Бошњак за ИН4С: Универзитету потребно „провјетравање“, претворен у полицијску испоставу

Посланица Демократског фронта и технички координатор за трансфер технологија у Центру за материјале и технологију на Металуршко технолошком факултету у Подгорици др Бранка Бошњак категорична је у оцијени да на Универзитету Црне Горе влада мук, који не приличи академској заједници и, како каже, храму слободне мисли.

Она је у интервјуу за портал ИН4С, у којем је највише било ријечи о тренутном стању на Универзитету, положају запослених, студената и бављењу научним радом и условима студирања навела да тренутно Универзитет више личи на неку полицијску испоставу, гдје се све контролише, гдје свако свакога проказује, него на мјесто гдје интелектуална елита треба да укрсти различите ставове.

Бошњак наводи да у тој образовној институцији влада једна нездрава атмосфера, гдје умне „сиједе главе“ умјесто да се побуне – ћуте.

Како оцјењујете тренутно стање на Универзитету Црне Горе, уз конкретан осврт на Технолошко металуршки факултет на којем сте ангажовани годинама уназад?

-Застрашени, уцијењени, понижени, сведени на пуке административце који свакодневно пискарају разне бирократске извјештаје, то су вам данас професори Универзитета Црне Горе, част ријетким појединцима, које малтене на прсте можете пребројати. И материјално су понижени са платама које су значајно мање него неким чиновницима у државној администрацији.

Што је најгоре квантум знања на Универзитету је све мањи. Неки, што би рекао некадашњи ректор Предраг Обрадовић, којима би требало забранити у кругу од 200 метара да прилазе Универзитету, сада кроје капу и покривају највише функције. Универзитет је постао бункер, херметички затворен и једна од најнетранспарентнијих институција. Задњих година политика се брутално уселила у студентске клупе, па само они подобни напредују и држе и по двадесет предмета како би „назидали“ плату док се политички неподобни изолују и онемогућен им је напредак у виша звања, под изговором да немају довољну норму часова. Да не говорим да поједини државни функционери, па чак и амбасадори противзаконито заузимају мјеста млађима и воде се да редовно држе наставу, а то је и физички немогуће.

Какви су услови за самосталан рад професора а какви су, по Вашој оцјени, услови за праћење наставе студентима?

-Студенти су почели да реагују што ме радује, јер младост носи енергију и ентузијазам који доводе до промјена. Требамо их подржати и стати са њима у исти строј. Врло је дискутабилно како се одвија наставни процес на Универзитету. На неким универзитетским јединицама, које су уписивале и за кадровске и за просторне капацитете ненормалан број студената, недостајало је столица, јер се настава изводила, противзаконито, једновремено и за редовне и за самофинасирајуће студенте, што је личило као да на фудбалском стадиону држите наставу, а ту квалитета нема.

Како оцјењујете досадашње резулате Болоње односно тог система школовања? Да ли сте задовољни нивоом знања данашњих студената?

-Ова најновија реформа ће, макар, то довести на нормалну мјеру. Оно што је проблем је што смо ми, склони инпровизацијама, па је код нас на снази „Болоња на црногорски начин“, узели смо од Болоње само оно што нам одговара, што нам је лакше, па нам сад излазе студенти малтене неписмени, са ниским квантумом знања, јер забога мора се она тзв. Гаусова расподјела оцјена задовољити. Није нормално да велики број свршених студената има просјек 10, то је алармантно за сваког ко здраво резонује. Ако нам је циљ да сви имају дипломе, а да је знање небитно, онда смо успјели, јер дипломираног незнања имамо на претек. Но државни универзитет, посебно поједине универзитетске јединице донекле су и здраве у поређењу са приватним факултетима који су доживљени тако, да свако ко плати ће и дипломирати. Зато је неопходно једно велико провјетравање и поспремање у високом образовању, уколико хоћемо да вратимо значај знању, као највреднијем ресурсу и вратимо углед академској заједници.

Да ли има и каква је сарадња са колегама из региона и свијета?

-Међународна сарадња је са увођењем тзв. Болоње интезивирана, јер она подстиче мобилност и студената и наставног кадра. Нажалост, то много мање користи наставни кадар, што због скромног знања страних језика, а што због несигурности позиције након поврата са студијских боравака. Оно што је, нажалост, чињеница је да ми много мање можемо да понудимо колегама из иностранства, јер су услови за научно- истраживачки рад на Универзитету Црне Горе изузетно скромни, опремљеност наших лабораторија не пружа могућност добијања респектабилних резултата, тако да је међународна активност углавном једносмјерна. Наши одлазе, а врло су ријетки и студенти, а још ређи су професори који долазе код нас.

Да држава Црна Гора, по Вашој оцјени, довољно улаже у науку? Какви су услови за напредак научне заједнице? Да ли би у том дијелу требало нешто поправљати?

-Улагања у науку су далеко од оних прописаних Лисабонском конвенцијом, а наша привреда малтене не постоји, а камо ли да постоје научни институти у склопу привредних субјеката, што је некад био случај са КАП-ом, Жељезаром и другим привредним гигантима, који би подстакли сарадњу са Универзитетом у рјешавању конкретних проблема и унапређењу производње.

Простор за бављене науком је постао врло сужен и нестимулативан, да не кажем неисплатив. Све вриједности су деградиране, знање није на цијени. И данас се више исплати бити неки службеник у банци или продавац у неком фирмираном бутику, него научник и универзитетски професор. Све више ће бити оне најздравије и највредније супстанце друштва која ће одлазити из земље, а то треба да нас све дубоко забрине.

Гдје видите највише пропуста, а гдје успјех?

-Последице свега овога, нажалост су далекосежне и тек долазе до изражаја како излазе нове генерације, тако и оздрављење ће ићи споро и требаће године да осјетимо опоравак. Зато је алармантно да се што прије крене. Избацити политику под хитно из студентских клупа, извршити лустрацију академских и научних звања, јер су се многи окитили разним титулама незаслужено или плагирањем или партијском подобношћу и блискошћу режиму, а не знањем и иновативношћу. Улагања у ову област треба значајно повећати, али да то буду улагања у развој услова за бављење науком, што подразумијева и повећање плата и обавезу сваког професора да дио плате заради кроз наставу, а дио кроз научно истраживачки рад. Дати значај нашим кадровима када је у питању развој државе, а не да се абнормалне цифре дају за неке наводне међународне експерте јер ону не могу имати ону дозу патриотизма, која није занемарљива у значају када је напредак државе у питању. Потребна је и реакредитација свих програма али да то одраде сертификоване међународне агенције, непристрасно, па да видимо на чему смо и да подвучемо црту.

Колико сте упознати сарадњом приватних Универзитета и како оцјењујете њихов рад?

-Сматрам да под хитно треба укинути дотације из буџета приватним универзитетима, јер то не познаје међународна пракса. Али ми смо били те „среће“ да нам некадашњи премијер а садашњи предсједник државе крене у бизнис високог образовања, па га је требало помоћи из џепова грађана и тиме се нашао изговор да се финансирају студијски програми од јавног интереса.  Све у свему, велико поспремање је потребно у овој области.

Како оцјењујете чињеницу да се једино у Црној Гори законом уређује превенција плагијаризма и све чешћу појаву „сумњивих“ диплома?

-Преплављени смо сумњивим диплома стеченим на неким вечерњим школама у разним забитима у окружењу, а донедавно и код нас. Ту треба кроз регионалну сарадњу стати на пут овој пошасти. Лако је све то стандардизовати и направити отклон према сумњивим дипломама. Дичимо се Законом о академском интегритету, који наводно треба да превенира плагијате, а толико има рупа у том закону, који ће бити бич у рукама Владе, која ће сигурна сам, селективно примјењивати закон и он ће важити за неподобне. Уосталом, на примјеру некадашње министарке науке, Сање Влаховић смо се увјерили да је крађа ауторства за које је оптужио и сам аутор, угледни британски професор, била препорука за амбасадорско мјесто у Риму. Све то доприноси урушавању и понижавању знања и поштеног рада и труда, али нису криви они који то раде, крива је академска заједница која ћути и која им то дозвољава.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: