Божовић: Од Владе зависи да ли ће бити уписа самофинансирајућих бруцоша

Ректор Универзитета Црне Горе Владимир Божовић казао је „Дану“ да од Владе Црне Горе зависи да ли ће ове године бити уписа бруцоша који ће сами плаћати школовање, као што је то био случај до прије пет година.

Предлог УЦГ је да уписују самофинансирајуће студенте у оквиру непопуњених мјеста, до броја дозвољеног лиценцом на основним студијама. Упис на УЦГ почиње у јуну.

Према ријечима Божовића, по садашњем моделу, УЦГ је једини државни универзитет у окружењу и у Европи који нема опцију да прими одређени број студената који би сами плаћали школовање, након што из неког разлога нијесу успјели да се нађу на буџетској листи.

„УЦГ је као и остали заинтересовани субјекти учествовао у радној групи за припрему Закона о високом образовању. У том смислу, прије свега поучени искуством примјене постојећег Закона о високом образовању, дали смо одређене предлоге за које вјерујемо да ће ријешити неке проблеме са којим смо се суочили. Један од њих је и то што садашњи модел онемогућава једино УЦГ, за разлику од других државних универзитета у окружењу и Европи, нема опцију да упише одређен број студената који би сами плаћали своје студије. Тиме су кандидати који су били заинтересовани да упишу УЦГ, али из неких разлога нису успјели да буду на буџетској листи, принуђени да наставе школовање на приватним универзитетима у Црној Гори или изван земље“, казао је Божовић.

Основан Институт за напредне студије

На питање да ли и у којој је мјери на УЦГ заступљен и научноистраживачки рад, Божовић тврди да је УЦГ врло активан у сфери науке и истраживања.

„Можемо истаћи да имамо срећу што су нове генерације наших научника изузетно активне и постижу јако запажене резултате. Вјерујемо да ће се тај позитиван тренд наставити, а на руководству УЦГ је да створи што боље услове за научноистраживачки рад. С тим у вези, желим да подијелим са вашим читаоцима једну лијепу вијест. Управо смо основали Институт за напредне студије, мјесто сусрета различитих научних дисциплина, који ће у фокусу имати научноистраживачки рад у области друштвено-хуманистичких наука, информационо-комуникационих технологија и биомедицине, као и остале области попут екологије, енергија и ресурси, климатске промјене, пољопривреда и биотехнологија… Полажемо наде, и очекујемо да ће управо овај Институт дати замах цјелокупној научноистраживачкој заједници“, очекује Божовић.

Наглашава и да је УЦГ предложио врло избалансирано и рационално рјешење за нови Закон о високом образовању.

„Наш предлог је да за она мјеста која нису финансирана од стране Владе, све до лимита постојеће лиценце, остави могућност да упишемо самофинансирајуће студенте. Дакле, то би била остављена могућност која зависи, прије свега од оног за шта се Влада опредијели. Ако би Влада одлучила да финансира сто одсто мјеста у оквиру лиценце на поједином студијском програму, то онда значи да ту не би било простора за самофинансирајуће студенте. Свакако, у овом предложеном моделу морамо успоставити јасну везу између цијене студија по студенту и опредијељених, односно планираних буџетских средстава. На крају, није потребно посебно елаборирати везу између финансија и осталих, важних параметара живота било ког универзитета, па и УЦГ“, истакао је Божовић.

Упитан да ли УЦГ има кадар за додатни пријем студената, ако је у 2021. години саопштено да поједини факултети нијесу могли примити бруцоше који су се нашли испод црте (неки чак ни број предвиђен лиценцом), јер им фале и кадар и простор, ректор Божовић је оцијенио да је то питање „уско скопчано са основним питањем од којег смо почели разговор, од износа буџета за УЦГ, али и од претходног питања које се тиче могућности уписа студената који сами финансирају своје школовање“.

„Ако је држава спремна да финансира све оно што је Универзитету заиста потребно, од неопходног кадровског ојачавања, нових научно-истраживачких пројеката, рјешавања одређених инфраструктурних проблема итд, онда нам средства из других извора малтене нијесу неопходна. Међутим, мислим да држава неће бити ускоро у таквој позицији, а питање је да ли ће икад. Стога, нама су потребна сопствена средства како би и кадровски и инфраструктурно ојачали. Последично, то нам омоућава да на студијским програмима на којима постоји веће интересовање упишемо и већи број студената„, поручио је Божовић.

На питање због чега је УЦГ данас у ситуацији да мора да ангажује велики број професора са стране, односно ко је крив за дефицит кадра, ректор сматра да се не може говорити о кривици, а посебно не о персонализованој кривици.

„УЦГ је у поређењу чак и са универзитетима у окружењу, да не говоримо о европским високошколским традицијама, прилично млад универзитет. Сходно томе, а опет узимајући у обзир величину државе из које црпимо скоро цјелокупну кадровску базу, није могуће покрити у потпуности све потребе које имамо. Такође, УЦГ је жив организам, покушавамо да се прилагодимо савременим образовним потребама, па сходно томе, повремено оснивамо нове или осавремењујемо постојеће програме. За такве подухвате потребна је често кадровска помоћ из академски развијенијих и богатијих средина. И на крају, сматрам да је долазак успјешних научника и предавача из иностранства врло корисна појава за наш укупни научни и образовни развој“, истакао је Божовић.

Ректор је на питање да ли је задовољан планираним буџетом који је за ову годину за пет милиона већи него претходне, с тим што највећи дио средстава и даље одлази на зараде запослених и хонораре гостујућих професора, казао да је коначно износом буџета за УЦГ „прескочена“ граница пуког преживљавања.

„Као што констатујете у питању, претходни износ буџета се односио на покривање зарада запослених и хонорарно ангажованих на УЦГ. Предлог увећања буџета даје одређен простор за рјешавање неких наслијеђених проблема, али је истовремено прилика и за реализацију развојних идеја. Дио средстава ће бити усмјерен за подстицање научно-истраживачке активности, одржавању објеката, али и рјешавању неких инфраструктурних проблема, прије свега за оне пројекте који су остали непокривени у плану Управе за јавне радове. Морам изразити задовољство и због тога што је Управа за јавне радове прихватила највећи дио пројеката које смо кандидовали за 2022, а у укупном износу од 2,5 милиона еура. Оно што не можемо покрити постојећим и планираним средствима је реконструкција зграде Техничких факултета. То је финансијски веома захтјевно. Међутим, нијесмо ни по том питању били пасивни, већ смо направили одређене искораке, тако да се надам да ће и тај, вјероватно најкрупнији инфраструктурни пројекат УЦГ, бити покренут у догледној будућности. О бројним и значајним пројектима које смо већ реализовали или су у току, предсједница Управног одбора Рајка Глушица је исцрпно информисала јавност управо у интервјуу за „Дан“ „, подсјетио је Божовић.

Поводом предлога УЦГ о прилагођавању модела студија потребама тржишта рада, који је упућен ресорном министарству, Божовић је нагласио „да УЦГ врло упорно тражи прилагођавање модела студија у циљу адекватнијег препознавања диплома на тржишту рада“.

„Вјерујемо да је МПНКС сагледало наше аргументе и да ће њиховим уважавањем помоћи рјешавању једног крупног друштвеног проблема. У том смислу, сматрамо да смо нашли врло добро рјешење које неће бити нагла, радикална промјена постојећег модела, а које опет обезбјеђује свим нашим студентима ефикаснији пут до дипломе која ја препозната на тржишту рада. Тај наш предлог је саставни дио „пакета“ који је упућен ка МПНКС, односно интервенција на нацрт Закона о високом образовању. Као што сам већ истакао, вјерујем да ће наши предлози бити уважени“, навео је ректор у достављеним одговорима, али није прецизирао шта је предложио УЦГ.

Извор: ДАН

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: