Бошковић и Даковић – оличења бешчаћа војног дна на врху војске Монтенегра

Изокренути систем вриједности у држави којој је однарођени режим успио и часно име да промијени, па од Црне Горе направио Монтенегро, нажалост, и није неуобичајен.

Терор који се спроводи над вољом грађана посебно је видљив уочи обиљежавања годишњица, помена и уопште датума од значаја за народ у Црној Гори.

Тако ових дана сазнајемо да је војни врх, а заправо војничко дно и брука, забранио да се на споменике палим борцима током НАТО бомбардовања 1999. године положе вијенци!

Како је саопштило Удружење бораца у ратовима деведесетих Црне Горе, оперативни дежурни тим Генералштаба Војске Црне Горе то није дозволио под изговором да „у касарнама Војске Црне Горе није дозвољено одржавање догађаја који могу имати било какве дневно политичке конотације“, те да ће „улазак у Касарну „Милован Шарановић“ у Даниловграду 24. 3. 2018. године бити дозвољен само члановима породице војника Саше Стајића, док се улазак других лица у Касарну ‘Милован Шарановић’ и у Касарну ‘Маслине’ не одобрава“.

Бошковић и Даковић – људи који су стали иза забране светог чина

А ко су људи који стоје иза оваквих одлука? У првом реду, свакако, министар одбране Црне Горе Предраг Бошковић, који је још прошле године искористио годишњицу НАТО бомбардовања да своје име заувијек упише у књигу срама, и то забраном да се ода пошта жртвама НАТО агресије у касарнама у Даниловграду и Подгорици.

Подсјетимо да је у дану када је „изразио најискреније саучешће и саосјећање са Министарством одбране Велике Британије, а посебно породицама жртава“, поводом терористичког напада у Лондону, Бошковић је онемогућио грађане Црне Горе да положе вијенце на споменике невиним жртвама НАТО агресије 1999. године.

НАТО јаничар Бошковић, иначе бивши добровољац Белих орлова, данас покушава да опере руке. Прошле године да положи вијенце било је дозвољено само оцу Саше Стајића, Душану, на мјесто погибије свог сина јединца, прве жртве НАТО агресије. Он је међутим положио вијенац по одобрењу првог човјека из касарне у Даниловграду са којим је Стајић у пријатељским односима. Но – шта је са породицама осталих жртава под чијим се уклесаним именима ни ове године неће наћи парастосно цвијеће?!

Ништа мању моралну одговорност за овај гнусан чин не сноси начелник Генералштаба Војске Црне Горе Илија Даковић. Подсјетимо да је бригадни генерал Даковић преузео дужност начелника Генералштаба Војске Црне Горе у октобру прошле године. Поред незваничних осуда јавности због Даковићевог именовања, званичне оптужбе су одмах стигле из редова опозиције.

Тако је предсједник ПзП-а и један од лидера ДФ-а Небојша Медојевић оптужио новоизабраног начелника Даковића да је амерички шпијун. Он се у парламенту позвао на документ из Брисела, који је Министарству одбране упутио Даковић, а у којем се наводи да ће Мило Ђукановић бити ухапшен годину након уласка Црне Горе у НАТО. У питању је акт број 80401/247-2 из Брисела од 16. јула 2015. који је упутио Даковић, а у којем се наводи да се не искључује могућност да ће отприлике за годину дана након уласка у НАТО, Мило Ђукановић бити отпуштен и уручен суду због корупције и многобројних злоупотреба.

„Оптужујем начелника Генералштаба Војске Црне Горе да је амерички шпијун и да је због тога постављен за начелника, а квалификовао се јер је рекао да ће Мила Ђукановића ухапсити и да Милица Пејановић треба да буде нови предсједник ДПС-а“, казао је Медојевић.

Умјесто закључка, на крају скромног прилога о бешчашћу војног дна које се издаје за врховну команду Војске Црне Горе, портал ИН4С и у име својих читалаца поручује поменутима да се злочин НАТО-а неће избрисати из колективног народног сјећања. Наш народ је својим херојима и свецима палио свијеће и држао помене и у тежим временима, па ће, не одустајући од традиције, чинити то и овом приликом.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: