Борислав Комад: Пентрање низбрдицом

Последњих година Црна Гора упорно мољака да буде примљена у НАТО. Најпре су одбијени, уз образложење да морају бити испуњени „строги критеријуми“ за пријем у Алијансу: владавина права, борба против корупције, развој цивилног друштва…

Наједаред, рекло би се ничим изазвани, натовци су на свом министарском састанку једногласно одлучили да позову Подгорицу у чланство, што је локална елита оценила као колосалан успех и највеће признање. Шта се то у Црној Гори променило набоље, да би, таква „част“ била заслужена? Набоље ништа, а нагоре много тога.

О томе да ли хоће у тај војни савез тамошњи народ нико није ни припитао, нити истинито информисао.

Уместо тога, били су изложени лавини плитке и нискоумне НАТО пропаганде, која једину агресивну војну алијансу у свету представља као добротворну и културну установу. Пријем ЦГ у НАТО поздравили су пре свих њени „традиционални“ пријатељи: Турска, Немачка, Италија, Хрватска… Њени традиционални „несавезници“ Русија и Србија (мање експлицитно због добросуседских односа) упозорили су на штетност одлуке. Нужно се намеће историјска аналогија.

На Петровдан, 12. јуна 1941, под окриљем фашистичке Италије проглашена је такозвана „независна Црна Гора“ и преко Секуле Дрљевића планирала је да оствари братске односе са Павелићевом НДХ, па да, онда заједно, крену на Русију све до изгибије под Стаљинградом.

Дични црногорски народ, којег ни онда нико и ништа није питао, одговорио је већ сутрадан подизањем првог општенародног устанка против фашизма. После много погибија и патњи, зна се резултат и памтимо победнике и поражене. Не дај боже да се понови и део те страшне историје, иако се многи с разлогом прибојавају да би то могло и да се деси.

Они који не памте и не промишљају, склони су неразумљу. Надајмо се, ипак, да за Подгорицу још није прекасно. Нека ђетићи, потомци славних предака застану и поразмисле: да ли могу да прихвате како под окриљем ђавоље дружине са врховним штабом у Пентагону, а са војном машинеријом у Бриселу, могу, далеко било, ући у ратни сукоб, за многе Црногорце, против још две њихове историјске мајке – Србије и Русије.

Садашњи главари брђана, усхићени позивом оних који су их 1999. бомбардовали, чудна ли смера, хоће да се пентрају уз – низбрдицу!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: