Боровинић Бојовић: Црна Гора спремна да добије предсједницу и премијерку

Црногорско друштво је спремно да добије прву предсједницу државе, али и премијерку, оцијенила је бивша министарка здравља Јелена Боровинић Бојовић, наводећи да су предстојећи избори прилика да се напредна политичка елита визионарски обједини под именом једне жене.

Истраживање које је у марту спровео Центар за мониторинг и истраживање (ЦеМИ) показало је да је, и поред увођења система квота који доприноси већој заступљености жена на изборним листама, учешће жена у политици у Црној Гори и даље на недовољном нивоу.

Боровинић Бојовић је у интервјуу Агенцији Мина, на питање шта је главни разлог недовољног учешћа жена у политичком животу у Црној Гори, казала да су, када су премисе погрешне, наопаки и закључци.

Према њеним ријечима, о учешћу жена у политици увијек се говори кроз призму процената њихове заступљености на које обавезују неки стандарди.

„А, ми нијесмо бројеви и не не смијемо дозволити да постанемо цифре којима се лидери политичких организација служе да би некоме казали да су испунили неке формалности. Нажалост, до сада се на жене у политици увјек тако гледало“, казала је Боровинић Бојовић.

Како је навела, сви политички лидери ће се похвалити бројем жена у предсједништвима странака, посланичким клубовима или у Влади, и представити их процентима, а ниједан се никада неће похвалити њиховим личним именима и знањем.

„Свједоци смо, стога, да су позиције које даме “покривају” или маргиналне функције или им се, с друге стране, што се такође дешава, додјељује “врућ кромпир” којим нико други не жели да се бави“, рекла је Боровинић Бојовић.

На питање шта је њу, као особу која већ има успјешну каријеру, мотивисало да будете дио претходне Владе, она је казала да је, као љекар који је активан судионик црногорске свакодневице на коју није имуна, имала жељу да најширој јавности помогне на начин којим двије деценије лијечи људе у амбуланти.

„Метафорички говорећи, осјећала сам да је наша држава 2020. године била на “апаратима” и да сам имала људску и професионалну обавезу да уложим лично знање у њен опоравак“, рекла је Боровинић Бојовић.

Најлакше је, како је навела, било остати по страни.

„Али ја такав пут никад не бирам. Жртвујући породични живот, излажући се ужасним непријатностима које су биле политички мотивисане, радила сам најбоље што знам и умијем“, казала је Боровинић Бојовић.

Она је истакла да је поносна на резултате и на комплетан њен тим који је, како је навела, сачињен од зналаца различитих професија, вјера и нација.

„Министарство здравља је било Црна Гора у малом. То је предуслов сваког бољитка“, додала је Боровинић Бојовић.

Упитана да ли се икада покајала због такве одлуке, и ако јесте – због чега, Боровинић Бојовић је казала да је размишљала о томе у ситуацијама када је, како је навела, била мета јефтиних инструсаних маргиналаца.

„А усљед њиховог страха од мог евентуалног политичког ангажмана, због чега су патила моја малољетна дјеца и времешни родитељи“, додала је Боровинић Бојовић.

Међутим, како је навела, када би видјела реакције најширег јавног мњења, а за то никада није требало дуже од пет минута, добијала је додатну снагу и јаче мотиве да настави да се борим за здраву Црну Гору.

„Инспирише ме лична жеља да живимо у медицински и социолошки здравијој земљи“, појаснила је Боровинић Бојовић.

Упитана да ли планира да се политички ангажује, и ако планира – који ће политички субјект бити њен избор и због чега, она је казала да је више пута говорила о томе да није препоручљиво да љекар припада некој партији, из простог разлога што бити љекар на неки начин значи бити мисионар.

Како је навела, увијек и свуда, 24 сата дневно, љекар је заправо на задатку, увијек и према свима мора бити исти, једнако посвећен, до краја хуманиста, и од тога нема више и часније дужности.

„Али, наравно, као што сам својевремено прихватила функцију министарке здравља, са жељом да дам лични допринос борби за боље сјутра свих грађана Црне Горе, исто бих, уколико би било сврсисходно, без размишљања и не штедећи се прихватила да се ангажујем и пружим максимум“, казала је Боровинић Бојовић.

На питање колико је женама у Црној Гори, које су се опредијелиле за бављење политиком, тешко да опстану на доминантно мушкој политичкој сцени и какве су њихове шансе да напредују у политичкој хијерархији, она је рекла да никад није била политички ангажована.

„Међутим, ако бих се одлучила на такав корак, сигурно не бих дозволила да било коме послужим као “икебана”. То зна свако са ким сам радила. И, никада нијесам осјетила подозрење колега због своје професионалне ратоборности“, навела је Боровинић Бојовић.

Упитана да прокоментарише то што су жене које се баве политиком све чешће изложене бруталним нападима на друштвеним мрежама и у појединим медијима, непримјереним и мизогиним, често и вулгарним коментарима, она је оцијенила да је у питању страх од успјешних жена.

„Узрок таквих одурних и организованих напада је страх од успјешних жена које нијесу никада биле, нити ће икада бити на њиховој страни. Хајке су увијек усмјерене на жене које не могу да ни да купе, ни да поткупе. Њихов проблем је што не могу да ућуткају паметне и храбре жене“, оцијенила је Боровинић Бојовић.

Према њеним ријечима, у Црној Гори функционишу различите организације које, под плаштом неких напредних вриједности, имају задатак да сатру сваког појединца, посебно жене које покажу одлучност да се боре за свеопшти напредак, и које ће им укинути вишедеценијске монополе.

„Била сам спремна, а спремна сам и даље да плаћам такву цијену. С друге стране, увјек сам расположена да прихватим конструктивне критике, без обзира на адресу са које долазе“, казала је Боровинић Бојовић.

На питање да ли је црногорско довољно зрело да коначно, након што већ има жену на челу парламента, добије и предсједницу државе, односно премијерку, она је казала да сматра да јесте.

„Црна Гора је спремна да добије прву предсједницу државе, али и премијерку. Избори који су пред нама су, могуће, повод да се напредна политичка елита визионарски обједини под именом једне жене“, закључила је Боровинић Бојовић.

Текст је урађен у склопу пројекта који агенција МИНА реализује са Центром за мониторинг и истраживање, а који је финансијски подржала Амбасада Сједињених Америчких Држава у Црној Гори.

Извор: РТЦГ

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: