Бошковић срамно пере крваве руке НАТО џелата

Одлуком да забрани полагање цвијећа на мјесто погибије прве жртве НАТО злочина у Црној Гори, министар одбране Предраг Бошковић, након 19 година, поново убија невине жртве, које су своје животе положиле на олтар домовине. Оваквим чином, Бошковић покушава да опере крваве руке НАТО злочинаца, који су 78 дана и ноћи, без икакавог повода, сијали смрт у Србији и Црној Гори. Бошковићу и осталим марионетама које је у Црној Гори инсталирао НАТО, важније је да се додворе својим менторима, него да се саосјећају са жртвама и породицама убијених.

На овај начин, Бошковић је своје име уписао у књигу стида и срама, а генерације које долазе, свакако ће знати да препознају још једну издају црногорског руководства, оличену кроз поступање министра одбране.

Да иронија буде већа, у свом поданичком заносу, Бошковић је „изразио најискреније саучешће и саосјећање са Министарством одбране Велике Британије, а посебно породицама жртава“, поводом терористичког напада у Лондону. Жали жртве у Лондону, а истовремено је онемогућио грађанима Црне Горе да положе вијенце на споменике невиним жртвама НАТО агресије 1999. године.

У својој “великодушности”, отишао је корак даље, па је за разлику од прошле године, ове године дозволио Душану Стајићу да положи цвијеће на мјесто погибије свог сина јединца Саше, прве жртве НАТО агресије. Међутим, шта је са породицама осталих жртава под чијим се уклесаним именима ни ове године неће наћи парастосно цвијеће?!

Удружење бораца је планирало да са породицама палих бораца, по правилима које одреди Војска Црне Горе, положи вијенце и на споменике у касарнама Војске Црне Горе у Маслинама – Подгорица и Даниловграду. Међутим, Оперативни дежурни тим Генералштаба Војске Црне Горе то није дозволио под изговором да „у касарнама Војске Црне Горе није дозвољено одржавање догађаја који могу имати било какве дневно политичке конотације“.

„Јасно је да се иза овакавог става крије примитивна, кукавичка и поданичка свијест министра одбране Предрага Бошковића, јер је забрана обиљежавања датума НАТО агресије на СРЈ, у касарнама Војске Црне Горе, почела са његовим доласком на чело Министарства одбране. Питамо Бошковића и начелника Генералштаба Војске Црне Горе Илију Даковића, зар их није срамота да повлашћују породицу Саше Стајића у односу на породице шесторице црногорских војника који су погинули од албанских терориста и НАТО 1998/1999. године, а чија се имена налазе на споменику у касарни Маслине. Познају ли Даковић и Бошковић породице палих бораца из Црне Горе – жртава НАТО? Има ли у Генералштабу Војске Црне Горе страних шпијуна и „оперативаца“, који су 1999. године радили за НАТО наводећи бомбе на касарне Војске Југославије, Мурино и друге циљеве у Црној Гори? Шта је са „оперативцима“ који су нечињењем скривили погибију Саше Стајића 24. марта 1999. године? Је ли то разлог посебног „уважавања“ његове породице, са којом је Удружење годинама одавало пошту Стајићу, али и другим погинулим војницима Војске Југославије пред спомеником у Даниловградској касарни? Има ли у Војсци Црне Горе „оперативаца“, који су скривили погибију четворице војника Војске Југославије на одслужењу редовног војног рока у касарни у Даниловграду 10. октобра 1993. године, а затим на споменику написали лаж да су погинули као борци? Питамо Бошковића и Даковића који су, о трошку црногорских грађана, у потпуности политизовали и изнајмили Војску Црне Горе актуелној власти и НАТО, важи ли за њих Устав Црне Горе, по коме би Војска Црне Горе требало да служи грађанима Црне Горе, буде под демократском и цивилном контролом и придржава се принципа међународног права о употреби силе“, саопштили су из Удружења бораца.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: