Босоноги принц који је ујединио људе, отишао прије четири године

Четири је године од када је дјечак Огњен Ракочевић сам, кроз ноћ, отрчао ка хладној Морачи, која га је заувијек отргла из загрљаја породице.

Толико је времена и од када је његов нестанак у ноћи између 3. и 4. маја 2016. ујединио све људе, који су даноноћно трагали за њим, подсјећају „Вијести“.

Огијев отац Бранко Ракочевић казао је “Вијестима” да је поносан на малог “Босоногог принца”.

“Велика је сатисфакција за мене што се у земљи у којој се обично представљамо по очевима и ђедовима, могу ‘казивати’ по свом дјетету. Оги је у својој величанственој мисији на земљи успио оно што ником прије њега није пошло за руком – ујединио је, макар на тих петнаестак дана, један дубоко подијељени народ, натјерао нас је да барем накратко заборавимо на националне, вјерске, политичке и друге подјеле, и што је најважније, ‘покренуо’ је горуће питање аутизма, које су надлежни годинама скривали под тепих”.

Ракочевић је подсјетио да је прије двије године отворен Центар за аутизам у којем Огијеви мали другари имају адекватну медицинску помоћ и његу:

“А и он ће наставити да живи кроз име тог центра. Нажалост, хронична беспарица и недостатак кадра, учинили су своје, тако да поједини родитељи дјеце са аутизмом исказују одређено незадовољство радом тог центра, али како су то неки пионирски кораци у тој области, хоћу да вјерујем, и због Огија и због те дјеце, а и због њихових родитеља, да ће се стање поправити. Но, плашим се да ни тај центар, нити многи други неће имати довољно капацитета да приме дјецу са поремећајима аутистичног спектра и пруже им адекватну медицинску помоћ, јер је аутизам, нажалост, постао највећа пошаст 20. и 21. вијека. Он је велика енигма за медицину и тешка мука за дјецу и њихове родитеље”.

Једанаестогодишњи Оги босоног се искрао из своје куће и отрчао у загрљај хладној ријеци. Мајка плавокосог, плавооког, аутистичног дјечака, Валентина, у зору је пријавила његов нестанак. Од тог трена за њим су даноноћно трагали родитељи, рођаци, комшије, полиција, војска, ватрогасци, спасиоци, ловци, ловочувари, рониоци, више стотина грађана из свих црногорских градова.

Наде да се негдје сакрио угашене су дванаестог дана, када је његово тијело пронађено на ушћу Мораче у Скадарско језеро, у мјесту Манастирски врбиш. Тог дана, ловочувар Никола Улићевић уочио је да по води плута тијело…

Извор: Вијести

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: