Бошњак: Министарство културе без стида преписује податке из 2014. године

Министарство културе, умјесто да послије скандалозне информације да Црна Гора има ревалоризових 5 културних добара од укупно 1961, а послије вишегодишњих помпезних медијских прича и најава, ангажовања 250 стручњака, потрошених милион евра, покуша да изађе из огромних проблема, без трунчице стида 2019. године у Саопштењу преписује податаке из Извјештаја из 2014. године, истакла је данас Бранка Бошњак, посланица ДФ-а

Мада, је већ сада јасно да са постојећим кадровским и организационим рјешењима, они тај посао никада неће завршити на квалитетан начин. На то упућује и пролазно вријеме за завршетак посла, које их у сваком погледу дисквалификује, казала је Бошњак, реагујући на саопштење Министарства културе поводом њеног посланичког питања.

„Да постоји иоле уређени систем заштите културних добара и да надлежне институције врше своју основну функцију, сад би текао рок за трећу ревалоризацију, а ми још причамо о првој. Тако то бива када се кадровским хаосом који влада у државним институцијама, окупираним од ДПС-а, уруши ауторитет и кредибилитет институција, које су генерације претходних стручњака напорним трудом стварале“, нагласила је Бошњак.

Подсјећамо, ревалоризација се не ради због мањкавости у документацији, него је то редован посао службе заштите културних добара, а не пројекат за узимање новца.

Како је оцијенила, у саопштењу се наводе бесмислени разлози за неуспјех, у виду неријешених власничких односа, јер то није посао Министарства културе нити УЗКД (Управа за културна добра). Свако културно добро има и имало је свог власника и прије стицања статуса, то његова заштита нипошто не зависи од тога у чијем се власништву налази. То је податак који овај ресор добија од другог надлежног органа.

„Још више забрињава, што чини се, надлежни нијесу још увијек овладали основним стручним и правним појмовима, нити схватају значај посла који им је повјерен. Када је рађена ревалоризација, нијесу преиспитиване културне вриједности, већ изгледа да је вршен попис и опис затеченог стања“ истакла је посланица ДФ-а и додала:

Сада, када је у питању ревизија музејског материјала, није јасно како се и она може радити док се не заврши ревизија свих облика документације и пратећих фондова. Дакле, док се не заврши ревизија примарне документације, књиге улаза и излаза музејског материјала, каталог музејских збирки и евиденција о отпису материјала, увид у дјеловодне протоколе, не може бити ријеч о ревизији, већ опет само о попису затеченог стања.

Послије одговора на постављено питање остало је потпуно нејасно, ако се 2014. године тврдило да је од обрађених 478 покретних културних добара, у 63 збирке евидентиран недостатак предмета, што је разлог да ових осталих 415 није још објављено у Службеном листу, када за њих није била потребна ревизија покретног фонда. Да не говоримо о томе да када је ријеч о културним добрима, сва прича се не завршава на бројевима.

Него, навикли смо да Извјештаји који долазе из овог ресора врве од контрадикторности. Оно што је евидентно да се чак и не труде да уклопе извјештаје, већ уобичајено осионо и бахато вријеђају здрав разум и логику. Цијена њиховог незнања и неистина, превелика је, плаћа је културно насљеђе и сви ми, оцијенила је Бошњак.

Послије сазнања да је из како се наводи „сфере“ непокретних културних добара ревалоризовано њих пет, најављујемо да ћемо тражити имена 250 стручњака, који су учествовали у овом тзв. Пројекту, са њиховим стручним и научним референцама, не само звањима, јер се то у Црној Гори дијели „капом и шаком“.

Такође ћемо инсистирати на достављању елабората, за које тврдите у Саопштењу, да су званични резултати из 2014. године, а ради се о обрађених 1764. културна добра, поручила је Бранка Бошњак.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: