Боровинић Бојовић: Комисија спрема одговор на нови талас; Апеловала на грађане да се вакцинишу
1 min readМинистарка здравља Јелена Боровинић Бојовић казала је да Комисија за борбу против ковида са експертима Свјетске здравствене организације већ три седмице ради на редефинисању одговора на нови талас који нас очекује у септембру. Она је нагласила да у сваком моменту тренутни капацитети за ковид пацијенте са 326 могу порасти на 830 и више уколико буде било потребе. Истакла је да је ипак вакцинација најбољи одговор на све и апеловала на грађане да се вакцинишу.
Посланик Халил Дуковић казао је да сви здравствени стручњаци упозоравају да нас на јесен чека нови талас корона вируса и да је једини одговор број ваксцинисаних од 80 одсто.
„Да ли је наш здравствени систем спреман да успјешно одговори овом изазову?“, питао је Дуковић.
Министарка је одговорила да је у Црној Гори 170. 000 људи добило прву дозу вакцине, док је 150 хиљада ревакцинисано и преко 100.000 је прележало болест. Боровинић Бојовић казала је да Министарство прати све препоруке Свјетске здравствене организације како би се суочила са новим таласом и делта сојем.
„Најновије смјернице за праћење и редефинисање одговора на ковид када је у питању делта сој већ су апсолутно примијењене у Комисији за борбу против ковида и експерти СЗО у сарадњи са члановима Комисије раде већ три седмице на овим смјерницама“, казала је министарка.
Тренутни капацитети за ковид пацијенте су КЦЦГ 65 мјеста, болница у Пљевљима 45, Цетињу 32, Бару 54, Бијелом Пољу 58, Беранама 42, Корору 26, болница Брезовик 15, Рисан 13. Међутим, у случају појаве новог таласа повећаће се капацитети, казала је она.
„У сваком тренутку бројке са тренутних 326 може у сваком тренутку порасти на 830 с тим што бројка није коначна и у сваком тренутку може бити и значајно већа“, истакла је Боровинић Бојовић.
Чека се позив за утврђивање има ли заражених делта сојем
У току су припреме за слање узорка на секвенцирање у сарадњи са ECDC-јем и Роберт Кох институтом.
„Ми смо се уназад мјесец дана пријавили за слање узорака на испитивање у радњи са ECDC–ем и очекујемо њихов позив. Дакле онидиктирају тренутак када ћемо послати узорке који су спремни. Није од пресудног значаја идентификација сваког појединачног случаја заразе делта сојем. Сумњу можемо да поставимо на основу наглог скока обољелих, односно на основу брзог удвостручавања новооткривених случајева“, казала је она.
Истакла је да је протокол лијечења идентичан као са досадашњим сојевима и да је циљ да се идентификују заражене особе и држе у изолацији како би се спријечило ширење заразе.
Повећати плате, али не селективно
Посланик Социјалдемократа Борис Мугоша питао је министарку када се очекује повећање зарада здравственим радницима.
Министарка је казала да се никада није залагала за селективно повећање плата.
“Апсолутно сам била и остаћу, то знају моје колеге, да плате здравственим радницима морају бити боље и једнако повећане свима”, казала је Боровинић Бојовић.
Истакла је да су сагласни са захтјевима свих синдиката да постоји потреба за повећањем зарада.
Додала је да њено министарство неће дозволити праксу да и до чак 40 одсто запослених буде запослено по уговору на одређено вријеме, како је то бивало раније.
“Потрудила сам се да преко 270 медицинских сестара и техничара одмах добије уговор на неодређено вријеме, међу њима је било И оних који су радили И преко 10 година на одређено вријеме”, навела је Боровинић Бојовић.
„Успоставићемо квалитетну услугу Хитне помоћи у свим градовима“
Посланица Тамара Вујовић да ли се и када планира реформа система Хитне медицинске помоћи и да ли јача подршка државе овог система.
„Да ли је тачно да систематизацијом Завода за хитну медицинску помоћ предвиђено 145 радних мјеста за љекаре и да фали 40 љекара“, питала је Вујовић.
Министарка је одговорила да ће Завод све јединице Хитне помоћи ставити у радни ангажман поштујући стандарде савременог концепта пружања помоћи.
„За опрему су опредијељена средства у висини од 465 хиљада еура која су намијењена за куповину нових возила. У току је и акт нове систематизације радних мјеста који ће бити рационалан. Отварањем нових јединица јављају се нове потребе запошљавања љекара. У овом тренутку у Хитној медицинској помоћи запослено је 487 људи, 420 на неодређено и 65 на одређено вријеме“, казала је Боровинић Бојовић.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: