Бошњачким медијима фотографије убијене српске дјеце „провокација“

Наиме, поједини медији искористили су објаву Милорада Додика, о фотографијама убијених Срба на простору Доњег Подриња, које су данас постављене на путу Братунац – Поточари, те исту окарактерисали као његово правдање „гнусне провокације“.

– Фотографије убијених Срба на путу од Братунца до Сребренице не би требало да вријеђају никога, посебно не потомке бошњачких жртава. Они би чак најбоље могли да схвате очај српских породица чији су сродници на њима. С разликом да за њихову смрт нико никада није одговарао! – написао је Додик на свом Твитер налогу, што је према федералним медијима у најмању руку „сраман чин“.

Међутим, овај потез не би био толико циничан, да јавност јуче није остала згрожена потезом водитеља Елвира Буцала, који је на јавном медијском сервису БХРТ након најавне шпице емисије написане ћирилицом, српско писмо упоредио са хијероглифима, о чему су федерални медији ћутали. Реакције су усљедиле тек дан послије, у којима се Буцало и његова срамна изјава, представила као „сарказам“ како они кажу и жеља да се скрене пажња како „нажалост у БиХ и даље постоје они који не познају оба званична писма“.

Тек на самом крају емсије, дакле готово више од сат и по времена Буцало се сјетио да помене своје шовинистичко поређење са почетка емисије, и покушао да „изглади“ ситуацију. Слично томе је и данас, на помало чак и смијешан начин намјеравао да оправда свој поступак, кривећи појединце да су све извукли из контекста.

То је било на почетку емисије за 1. јули, и то је очигледно синоћ неко искористио, не знам којим поводом. Очигледно је намјенски извукао из контекста јер је на крају те исте емисије на чијем је почетку то и речено, било кратко објашњење. Тај коментар је био саркастично подсјећање да живимо у друштву у којем два писма нису једнака. Димензија коју је то добило је потпуно другачија. Ја сам више него непријатно изненађен уопште овим реакцијама – коментирисао је Буцало.

Ово је само још један у низу примјера како су двоструки аршини, нажалост и даље саставни дио данашњице. Дакле, помен мучки убијеним и страдалим српским жртавама је „гнусна провокација“, док је скрнављење српске културе и језика, те називање ћирилице „хијероглифима“ оличење интелигентих коментара и „саркастично“ представљање стварности у БиХ?! Да није тужно, било би смијешно.

На све то, ваља и додати чињеницу како се 11. јула у Сребреници обиљежава „геноцид и страдање Бошњака“. Инцково наметање ове срамне одлуке је веома тешко пало породицама српских жртава из Сребренице и Подриња јер су, већ двије деценије на сцени двоструки аршини и око ратних дешавања на овом подручју и минимизирање српских жртава, а упорно потенцирање бошњачких.

Подсјећамо, данас су поред пута који води од Братунца до Поточара постављене су фотографије убијених Срба, које су побили припадници 28. Дивизије тзв. Армије БиХ из Сребренице, која је била под командом Насера Орића.

Након неког времена, зворничка полиција је се појавила са срамним захтјевом, да се фотографије склоне јер се налазе на јавној површини.

Међу постављеним црно – бијелим фототграфијама се могло видјети и лице сврипео убијеног дјечака Слободана Стојановића. Овог српског дјечака из Доње Каменице, села у братуначко-зворничком крају, који је имао је само 11 година када су га, једне јулске ноћи 1992. године, звјерски убили муслимани под вођством ратног злочинца Насера Орића и жене – монструма Елфете Весели.

Извор: Новости

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: