Божовић присуствовао парастосу поводом 89. годишњице упокојења Михајла Идворског Пупина у Њујорку

Поводом 89. годишњице упокојења Михајла Идворског Пупина, на гробљу „Woodlawn” у Њујорку одржан је парастос који су служили њујоршки парохијски свештеници Српске православне цркве, а у присуству бројних чланова овдашње српске заједнице, као и особља Генералног Конзулата Републике Србије у Њујорку, превођеним Генералним конзулом др Владимиром Божовићем.

Након службе, о. Живојин је бираним речима подсјетио присутне о значају Пупиновог доприноса научном наслеђу, развоју, као и његовој родној земљи и српском народу у матици и расејању. Истакао је да је он свој раскошни интелектуални таленат користио на добробит свих, као и што је и углед и утицај стечен у Њујорку и САД користио за помоћ својим сународницима и Србији.

Генерални конзул др Владимир Божовић нагласио је да је лик и дјело Михајла Идворског Пупина нераскидиво обележје епохе у којој је живео и да се данас сећамо његовог наслеђа којим је задужио човечанство, САД и Србију. Констататујући непромењиву датост непролазности великана. Са поносом и трајном захвалношћу.

Подсјетио је да је Михајло Пупин, рођен 1858. године у Идвору, дјелећи тешке околности одрастања својих савременика и изазовног историјског контекста стасавања личности. И поред тога у свему је проналазио разлог за радост, љубав и оданост према свом народу и земљи. Изворишта имајући у породичном окружењу у којем је од оца Константина и мајке Олимпијаде добио хришћанско и национално утемељење. Како је сам говорио, ауторитети на које се позивао били су ”српски песник Њагош, мудраци из Идвора и Давидови Псалми.“

Свој интелектуални раскош и сензибилитет и подразумевајућу радну етичност исказао је по доласку у Америку где је као студент и потом професор на престижном Универзитету Колумбија, укорењено уградио своје академско и научно име на начин да његов рад и данас има импликације на развој телекомуникација. Поред тога, посебно свједочанство изузетности Пупиновог животног пута и његовог ванредног интелектуалног капацитета, представља чињеница да је за своју аутобиографију „Од пашњака до научењака“ добио престижну Пулицерову награду.

Генерални конзул др Владимир Божовић је посебно истакао да је Михајло Идворски Пупин био светски научник ванвременских постигнућа, али приоритетно и по Пупиновој сопственој листи приоритета, он је био и поносни Србин, одан својој отаџбини и свом народу. Прегалац поред кога су се сви Срби његовог времена уз њега осећали сигурно, спокојно и заштићени његовом љубављу великог верника и патриоте. Лична посвећеност је била видљива у сваком аспекту његовог живота. Њагови филантропски подухвати, укључујући успостављање стипендија за српске студенте и подршку културним институцијама, су израз његове дубоке посвећености свом роду. Генерални конзул др Владимир Божовић је посебно нагласио да у историји Србије и српског народа, Михајло Идворски Пупин блиста кроз време као оличење патриотизма. Томе свједочи добротворство у распону од подршке српској младежи и сирочадима, до финансијске и материјалне помоћи коју је слао у Србију током Првог свјетског рата. Наше цркве грађене су његовим материјалним средствима. Ту помоћ је, између осталог, обезбедио кроз кредите које је добио стављајући као банкарски залог сву своју покретну и непокретну имовину. То је урадио у периоду Великог рата, страдалним годинама за Србију, ризикујући сав свој иметак, уз историјске речи „Ако пропадне Србија, нека пропаднем и ја”.

Генерални конзул др Владимир Божовић је истакао част коју осјећа што стоји у истој линији поносних представника свога рода јер је на истом мјесту гдје је некада био а дјелом заувјек остао Михајло Идворски Пупин. У свом говору Генерални конзул др Владимир Божовић, акцентовао је одлучујућу улогу Михајла Идворског Пупина који је као српски почасни конзул одлучујуће утицао угледом сопствене личности у историјски пресудној дипломатској интервенцији према личном пријатељу, председнику САД Вудро Вилсону, током Париске мировне конференције, по окончању Првог светског рата. У овом контексту подсетио је на Пупинов допринос територијалним добицима за Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, као и проглашењу Дана молитве за српски народ, када је на Видовдан 1918. године подигнута српска застава изнад Беле куће.

Закључујући излагање Генерални конзул др Владимир Божовић је у име Републике Србије, и своје лично име, уз дубоки наклон сенима Михаила Идворског Пупина, исказао захвалност за све што је наш уважени и светски потврђени научник и родољуб, а пре свега верујући човек хришћанских човекољубивих начела, вођен незаустављивом жељом и немерљивим делима учинио за нашу земљу и народ, истакавши да његова интелектуална величина и родољубиво и човекољубиво опредељење за углед су сваком члану наше заједнице у САД као и свакодневна инспирација за стваралаштво остваривање сопствених могућности уграђивање личног доприноса свом народу и отаџбини. У заједништву је напредовање. Друго име за животну победу.

Извор: А плус портал

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: