Боровинић Бојовић: Циљ нам је снажење солидарности и заједништва у временима када тензије дијеле

Солидарност и хуманост основна су начела без којих ниједна заједница не може да функционише. Што их се више придржавамо, то је друштво праведније и успјешније.

То је, поред осталог, казала “Вијестима” предсједница Скупштине Главног града Подгорица Јелена Боровинић Бојовић, у разговору о Женском клубу, који је градски парламент основао прије неколико мјесеци.

То неформално скупштинско тијело, како је рекла, залагаће се за афирмацију родне равноправности на локалном нивоу, подстицање жена на веће учешће у политичком и јавном животу, унапређење положаја жена, промовисање волонтеризма и међусобног помагања.

“Циљ нам је и снажење солидарности и заједништва у временима када друштвене и политичке тензије дијеле. Мисија нам је да се коначно почнемо бавити темама од заједничког интереса. Женски клуб Скупштине главног града још је један прилог тврдњи у коју дубоко вјерујем, а то је да су питања која нас примарно окупирају као жене натполитичка, изван појединачних програма и амбиција, и она која се тичу добра сваког од нас појединачно. Желим да Женски клуб иницира такав амбијент у којем ће равноправност, инклузивност и партиципација бити стандард за доношење свих будућих политика”, рекла је саговорница “Вијести”.

У фокусу борба против родно заснованог, породичног и вршњачког насиља
Према њеним ријечима, одлуке Женског клуба нису правно обавезујуће ни за Скупштину главног града, нити за органе локалне управе.

“Увјерена сам да ће, упркос томе, наши ставови и мишљења имати значајан, а у неким ситуацијама можда и пресудан утицај на ове субјекте, имајући у виду да су све наше чланице снажно политички утемељене и у својим партијама и у својој локалној заједници, а исто тако узимајући у обзир све већу снагу коју у савременим друштвима добија женски глас као такав”, казала је Боровинић Бојовић.

Истиче да је амбиција Женског клуба да буде локално присутан и да “својим дјеловањем покаже прави значај партиципативне демократије”. Жеља јој је и да се та пракса прошири и на остале општине.

“У нашем фокусу биће борба против насиља – родно заснованог, породичног и вршњачког, проблем женског сиромаштва, као и дискриминација по основу било којег личног обиљежја. Интересују нас ставови и размишљања младих, и наравно сузбијање говора мржње који претежно погађа жене које су активне у јавном животу и политици. Овог проблема сам веома свјесна и на најличнији могући начин се сусрећем са њим, будући да сам много пута и сама била предмет мизогиније и сексистичких напада. Ако желимо да имамо више жена у јавном животу, сигурно је да морамо радити на превенцији и сузбијању ове појаве. Оно што можемо је да сваки пут када нека наша колегиница буде на мети мизогиних и сексистичких коментара, свака од нас појединачно, јасно и јавно осуди такво понашање”, истакла је Боровинић Бојовић.

На јавној сцени професионално и друштвено остварене жене

Како каже саговорница “Вијести”, Женски клуб Подгорице ће размислити и о кампањама, грађанским акцијама, али и културним програмима.

Амбиција нам је да оснажимо институционалне механизме за остваривање родне равноправности, па ћемо разговарати о могућности да систематизујемо позицију координатора/ке за родну равноправност и о томе да коначно формирамо видљив и ефикасан Савјет или Канцеларију за родну равноправност. Заједно са надлежним Секретаријатом за социјално старање гледаћемо да се што прије крене у обезбјеђивање стамбених простора ради привременог смјештаја и збрињавања жртава насиља у породици

“Јасно је да се ова појава не може укинути декретом, а наивно би било вјеровати и да ју је могуће у потпуности искоријенити. Сматрам да је то питање везано за укупну еманципацију друштва и да ће се учесталост мизогиних напада смањивати са развојем и напредовањем наше заједнице. Свакако да су казнене мјере од помоћи, али у крајњем је то питање свијести и савјести појединаца и друштва”, рекла је.

Боровинић Бојовић наглашава да се на јавној сцени појављује много “професионално и друштвено остварених жена”.

Истиче да се мора више разговарати о проблемима са којима се жене сусрећу у породици, на послу, у друштву и у јавности.

Она у разговору за “Вијести” каже да се основна начела хуманости најбоље уочавају када се друштво суочава са тешкоћама и проблемима.

“Један од таквих проблема је и насиље над женама. Подсјетила бих да смо у новембру прошле године организовали једну веома посјећену и корисну панел дискусију посвећену тој теми поводом Међународног дана елиминације насиља над женама. Током дискусије говорили смо о потреби дјеловања у више праваца и на више нивоа, почевши од континуираног јавног указивања на проблем, преко унапређења нормативног оквира, унапређења социјалних сервиса, едукације грађана и грађанки, па до унапређења менталног здравља. За освјешћивање грађана и грађанки о начелима солидарности и хуманости од великог значаја може да буде умјетност попут ангажоване књижевности, позоришних представа и филмова. Један добар примјер је документарни филм ‘Шејла’ који је значајно допринио ширењу разумијевања, солидарности и потребе да помогнемо женама које трпе насиље”, казала је Боровинић Бојовић.

Радиће на подстицању родне равноправности

Женски клуб Подгорице ове године има мноштво планова које жели остварити. Боровинић Бојовић истиче да ће инсистирати и на објективној евалуацији имплементације Локалног акционог плана за подстицање родне равноправности, а који је усвојен прије двије године.

“Желимо да видимо докле смо стигли и како напријед. Очекујем да се именује контакт особа која ће да координира спровођење Плана. Амбиција нам је да оснажимо институционалне механизме за остваривање родне равноправности, па ћемо разговарати о могућности да систематизујемо позицију координатора/ке за родну равноправност и о томе да коначно формирамо видљив и ефикасан Савјет или Канцеларију за родну равноправност. Заједно са надлежним Секретаријатом за социјално старање гледаћемо да се што прије крене у обезбјеђивање стамбених простора ради привременог смјештаја и збрињавања жртава насиља у породици, на шта се Главни град у претходном мандату обавезао Меморандумом који је потписан са НВО Центар за женска права”, казала је, додајући да ће се о томе говортни на посебној сједници.

Истиче и да ће тражити и учити из примјера добре праксе у Европи:

“У плану је и усвајање Протокола за заштиту од родно засноване дискриминације и сексуалног узнемиравања на радном мјесту, што је обавеза за ову годину која произилази из Националне стратегије за родну равноправност. Такође, настојаћемо да утичемо да сви наши наредни буџети буду родно одговорни. Чињеница је да нам за реализацију свих ових планова треба још знања, али спремни смо да учимо. Имамо јако добру сарадњу и са женским цивилном сектором, од којег можемо тражити експертску помоћ”.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: