Божовић: Вјерска и политичка припадност није ни предност, ни ограничење

На Универзитету Црне Горе је значајно промијењена атмосфера, оснажен је дух слободе и академских вриједности, демократичности и отворености. Предлог који УЦГ заступа, кад је у питању начин избора ректора састоји се у томе да по објављивању јавног конкурса свака универзитетска јединица (њих 23), преко свог вијећа, непосредно врши избор свог кандидата за ректора

Ректор Универзитета Црне Горе Владимир Божовић казао је да није лако пронаћи мјеру у заштити интереса оснивача, Владе Црне Горе и принципа заштите аутономије универзитета, и сматра да садашњи модел не штити довољно тај принцип.

Одговарајући на честе оптужбе појединих партија на власти, али и опозиције, да га је на позицију ректора довео Демократски фронт и Српска православна црква, Божовић истиче да није примијетио да се ико бавио његовим референцама.

”Но, у случају да сам нешто пропустио, истичем да је провјера мојих академских референци вршена на Универзитету Црне Горе, на ком сам у стандардној процедури, извјесно без икаквих ‘попуста’, постао редовни професор, знатно прије него што сам постао ректор”, казао је Божовић у разговору за “Вијести”.

Ректор је поручио и да се залаже за то да “ниједна идентитетска, политичка, вјерска и нека друга лична одредница не буде предност, али исто тако ни ограничење у смислу професионалног, академског напредовања на Универзитету Црне Горе”.

”То право за које се врло енергично борим за друге, задржавам и за себе”, нагласио је професор Божовић.

Готово двије године сте на челу Универзитета Црне Горе. Шта истичите као посебно постигнуће у овом периоду?

Мислим да је значајно промијењена атмосфера, оснажен је дух слободе и академских вриједности, демократичности и отворености. Вјерујем да су то најважније промјене које није лако уоквирити статистикама. Од осталих резултата које је могуће фактографски представити, издвојићу важније.

Усмјерили смо значајну енергију, али и средства за унапређење инфрастуктуре, у циљу обезбјеђења пријатнијег радног амбијента. У том смислу издвајам реконструкцију зграде Филозофског факултета, великог броја учионица у згради Техничких факултета, међу којима је и централни амфитеатар 106, њиховим опремањем најсавременијим технологијама за наставу и учење, уређење холова и заједничких простора, поправку лифтова, хидроизолацију кровне површине… Окончани су или су у току различити инфраструктурни подухвати на Економском, Поморском, Биотехничком, Медицинском, Грађевинском факултету. Покренули смо и заборављени пројекат изградње Филолошког факултета у Никшићу. Након успјешне кандидатуре за капитални буџет и добијања средстава, слиједи фазна реконструкција зграде Техничких факултета, доградња зграде Архитектонског факултета, заједничког простора за три академије на Цетињу, завршетак НТП парка, реконструкција топлане… Збирно, у питању је вишемилионски подухват и са сигурношћу кажемо да ће УЦГ и наредне године бити велико градилиште.

На тему афирмације “зелене компоненте” Универзитета, изградили смо три веома лијепа парка са свим пратећим садржајима, у оквиру централног универзитетског кампуса. Њихова укупна површина је преко 30000 квадрата. Уз већ постојеће паркове, сада имамо импресивну зелену површину, што је значајан прилог очивању и унапређењу животне средине.

У смислу организационих промјена, издвајам оснивање нове јединице Универзитета – Института за напредне студије. Научни резултати и награде које су остварили млади научници у Институту су већ прве године потпуно оправдали његово формирање. Усклађен са акционим планом за спровођење стратегије научно-истраживачке дјелатности у Црној Гори, овај Институт као организациона јединица Универзитета има за циљ јачање научно-истраживачких капацитета и поспјешивање научне дјелатности, отварање могућности за развој програма за постдокторанте, а посебно синергијски ефекат у истраживању кроз сарадњу истраживача са других постојећих јединица на реализацији пројектних активности.

Као што је јавност упозната, Универзитет Црне Горе је у врло оштрој регионалној конкуренцији, потписао споразум о успостављању Регионалног центра за борбу против сајбер криминала. Овај пројекат француске и словеначке владе ће позиционирати Универзитет као мјесто окупљања елитних стручњака из информационо-комуникационог сектора, гдје ће се изводити савремени образовни програми у сарадњи са европским и регионалним партнерима.

Универзитет Црне Горе је у претходном периоду посветио значајну пажњу међународном умрежавању. У том погледу, указујем на Улисеус мрежу, у којој смо крајем 2022. добили статус пуноправног члана. Ради се о конзорцијуму европских универзитета чији је циљ повезивање најразвијенијих институција високог образовања у Европи како би се, креирањем капацитета за иновације и формирањем територијалних и дигиталних иновационих екосистема, удружено превазишли највећи изазови данашњице. То је заиста велики успјех УЦГ.

Такође, недавно смо постали дио и Европског колеџа за безбједност и одбрану Еуропеан Сецуритy анд Дефенце Цолледге. ЕСДЦ ће УЦГ-у обезбјеђивати стручну и финансијску подршку у спровођењу истраживања, организацији едукативних активности, као и организацији конференција и догађаја којим се промовишу примијењена истраживања на пољу информационе безбједности. Тиме је УЦГ овлашћен да спроводи тренинге и издаје сертификате по програмима ЕСДЦ-а.

Акредитовали смо неке атрактивне студијске програме, док су поједини, на енглеском, у процедури. То ће, надамо се, привући и одређен број страних студената. Иновирали смо и значајан дио “унутрашње” легислативе: Правилнике о рјешавању стамбених потреба, Правилник о докторским студијама, Правилник о издавачкој дјелатности, Правилник о издвајању средстава добијених на тржишту, Правилник о додјели почасних титула и других признања на Универзитету Црне Горе

Ове године смо остварили изузетан успјех у пројектној активности. Добили смо 14 Еразмус+ пројеката, од којих су неки и координаторски, што је рекорд у историји досадашњег учешћа УЦГ на овом типу конкурса.

Основали смо универзитетску компанију “Униспектрум” у сврху комерцијализације стручних и научних потенцијала Универзитета и повезивања са привредом.

Реализујемо два значајна споразума о сарадњи између УЦГ и Министарства екологије, просторног планирања и урбанизма, као и Министарства јавне управе о заједничким активностима и експертској помоћи УЦГ у испуњењу циљева дефинисаних националним стратегијама развоја. Добар индикатор је да све већи број државних институција схвата да је УЦГ кућа знања у којој могу добити квалитетну стручну помоћ.

У завршној смо фази дигитализације бројних сервиса на УЦГ, уводимо нови ДМС и електронско архивирање. Направљен је савремени Е-индекс сервис који ће значајно олакшати свакодневни рад студената, професора и администрације, а са планираном надградњом, практично супституисати традиционалну студентску службу.

Током протекле двије године Универзитет је радио на испуњавању циљева који се тичу усклађивања позиције истраживача, квалитета истраживања и политике људских ресурса у истраживању са начелима утврђеним у Повељи и кодексу за истраживаче. Прије неколико дана смо добили позитивно оцијењену евалуацију од стране Европске комисије за Лого изврсности у истраживању. Универзитет ће бити носилац овог важног обиљежја и током наредне три године.

Какву сте ситуацију и атмосферу затекли на УЦГ кад сте изабрани, најприје за вршиоца дужности, а потом и за ректора у пуном мандату?

Говорећи о промјенама које су се десиле, имплицитно сам говорио и о затеченом стању. Осврнућу се на један врло егзактан сегмент који снажно утиче на све остале елементе живота универзитета – износ буџетског издвајања за УЦГ. Чињеница је да је у тренутку преузимања функције буџет Универзитета био веома мали, око 20 милиона, једва је покривао елементарне потребе, малтене смо били сведени на голо преживљавање. Ситуација се прилично промијенила већ током прве године, када нам је буџет увећан за готово 20 одсто, што нам је омогућило да, послије дуже времена, планирамо и неке развојне активности.

Мимо тих материјално-буџетских проблема, посебан изазов је био да промијенимо створени утисак о Универзитету као херметичној институцији, без сензибилтета за најважнија друштвена питања. Стога, установили смо универзитетски форум, у оквиру ког се разматрају теме од нарочитог интереса за црногорско друштво. У протеклој години смо организовали десетак таквих, врло запажених трибина. Дубоко вјерујем да је то утицало на промјену перцепције јавности према Универзитету.

Које су то ствари које су утицале или утичу на перцепцију јавности, кад је у питању Универзитет? Како гледате на случајеве кршења Етичког кодекса, нарушеног академског интегритета,…? На који начин се такве појаве могу сузбити?

Нарушавање академског интегритета није ексклузивитет УЦГ. Постоје примјери кршења академског интегритета и у другим академским заједницама, и то са много дужом традицијом. Универзитет Црне Горе већ неколико година уназад спроводи процедуре за унапређење академске културе и интегритета. Одговорним односом према овом питању, стекли смо сертификат академског интегритета, додијељен од стране Међународног института за истраживање и рад на спречавању нечасног академског понашања. Да смо на добром путу, свједочи и већ поменути Лого изврсности добијен од стране ЕКна основу имплементације Стратегије људских ресурса у истаживању, а која подразумијева и питања академске етике. Мислим да није могуће у потпуности елиминсати све облике неакадемског понашања, али их је могуће сузбити на одговарајућу мјеру, прије свега добро осмишљеном политиком превенције.

Шта имате у плану кад је у питању развој УЦГ до краја мандата? Који су то пројекти за које бисте вољели да буду завршени у вријеме Вашег актуелног мандата?

Надам се да ћемо у оквиру актуелног мандата завршити неке крупне инфраструктурне пројекте који су започети. Такође, у плану је формирање фонда за развој научно-истраживачке дјелатности на УЦГ, а из ког би стимулисали рад оних појединаца који имају потврђену класу изузетности на основу досадашњих резултата. Посебно, планирамо да финансирамо оне научне пројекте који имају потенцијал примјене. За ову идеју очекујем значајну подршку наше алумни заједнице.

И на крају, намјеравамо да ставимо акценат на трећи циклус образовања, докторске студије, као на јачање такозване треће димензије универзитета, везе са привредним и јавним сектором.

Какву сарадњу УЦГ, од када сте Ви на челу, има сарадњу са студентима, односно њиховим представницима? Који су све проблеми студентске популације, а на који начин УЦГ може утицати на њихово рјешавање?

Сарадња са студентима, односно њиховим изабраним представницима је веома добра. Они су већ више пута указивали на неке системске проблеме, попут оних који су настали као посљедица реформе образовног модела на УЦГ, а који није испраћен промјенама у легислативи која се тиче тржишта рада. То је, по мом мишљењу, тренутно највећи проблем студентске популације са којом се суочава. То смо покушали ријешити кроз одређене интервенције на предлогу Закона о високом образовању.

Проблеми дневно искрсавају, али у односима међусобног уважавања и повјерења лакше и брже долазимо до рјешења. Настојимо да подржимо све студентске активности које се тичу побољшања квалитета студентског живота током периода студирања. Подстичемо њихово активно учешће у обликовању студијских програма и курикулума. Посебно, трудимо се да кроз сва поменута улагања да студентима креирамо лијеп и подстицајан амбијент за рад.

Какав је Ваш став о предлогу измјена Закона о високом образовању, према коме би ректор био биран непосредно, преко јавног конкурса, а да се о кондидатима изјашњава, односно гласа академско особље УЦГ, али и представници студената?

Ако мислите на предлог који се недавно појавио у скупштинској процедури, то није био предлог УЦГ, а ни радне групе Министарства која се бавила предлозима за измјену Закона о високом образовању. Предлог који УЦГ заступа, кад је у питању начин избора ректора састоји се у томе да по објављивању јавног конкурса, свака универзитетска јединица (њих 23), преко свог вијећа, непосредно врши избор свог кандидата за ректора. Изабрани предлог вијећа јединице се упућује Сенату. кад се скупе сви предлози јединица, ректор се бира на Сенату, али из групе оних кандидата који су добили довољан број појединачних подршки од јединица УЦГ. Дакле, Сенат би на крају имао кључну улогу у одабиру ректора. Предложеним рјешењем је задовољен принцип плебисцитарности, јер су укључени буквално сви професори УЦГ, сарадници у настави и истраживању, али и представници студената, којих је најмање 20 одсто у вијећима јединица. С обзиром да је овим предлогом Сенат кључно тијело за избор ректора, вјерујемо да је, макар по овом питању, заштићен принцип аутономије Универзитета. Наравно, остаје питање како изразити интересе оснивача у поступку избора ректора.

Наглашавам да сам се из принципијелних разлога изузео из било ког поступка предлагања модела за избор ректора. Предлог који је у име УЦГ упућен ка Министарству је заправо став већине универзитетских јединица. Да ли ће бити прихваћен тај или неки други модел, зависи од воље посланика Скупштине Црне Горе.

Да ли сматрате да је актуелни начин избора ректора била контрола аутономије УЦГ, а зарад политичких и партијских интереса, како тврде различити друштвени актери дуго година?

Мислим да су на аутономију Универзитета много више утицали неки други фактори, а који нису садржани у формалним процедурама избора било ког органа Универзитета, па ни ректора. И та прича, то је макар нама у Црној Гори јасно, иде разним гранама нашег менталитетског стабла.

Генерално, није лако пронаћи мјеру у заштити интереса оснивача, Владе Црне Горе, и принципа заштите аутономије универзитета, али мислим да садашњи модел не штити довољно тај принцип. Већ сам појаснио суштину модела за који се опредијелила радна група УЦГ-а. Мислим да је он упоредив, односно усклађен са праксом највећег броја универзитета у региону, па и шире.

Поједине партије актуелне власти, али и актуелне опозиције у Скупштини Црне Горе су тврдиле да на позицију ректора нисте изабрани сходно академским референцама, већ да су Вас за то мјесто препоручиле Српска православна црква и Демократски фронт. како то коментаришете?

Нисам примијетио да се ико бавио мојим академских референцама у контексту који помињате. Но, у случају да сам нешто пропустио, истичем да је провјера мојих академских референци вршена на Универзитету Црне Горе, на ком сам у стандардној процедури, извјесно без икаквих “попуста”, постао редовни професор, знатно прије него што сам постао ректор. Међутим, није УЦГ једино мјесто гдје је вршена процјена мојих академских референци, већ је то прилично ригорозно урађено и на Универзитету у Београду, Флорида Атлантик универзитету у САД-у, као и у многим другим срединама у којима сам боравио у оквирима неке академске сарадње.

Не спорећи право посланика, па и било које партије да износе ставове и утиске о неким процесима у друштву, али и појединцима, било би очекивано, али и лијепо да се они заснивају на неким чињеницама.

За ректора сам се кандидовао по Статуту УЦГ дефинисаној процедури. Она подразумијева кораке који по свом току и садржају врло убједљиво указују на потпуни бесмисао тврдње наведене у питању. Од почетка поступка избора ректора, па до коначног чина, на директан начин је било ангажовано скоро 50 колега, професора, студената и представника, сарадника, административног особља… Они су кроз различите фазе поступка имали прилике да искажу свој став о мени као кандидату. Мислим да је сувишно да потцртавам сву разноликост идеолошких, политичких, али и свих других карактеристика толиког броја људи. Суздржавам се да то посебно истичем, али већина којом је потврђена моја кандидатура је била таква да апсолутно искључује могућност утицаја било које појединачне организације, неког посебног “центра моћи”. Наравно, тиме су обухваћени и субјекти које сте навели у питању.

Према расположивим подацима, члан сте Одјељења за природне науке Матице српске, оснивач сте портала ИН4С, за који многи тврде да је пропагандно гласило које неријетко шири мржњу, а често сте у појединим ранијим јавним иступима отворено истицали проруску оријентацију. Како то коментаришете? Да ли Ваши ставови утичу или могу утицати на УЦГ?

Ако питате генерално да ли одређене идентитетске одреднице или још уопштеније карактеристике личности утичу на начин доношења одлука у професионалној сфери живота, онда је општи теоријски одговор – да. У којој је мјери то присутно за конкретну особу је ствар утврђивања, емпирије, при чему ни за то не постоје неке стандардне и провјерене методе. Ово питање има универзални карактер, независно је од посла којим се неко бави. Стога, могло би да гласи: колико лични политички ставови новинара, професора, државног службеника, ректора, премијера… утичу на његов професионални рад? Сигуран сам да сви имамо своју лепезу искустава и примјера у тој сфери.

С тим у вези, опет уз одређену ограду да сам правилно разумио питање, било би много цјелисходније и природније да суд о томе како и колико моја идентитетска национална одређења утичу на процесе и живот Универзитета потражите унутар универзитетске заједнице. Трудио сам се, а вјерујем да сам и успио у томе, да се ниједна од личних “идентитетских димензија” не нагласи у мом свакодневном раду, посебно не на штету академског или уопште професионалног поретка на УЦГ.

Док год сам у овој улози, нећу се посебно и дубље бавити одређеним феноменима историјски својственим овом друштву, а који се помало откривају и кроз дух постављеног питања. Ипак, рећи ћу да ово друштво има “импресивну” традицију прогона и дискриминације по основу иделошких, политичких разлика, и то по правилу користећи замах одређених (гео)политичких процеса. Било би мудро и зрело да се одупремо таквој инерцији и да сачувамо супстанцу за будућност и развој.

Дакле, залажем се да ниједна идентитетска, политичка, вјерска и нека друга лична одредница не буде предност, али исто тако ни ограничење у смислу професионалног, академског напредовања на Универтзитету Црне Горе. То право за које се врло енергично борим за друге, задржавам и за себе. Наравно, то не значи одрицање од одговорности за конкретна лична поступања, али јасно чињенично описана, без конфабулација израслих на политички натруњеним предрасудама.

Било је доста расправе у вези са најавом УЦГ да ће градити нове пословно-стамбене објекте, који би, између осталог, требало да ријеше и стамбене потребе запослених. У једном тренутку, предсједник коморе архитеката Новица Митровић позвао је чланове коморе да не учествују на пројектном конкурсу, док су посланици позивали на то да УЦГ не улази поново у грађевински бизнис. Шта овај пројекат подразумијева, у којој је фази, колико стамбених јединица ће бити на располагању запосленима? Које критеријуме ће запослени морати да испуне да би кроз тај пројекат ријешили стамбено питање?

По мојим сазнањима, у питању је реакција једног посланика, односно посланице Бошњак. Међутим, она је, за разлику од те реакције коју сте истакли, недавно, врло афирмативно говорила о поступку рјешавања стамбених потреба запослених на УЦГ. Доиста, то се више односило на онај поступак и период кад је она ријешила своје стамбено питање. Свеједно, у питању је принцип који је и данас на снази. С тим у вези, јасно је да није у питању никакав “грађевински бизнис”, већ наставак исте оне давно успостављене праксе на УЦГ кроз коју су многи рјешавали то крупно животно питање, па и посланица Бошњак.

Истичем да на УЦГ постоји огроман број доцената, ванредних, па и редовних професора, а такође и ненаставног особља који нису ријешили своје стамбено питање у претходне двије расподјеле.

Господин Митровић је имао са својим тимом неколико контаката са представницима УЦГ-а. На тим састанцима је потенциран само један проблем – техничко-административни начин на који је конкурс расписан. Не спорећи потребу за конкурсом, његов циљ, изразили су негодовање само зато што се конкурс расписује преко модела јавних набавки, а не преко неког поступка који води ресорно Министарство. И ништа више, и ништа мимо тога! Морам признати да смо били прилично шокирани кад смо примијетили да је господин Митровић у јавном реаговању истакао потпуно друге елементе, а који се тичу урбанистичких, естетских и генерално архитектонских услова. Међутим, онда заиста имамо озбиљан проблем са принципијелношћу.

Наиме, на свега 100 метара од мјеста предвиђеног за давно уцртану зграду УЦГ, тренутно, граде се или су планиране десетине хиљаде квадрата стамбеног простора разних приватних предузетника. Зачудо, то није изазвало, нити сад изазива било какву реакцију. Напомињем да је уз зграду УЦГ, планирана и додатна хуманизација простора у виду озелењавања, изградња подземних гаража, све што није урађено приликом изградње двије постојеће Професорске. И опет, ништа од тога, ни недостатак гаражних мјеста, ни претварање огромног простора између зграда у асфалтну пустињу, није, за све ове године, изазвало ничију реакцију. Чудно, зар не? Заправо, у свеопштој девастацији простора која траје деценијама, урушавању естетских и критеријума струке, свједочили смо врло “принципијелно” ћутање. И онда напрасно “буђење” у случају УЦГ зграде.

Да ствар буде апсурднија, то се дешава без икаквог професионалног, а ни моралног основа. Мислим да је и у вишедеценијском одсуству реакција, као и у овој напрасној ка УЦГ врло јасан мотив, што би свакако ваљало посебно анализирати. Та тема то свакако заслужује.

Процес расподјеле станова се одвија по дефинисаној процедури описаној у правилницима за рјешавање стамбених потреба. Ми смо тренутно при крају поступка за одбијање идејног рјешења за пријекат УНИСТАН 3 и надамо се скорој одлуци угледног међународног жирија.

Кад је у питању модернизација УЦГ, да ли су у плану неки пројекти и који? Гдје је модернизација најпотребнија? Да ли се ради о новим објектима, опреми или иновирању студијских програма?

Много је сегмената у којој је отпочео или је већ у позамашној фази процес модернизације. У првом дијелу мислим на модернизацију студијских програма, простора за извођење наставе. Ја бих овом приликом посебно издвојио један битан сегмент, мимо свега до сада реченог, а то је процес дигитализације Универзитета, у смислу унапређења дигиталних сервиса, побољшања ефикасности и брзине протока документације, смањење утрошка папирног материјала, дигитализација архива, иновирање интернет презентације Универзитета, присутност на друштвеним мрежама, увођење електронског индекса као приватног досијеа студената, дигитално похрањивање научне и наставне литературе и слично.

УЦГ је у посљедње двије године добио више међународних признања кад је у питању позиционирање и установе и професора на различитим међународним листама. Мислите ли да се можемо наћи на престижним свјетским листама најбољих универзитета и за колико је времена то могуће постићи?

Постоји много листа које рангирају универзитете, при чему само неке имају стваран утицај и значај. Као и код сваког рангирања, методологија којом се користите дефинише и резултат, односно поредак.

Морам рећи да сам прилично изненађен како се у нашој јавности једно рангирање, Вебометрикс, а које је експерименталног карактера, установило као релевантно. Већ је истицано да је на позицију тог рангирања, користећи услуге одређених сајтова, могуће “вјештачки” утицати. Претходно руководство УЦГ је то радило, користећи Вебометрикс рангирање као неки вид кризног ПР-а. То је наравно имало своју цијену, мислим око 15-ак хиљада еура. Ми смо прекинули с том праксом. У међувремену Вебометрикс, с обзиром на експериментални карактер, је промијенио и методологију, којом су хендикепирани “мали” универзитети попут нашег. Наиме, новом методологијом се искључују 20 најцитиранијих научника из прегледа, да би се “нормализовао” узорак. То извјесно има смисла кад је број истраживача на универзитету 2000 или више, али ако је тај број 400 као што је у нашем случају, онда је то ненадокнадиво.

Друго, суштинско питање је оно које сте истакли – да ли се можемо наћи на релевантним листама престижних универзитета, односно, шире и значајније од тога – како можемо ојачати наш научно-истраживачки профил. С обзиром на реално малобројну научно-истраживачку заједницу, није очекивано да ћемо се скоро наћи на неким престижним листама. Међутим, дубоко вјерујем да је наша велика шанса у умрежавању, повезивању са већим универзитетима, како би наши истраживачи у широј заједници ојачали своје истраживачке билансе. Једна од таквих, реалних прилика за УЦГ је поменута Улисеус мрежа.

Егзактан је податак да УЦГ биљежи напредак по броју објављених научних радова. Увећава се број истраживача који публикују у међународним часописима, а на то утиче и досљеднија примјена правила о изборима у академска звања, као и материјална мотивација кроз подршку за публиковање радова. Свакако, ти резултати охрабрују, али ја бих волио да је темпо јачи.

УЦГ има и више међународних пројеката. Које бисте издвојили и од којих УЦГ може имати највише бенефита? У чему се ти бенефити највише огледају?

Свакако је значајно што је академска заједница УЦГ много заинтересованија за међународне пројекте посљедних година. Готово да нема универзитетске јединице која није укључена у значајне интернационалне мреже и научно-истраживачке пројекте. У том смислу, посебно је важно истаћи да је УЦГ ове године добио чак 14 Ерасмус плус пројеката изградње капацитета, који представљају неке од најпрестижнијих међународних активности у овој области, као и својеврсну потврду компетитивности наших истраживача. Од ових 14 пројеката издвајам пројекат АЛЛ4ЛИФЕ, чији је координатор УЦГ и чији је циљ унапређење сарадње са нашим алумнистима.

Планирамо њихово укључење у наставне процесе, менторства и истраживачке пројекте.

Желимо укључивање и наше научне дијаспоре. Кроз различите мултидисциплинарне и мултисекторске пројекте повезаћемо како наставне, тако и научно-истраживачке активности потребама црногорске привреде. Коначни циљ је да алумнисти буду дугорочно препознати као важан ресурс за унапређење високог образовања у Црној Гори и витална веза између Универзитета са друштвом.

О неким другим пројектима, такође изузетно значајним, било је ријечи у одговору на претходна питања.

Веће плате могу увећати и кадровску базу

Велики број факултета УЦГ се суочава са недостатком кадра – много професора по сили закона одлази у пензију, а са друге стране, много њих нема замјену међу млађом генерацијом предавача. Због чега је стање такво? Колико УЦГ издваја новца за хонораре пензионисаним професорима? Који је Ваш план за превазилажење те кризе?

Истина је да се суочавамо са недостатком кадра, али ни то није ексклузивитет ове средине. Чак и економски и академски неупоредиво развијеније државе сусрећу се са овим проблемом.

Од 1. јануара 2017. године до 6. октобра 2022. године 79 наставника је стекло услов за одлазак у пензију. У истом периоду, Универзитет је запослио 132 доцента (изузимајући број запослених по допунском раду у наставној бази – “клиничара” и лица која су бирана у складу са Законом о научноистраживачкој дјелатности).

Универзитет сваке године ангажује одређен број лица путем екстерног јавног конкурса. Међу њима су и лица која су претходно стекла услове за старосну пензију на Универзитету Црне Горе, уколико тако одлуче матичне комисије за избор кандидата на једницама УЦГ. Подсјећам, конкурси се објављују јавно и свако лице има право да се пријави на њих.

Сматрам да се увећањем зарада на државном универзитету значајно увећава конкурентски потенцијал и кадровска база. Дубоко вјерујем да ћемо на свим будућим конкурсима имати све шири избор квалитетних кадрова.

Колико је за УЦГ опредијељено новца из буџета за 2023? Да ли сматрате да је то довољно средстава за несметано функционисање УЦГ? Да ли ће за поједине програме недостајати средства, а ако хоће, за које?

Буџет за 2023. годину пројектован је на 34 милиона еура. Њиме су покривене плате, дио материјалних трошкова, ургентне санације неких универзитетских објеката за које годинама нису опредјељивана средства. Значајан дио средстава биће усмјерен на стимулацију научно-истраживачке дјелатности. Размишљамо о увођењу неких нових студијских програма, као и о осавремењивању оних програма који су временом изгубили привлачност.

Одговор на питање да ли је то довољно, покушаћу да представим кроз нека поређења. Ми смо по броју студената, рецимо, у рангу Универзитета у Сплиту. Међутим, Универзитет у Сплиту има значајно већи буџет, око 45 милиона еура, много бројнију истраживачку заједницу, а да не говоримо о универзитетима у Љубљани, Загребу, Београду… На примјер, Универзитет у Љубљани има буџет од око 324,5 милиона евра.

Сви статистички параметри којима се мјери утицај научно-истраживачке заједнице једног универзитета су, између осталог, директно зависни од њене бројности, а то опет од буџета који је на распологању. Ту су све мјере квалитета, допадало нам се то или не, директно пропорционалне уложеним средствима.

Извор: Вијести.ме

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: