Борис Малагурски: Наставићу да промовишем истину о нашем народу и да се борим за правду

За сајт Српска историја говори Борис Малагурски, српски и канадски филмски режисер, продуцент, сценариста, телевизијски водитељ и активиста. Интервју води Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта Српска историја.

– Ваши корјени потичу из пољског града Mала Гора, ваши преци доселили су се у 17. вијеку?

Поријекло мог презимена је, заправо, суботичко. У Бици код Сенте се у војсци Еугена Савојског од стране Турака рањен један војник, који је пребачен у војну болницу у Суботици, гдје је одлучио да остане. Презиме је добио по родном мјесту и то презиме данас носим.

– Како сте кренули да се бавите документарним филмом и режијом, били сте један од млађих редитеља, а врло брзо сте достигли велике успјехе?

Први филм сам снимио са 8 година са друштвом из школе. У основној школи смо снимали аматерске римејке омиљених филмова, а у средњој школи смо снимали оригиналне документарце и игране филмове. Први успјех сам постигао документарним филмом о мом одласку у Канаду, који је освојио награду у Торонту.

– Изашао је ваш нови филм „Тежина ланаца 3“, свјетска премијера одржана је у Чикагу 28. септембра. Пројекција је испраћена бурним аплаузом пуне дворане о чему се у филму говори, која је тема и када ће моћи да се погледа у Србији?

Филм кроз анализу НАТО бомбардовања Србије осиромашеним уранијумом, што је довело до пораста у броју малигних обољења код грађана и до еколошке катастрофе, објашњава како је наш простор постао експериментална лабораторија великих сила. У Србију стиже на зиму.

– Албанска дијаспора у Њујорку организовала је протесте против вас на премијери филма „Тежина ланаца 3“, држали сте се храбро, било је напето, како је било? Поручили сте демонстрантима да истина излази на видјело и да не могу више да је гуше.

Њујоршка полиција ми је обезбједила пратњу до биоскопа, а кад сам видио да Албанци покушавају да насилно спријече одржавање премијере, изашао сам да им кажем да неће успјели. Нису успјели. Један Албанац је ухапшен након што је насрнуо на публику, али премијера је одржана.

– Подигли сте и три прста према албанским демонстрантима док су викали УЋК?

Јесам. Истином против лажи, правдом против неправде.

– Зашто вас више нема на ТВ Хепи, радили сте као уредник и водитељ „Револуције”, биле су то одличне анализе. Да ли планирате да се вратите на некој од телевизија?

Први дио питања је више за ТВ Хепи. Тренутно сам на Слободној Телевизији.

– Како видите излаз из кризе по питању Космета, упознати сте добро са ситуацијом иза себе имате рад на филму “Косово: Моменат у цивилацији”?

Често се поставља лажна дилема између рата и пасивности — трећи избор постоји, а он се састоји у непрестаној борби за наше интересе на Косову и Метохији, било да се ради о помоћи нашим сународницима на Космету, било да се ради о лобирању на свјетском нивоу. Да то нема утицаја, не би ми Харадинај забранио улазак на Космет поводом мог филма.

– Да ли можемо да се надамо у руску заштиту, по питању Космета, како ви видите тај однос између Србије и Русије и Србије и запада?

Неће Руси бити већи Срби од Срба, прво ми морамо да одредимо дугорочну стратегију за борбу за Косово и Метохију, а ту ће Русија свакако да нас подржи. Чак ни Запад више није толико сложан по питању Косова, времена се мијењају.

– Године 2005. Емигрирали сте у Канаду и снимили документарни филм о свом одласку из Србије, да ли је то био тежак период за вас?

Сваки почетак је тежак, али не бих да кукам.

– Добили сте надимак „српски Мајкл Мур”, када је то било?

Надимак сам добио 2010. године у “Политици” поводом мог филма “Тежина ланаца”.

– Снимили сте 2009 године, документарни филм о Србима који живе на КиМ, како је текло снимање, са чиме сте се све сусрели?

Упознао сам Србе на ивици егзистенције, који су били константно угрожени од стране Албанаца. Нажалост, и данас је слична ситуација. Снимање је било веома потресно, јер сам имао 19 година и морао сам врло брзо да сазрим како бих схватио озбиљност ситуације.

– А 2010. године, снимили сте врхунски документарни филм „Тежина ланаца”, тај филм уврштен је у архив библиотеке Конгреса САД у Вашингтону.

Јесте, и у библиотеци Конгреса је тај филм уврштен у колективно наслеђе човјечанства. Нема ничег љепшег него кад знате да ће позитивна дјела да вас надживе.

– Са Иваном Рајовић 2012. године режирали сте документарни филм „Претпоставка правде”, о чему се ту ради?

О случају Татон. Погледајте га, има га на Јутјубу, ради се о још једној неправди коју смо жељели да расвјетлимо.

– Хоћу. Радили сте интервју са Новаком Ђоковићем, да ли имате неки знимљив детаљ да нам пренесете?

Новак је жива легенда, али највећи утисак је на мене оставила његова непосредност. Скроз је опуштен и част ми је што га познајем.

– 2014. године је премијерно приказан нови документарни филм „Тежина ланаца 2”, који филм је изискивао највише напора?

Свакако “Тежина ланаца 3”, али као што раније рекох, не волим да кукам о напорима и проблемима, ја сам неко ко се бави вриједним радом и решењима.

– Реците нам нешто о вашем првом играном филму под називом “Лајкуј ме милион пута” који се бави актуелном темом ријалити програма.

У филму глуме Милош Биковић, Никола Којо и Маја Шуша, а радња филма се одвија на телевизији на којој је профит изнад свега — све док се власнику телевизије то не обије о главу. Ради се о кратком играном филму који је до сада приказан на фестивалима у Београду и Сарајеву.

–  И за крај, да ли планирате да радите филм о српском страдалаштву и патњи кроз 20 вијек, то нам је потребно, да се са тим злочином и геноцидом упозна свијет, а то ви можете да постигнете. Размислите о томе.

Те теме се дотичем у скоро свим филмовима, али нажалост, има још много неиспричаних прича. Свакако ћу наставити да промовишем истину о нашем народу и борићу се за правду док сам жив.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: