бохуму, чиме је осуђенима за ово кривично дјело повријеђено право на правично суђење.
Medenice

Весна Меденица

Сједница вијећа Врховног суда, на којој се данас одлучивало о пресуди за убиство инспектора Славољуба Шћекића, одгођена је на неодређено вријеме након што је окривљени Саша Борета затражио изузеће цјелокупног петочланог судског вијећа, али и предсједнице суда Весне Меденице, преноси Фосмедиа.

Пресуда Врховног суда за убиство полицијског инспектора Славољуба Шћекића и бомбашки напад на хотел „Сплендид“ укинута је одлуком Уставног суда 25. јуна јер постоји озбиљна сумња да су Виши, Апелациони и Врховни суд поклонили вјеру непоузданом заштићеном свједоку Зорану Влаовићу Бохуму, чиме је осуђенима за ово кривично дјело повријеђено право на правично суђење.

Љубо Вујадиновић, Саша Борета, Љубо Биговић и Милан Чила Шћекић осуђени су на по 30 година због убиства полицијског функционера Славољуба Шћекића 30. августа 2005. године. Укинутом пресудом Алан Кожар осуђен је на шест година и два мјесеца робије због бомбашких напада на градилиште садашњег хотела “Сплендид”.
Прочитајте и ово: Два разлога због којих је укинута пресуда Врховног суда за убиство Славољуба Шћекића

Уставни суд је, већином гласова, утврдио да је осуђенима повријеђено право на правично суђење јер се судови нису бавили њиховим наводима о кредибилитету заштићеног свједока.

Наиме, оптужени и њихови адвокати су навели да је заштићени свједок Зоран Влаовић у замјену за свједочење у овом поступку добио прекид казне, коју је претходно служио у Заводу за извршење кривичних санкција.

Уставни суд је навео да је то могуће у случају свједока сарадника, али не и заштићеног свједока.

Утврдио је и да је Влаовићу убрзо након давања изјаве специјалној тужитељки Стојанки Радовић прекинуто издржавање казне у Спужу по пресуди Окружног суда у Београду.

У одлуци Уставни суд напомиње да законодавац одредбама Законика о кривичном поступку није прописао да се заштићеном свједоку дају одређене погодности или бенефити са циљем да се придобије за сарадњу са правосуђем, већ да је циљ само да му се осигура лична и имовинска безбједност.

„Слиједом наведеног, Уставни суд сматра да се у околностима конкретног случаја, намеће сумња да су заштићеном свједоку Влаовићу дате погодности у виду прекида извршења казне затвора у замјену за његов исказ, који је допринио доказивању кривичних дјела и кривице учинилаца у предметном кривичном поступку, па те околности, по оцјени овог Суда, доводе у сумњу поузданост и тачност исказа овог свједока“, наводи се у одлуци Уставног суда.

Браниоци оптужених су на суђењима и у жалбама истицали да је једини мотив за свједочење Влаовића био његов прекид издржавања казне, па је тиме његов исказ неподобан да се на њему заснује судска одлука.

„С тим у вези, Уставни суд запажа да су се редовни судови у оспореним пресудама ”ограничили” на оцјену да је саслушање свједока Влаовића пред истражним судијом и на главном претресу обављено у складу са законом, да је ријеч о правно ваљаном доказу и да се на истом могу заснивати судске одлуке. Међутим, судови у образложењу својих одлука нијесу дали било какво образложење, односно одговор на упорне наводе одбране о повезаности свједочења Влаовића и прекинуте му казне“, наводи се у одлуци Уставног суда.

То за судије Уставног суда изгледа „посебно спорно“, јер су наводи оптужених потврђени рјешењима Министарства правде о прекидима и продужењу прекида казне Влаовићу, као ни да се до данас није јавио ЗИКС-у ради издржавања преосталог дијела затворске казне.

„С тога је оцјена овог Суда да, редовни судови у оспореним пресудама нијесу испитали тврдње подносилаца уставних жалби, у погледу околности под којима је прибављен исказ свједока Влаовића, па у недостатку одговарајућег образложења судова, Уставни суд има озбиљне дилеме о поузданости и тачности исказа овог свједока, као и о квалитету тог доказа у конкретном кривичном поступку“.

Укинутом пресудом Врховног суда од 20. октобра 2015. године одбијене су жалбе Врховног државног тужилаштва Црне Горе – Одјељења за сузбијање организованог криминала, корупције, тероризма и ратних злочина, оптуженог Милана Шћекића и његових бранилаца и бранилаца оптужених Љуба Вујадиновића, док је уважио жалбе оптуженог Саше Борете и његових бранилаца и бранилаца оптуженог Љуба Биговића и Алана Кожара и преиначио пресуду Апелационог суда Црне Горе само у односу на кривично дјело изнуда у покушају везано за дешавања подметање и активирање експлозивних направа на градилишту хотела „Сплендид“, налазећи да се ради о основном облику тог кривичног дјела, а не о квалификаторном облику овог дјела како је то закључио другостепени суд, док су жалбе изјављене у корист ових оптужених у преосталом дијелу оцијењене неоснованим.

Подсјетимо, Врховни суд је тада саопштио да је пресудом утврђено да су нижестепени судови правилно и потпуно утврдили све одлучне чињенице које су од значаја за правну оцјену кривичних дјела због којих су оптужени оглашени кривим и за правилну примјену одредби Кривичног законика.

„По оцјени овог суда Виши суд у Подгорици и Апелациони суд Црне Горе су поуздано закључили да је оптужени Алан Кожар, подстрекнут од оптужених Саше Борете и Љуба Биговића, у јуну и јулу 2005. године, са њему знаним лицима, у три наврата учествовао у подметању експлозива на градилишту хотела „Сплендид“ у Бечићима – Будва и да је мотив подметања и активирања експлозивних направа био да се сувласници предузећа „Монтенегро старс“, које је било инвеститор радова, принуде да купе сусједне непокретности за износ од 2.500.00€ (два милиона и петсто) иако они нијесу били заинтресовани за њихову куповину, а са намјером да оптужени Саша Борета, Љубо Биговић и Алан Кожар себи прибаве противправну имовинску корист“, наводи се у образложењу пресуде Врховног суда из 2015. године и додаје:

„Такође, Врховни суд је нашао да су нижестепени судови правилно утврдили да су оптужени Љубо Вујадиновић и Милан Шћекић предузели радњу извршења убиство полицијског инспектора Славољуба Шћекића у ноћи 30.08.2005. године, у насељу Толоши, Подгорица, подстрекнути од оптужених Саше Борете и Љуба Биговића, који су им за реализовање радње лишење живота полицијског инспектора обећали високу новчану награду. Мотив подстрекача био је намјера оптужених Саше Борете и Љуба Биговића да се прекине полицијска истрага којом је руководио сада пок. Славољуб Шћекић и остану неоткривени актери подметања експлозива на градилишту хотела „Сплендид“. Извршиоци убиства су возило џип „Чироки“, које је коришћено приликом извршења убиства, одвезли до Команског моста и уништили га активирањем експлозивне направе.“

Укинуту пресуду Врховног суда у октобру 2015. године донијело је вијеће којим је предсједавала суткиња Станка Вучинић, судија извјестилац је био Петар Стојановић, а чланови вијећа судије Светлана Вујановић, Хаснија Симоновић и Бранимир Фемић.

Извор: Фос медиа

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *