„Боже правде“ на војној паради у Москви (ВИДЕО)

На данашњој војној паради у Москви, којом је Русија прославила Дан побједе над фашизмом, или како то Руси називају Побједом у Великом отаџбинском рату, интонирана је по први пут српска химна „Боже правде“.

Паради је пристуствовао и предсједник Србије Александар Вучић, који је након тога, заједно са руским предсједником Владимиром Путином учествовао у чувеном маршу „Бесмртног пука“.

https://www.facebook.com/1519921778312750/videos/1831594523812139/

Парада, као и сваке године организована је на Црвеном тргу.

Централна свечаност – велика војна парада на Црвеном тргу је завршена, али се прослава наставља на улицама, трговима и парковима Москве и у свим градовима Русије.

Церемонија на главном тргу земље била је, као и увијек до сада грандиозна. Више од 13 хиљада војника дефиловало је Црвеним тргом, прошло је 159 јединица војне технике, а 75 авиона и хеликоптера летело је небом изнад Москве и шарало га у бојама руске тробојке…

„Ура, ура, ура!“, одјекивало је Црвеним тргом, након што је министар одбране генерал армије Сергеј Шојгу честитао војницима 73. годишњицу победе у Великом отаџбинском рату.

Снажна Путинова порука онима који би да прецртају историју
Парадом је командовао командант копнене војске генерал-пуковник Олег Саљуков.

https://www.facebook.com/rs.sputniknews/videos/1736056639818602/

На трибинама су сједјели предсједник и главнокоманудујући Оружаним снагама РФ Владимир Путин, председник Србије Александар Вучић и премијер Израела Бењамин Нетанијаху, као и државни врх Русије, ратни ветерани и многи други почасни гости. Међу њима је било и више од 1.300 акредитованиох новинара.

Руски председник је честитајући војницима, ветеранима и свим грађанима Дан победе рекао да је ово празник који је одувијек био, јесте и биће свети за Русију и да је то празник општенационалног поноса.

Путин је подвукао да је Русија разумије сву опасност савремених пријетњи, али да је отворена за дијалог о свим пријетњама савременој безбједности ради стабилности у свијету.

Након његовог говора одржана је минута ћутања, а затим се зачула и химна Русије.

На Црвеном тргу први пут су приказани борбени роботи, најновији дронови, већ легендарне хиперсоничке ракете „Кинжал“ и различите врсте противтенковске опреме.

По главном московском тргу прошле су она борбена возила која су успјешно прошла провјеру у ратним условима у Сирији.

Први пут над руском престоницом ове године је летио ловац МиГ-31К са најновијим хиперсоничким ракетама „Кинжал“.

Русија је ове године на Паради побједе први пут показала роботику, посебно роботски комплекс Уран-6 намењен за деминирање и борбени вишенаменски роботски комплекс Уран-9, наоружан противтенковиским ракетама, топовима и митраљезом. ‘Уран 9’ може сам да лоцира мете, али одлуку о паљби доноси командир возила који сједи у блиндираном камиону не даље од три километра од ‘урана 9″.

Оба комплекса су се одлично показала током војне операцији руских Ваздушно-космичких снага у Сирији. „Уран-6″ је коришћен у деминирању древног града Палмире, као и у сиријским градовима Алепо и Дејр-ел-Зору.

Коришћен је у најопаснијим и сложеним минираним подручјима, што је омогућило спасавање стотина живота цивила и војног особља инжењерских јединица.

Први пут су представљене и беспилотне летјелице „Корсар“ и „Катран“, који по својим могућностима превазилазе своје пандане у свијету.

У представљању борбених возила, приказан је тенк Т 34-85, главни совјетски тенк у Другом свјетском рату, којим је совјетска војска ушла у Берлин, као и тенк пете генерације „армата“.

Представљена су и возила ваздушних десантних снага, самоходне хаубице, ракетни бацачи, бук системи.

Међу њима су возила „Тигар“, тенкови Т-72БЗ, оклопни транспортери БТР-82А, пешадијска борбена возила БМП-3, самоходне хаубице „Мста-С“, против-ваздушни ракетни системи „Бук-М2″, против-ракетни системи „Панцир-С“, ракетни системи „Јарс“.

Такође, учествовали су и перспективни модели: тенкови „Армата“, оклопна возила БМК „Кургањец“ и „Бумеранг“, самоходне хаубице „Коалиција“, борбено возило „Терминатор“ итд.

На небу изнад Москве летјели су стратешки ракетни носачи Ту-160, Ту-95МС, бомбардери дугог домета Ту-22МЗ, авиони-танкери Ил-78, војно-транспортни авиони Ил-76МД, ловци Су-35, Су-30СМ, МиГ-29, пресретачи МиГ-31БМ, ловци-бомбардери Су-34, бомбардери Су-24М, јуришни авиони Су-25, као и најновији ловци Су-57.

Први пут је наступила и „Росгвардија“, а посебну пажњу су привукле жене у војним униформама.

Међу публиком је владало одушевљење, а свечаности су посебноп допринијели и војни оркестри.

У Александровском саду код Споменика Незнаном јунаку зачуле су се руска, српска и израелска химна. Вијенце су положили предсједник Русије Владимир Путин, предсједник Србије Александар Вучић и премијер Израела Бењамин Нетанијаху, ветерани и други високи званичници.

Председник Србије ће, уз председника Путина, учествоваo je и у традиционалној шетњи „Бесмртног пука“ и носио слику свог деде, кога су убиле усташе.

Да подсјетимо, на данашњи дан прије 73 годинe нацистичка Њемачка капитулирала је у Другом свјетском рату. Од тада се 9. мај широм свијета слави као Дан побједе над фашизмом.

Највећи оружани сукоб у историји трајао је шест година и однио преко 70 милиона живота и на страни Савезничких сила и на страни Осовине.

С једне стране Стаљин, Рузвелт и Труман, а са друге Хитлер, Мусолини и цар Хирохито обиљежили су најважнији догађај у историји који и данас иза себе оставља низ питања.

Нацистичка Њемачка је у своје походе кренула 1939. године и брзо је у томе напредовала. Сваки покушај савезника да се обрачуна завршавао се безуспјешно што се видјело када је бомбардована Југославија, још једна од савезница, априла 1941. године.

Кључна прекретница била је битка за Стаљинград. Иако су борбе трајале скоро шест мјесеци, Црвена армија је успјела да опколи нацисте и поврати овај град. Пораз Њемаца код Стаљинграда натјерао их је на повлачење преко Кавказа, али је имао и дубоке војне последице по Берлин.

Ипак, коначан преокрет услиједио је 1944. године. У јуну су Савезничке снаге кренуле да се искрцавају у Нормандију, одакле је требало да крену у ослобађање Европе од нациста.

Битка за Нормандију је трајала два мјесеца, а на страни Савезника учествовали су и САД, Канада и Велика Британија, а окончана је 30. августа 1944. године.

Већ у априлу 1945. совјетске и америчке трупе пресјекле су Њемачку на пола, почиње „Берлинска битка“, Хитлер је извшио самоубиство, а Берлин је пао 2. маја.

У Ремсу, главном граду француске области Шампање, 7. маја 1945. потписан је документ о безусловној капитулацији Њемачке, а њемачки фелдмаршал потписао је 8. маја (9. маја по московском времену) у Берлину завршни документ о окончању Другог свјетског рата.

Москва: Преко милион људи у „Бесмртном пуку“

Више од милион људи учествовало је у овогодишњем маршу „Бесмртног пука“ у Москви.

Марш је предводио руски предсједник Владимир Путин. Њему су се придружили српски предсједник Александар Вучић и израелски премијер Бењанин Нетанјаху.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: