Борисов освојио највише гласова у Бугарској, али недовољно да формира владу

Конзервативна коалиција око странке ГЕРБ бившег премијера Бојка Борисова поново је освојила највише гласова на парламентарним изборима у Бугарској, али ни овог пута највјероватније неће успјети да формира владу, показују објављени резултати.

По готово потпуним званичним резултатима, на јучерашњим парламентарним изборима, петим у последње двије године, коалиција коју предводи 63-годишњи Борисов, добила је 26,5 одсто гласова, а друго мјесто је заузео центристички савез, такође бившег премијера Кирила Петкова, са 25 одсто, преноси агенција Франс прес.

Либерална, реформистичка партија Кирила Петкова „Настављамо промјене“, изашла је на јучерашње изборе у савезу са коалицијом десног центра „Демократска Бугарска“, али јој то није помогло да освоји прво мјесто.

На такође ванредним парламентарним изборима у октобру прошле године, после којих ниједна партија није успјела да обезбиједи већину за формирање владе, „Настављамо промјене“ и „Демократска Бугарска“ освојиле су у збиру 26,7 одсто.

Коалиција око ГЕРБ тада је имала пет одсто гласова више од другопласиране странке „Настављамо промјене“, али није могла да формира владу, јер остале партије већ дуже вријеме одбацују могућност сарадње са Борисовим, будући да се он повезује с корупцијом током десетогодишње владавине (2009-2013, 2014-2021).

Треће мјесто на изборима освојила је проруска ултранационалистичка странка „Препород“, са 14,4 одсто гласова, што је солидан раст у односу на октобарско гласање, када ју је подржало око 10 одсто изашлих бирача. Јачању те партије вероватно су допринијеле последице рата у Украјини, прије свега инфлација, али и све већи раздор између проруских и проевропских странака. На четвртом мјесту, са 13,4 одсто гласова, је центристички „Покрет за права и слободе“, за који претежно гласају припадници етничких мањина, а на петом коалиција око „Бугарске социјалистичке партије“, с девет одсто гласова.

У парламент се враћа популистичка странка телевизијског водитеља Славија Трифонова „Има таквих људи“, која је добила 4,25 одсто гласова. Та странка, која је на изборима у јулу 2021. заузела прво мјесто, остала је испод цензуса у октобру. Партија Трифонова је била дио краткотрајне владе Кирила Петкова, чија се нестабилна четворочлана коалиција распала после свега шест мјесеци, у јуну прошле године.

Предсједник Бугарске Румен Радев дужан је да мандат за формирање владе прво додијели најјачој опцији, а затим, ако она не успије да обезбиједи већину, другој по снази. Ако ни друга опција по снази не успије да формира владу, шеф државе може да повјери мандат још једној партији, и то оној коју он одабере. Ако преговори о формирању нове владе буду неуспјешни, Радев ће морати да именује још једну у низу прелазних влада и да распише нове изборе који би могли да буду већ на љето.

Највећа политичка криза у Бугарској од пада комунизма почела је 2020. године, када су земљу потресле демонстрације против владе Бојка Борисова, на којима су хиљаде захтевале елиминацију корупције и ефикасну реформу правосуђа. Од априла 2021. године, када су одржани последњи редовни парламентарни избори, формирање стабилне владе онемогућава оштра поларизација међу странкама и недовољна снага сваке од њих.

Политичка блокада којој се не назире крај, угрожава скори улазак Бугарске у еврозону и шенгенски простор, као и коришћење милијарди еура из фондова ЕУ за опоравак.

Извор: Дан

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: