Божић на Космету

Емило Лабудовић

Још нам газе стазе и богазе,
Још балаве нашим траговима,
Још насрћу на цркве и славе,
На олтаре,
Пале, жаре, скидају нам главе
Из заседа, мучки, кукавички,
Црне сенке над белим пољима…
Још затиру шљеме и прагове,
Црне свадбе, још црње гробове,
Трну зубље, камене огњишта,
Буја коров кроз пуста стрништа,
Мукла звона и празна колевка
Наша јава, наша бесаница…
Јер из мрака
Што векове броји
Из мрчаве ума и заумља,
Са сред ране која труне, гноји,
Вреба стара гуја каменица
Пузи, шуња
Зверка, стрводерка
Са ликом човека.

Али, тиња свећа заветница
Под чадором небескога свода
Изабраног Лазаревом клетвом.
Дрхти пламен
Шибан ветровима
И затиран мртвих глава жетвом
Од Косова Поља до Мојковца.
Око њега озарена лица
Соколово гнездо сивих птића
Греју наду
Вером у Господа,
И чувају незамрли знамен
На молитву Мајке Југовића,
На светињу Госпиног Покровца,
И Дух Свети Бога и Божића.
Под погледом слепе Јефимије
Живе, трају
Расту и бујају
Док около ноћ студена бије.
И док црне авети се множе
И свет тоне у вртлогу лудом
Светла страна труле историје
Још сведочи пред Страшнијем Судом
Да ће „бити што бити не може“!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: