“Браћа се не смеју издати”: Русија мора да се бори за Србију

Јаз између про-руске и про-западне друштвене елите представља балканску специфичност.

И Русија мора то имати у виду приликом изградње своје сарадње са балканским земљама. њој је потребно да више ради у хуманитарној области – са проруским друштвеним организацијама, омладином, медијима, уместо да ставља акценат само на актуелне политичке елите. О томе су за EADaily говорили стручњаци-балканисти, коментаришући пропусте и достигнућа руске политике на Балкану.

Историјски капитал уместо стратешког мишљења

Руководилац организације “Косовски фронт” Александар Кравченко уверен је да Русија нема никакву осмишљену политику на Балкану и Москва тамо задржава некакве позиције само захваљујући раније сакупљеном историјском капиталу.

“Ја сматрам да у Русији не постоји било каква разрађена политика за Балкан. У последњих 15 година Русија апсолутно није искористила политичке и економске шансе које су јој ишле на руку” – изјавио је Кравченко за EADaily. Међутим, по његовом уверењу, апсолутно се може надокнадити пропуштено али је за тако нешто неопходно већ сада спроводити систематску и стратешки добро осмишљену политику. “Наравно, врата су увек отворена и ради се не само о Србији него и о другим балканским земљама. но, за тако нешто је потребна системска, дугорочна и озбиљна политика која би у себе укључила најразноврсније области живота друштва – од економске, до културне и хуманитарне. За то су потребне године. Шансе увек постоје, али да би се оне искористиле неопходно је стратешки размишљати” – рекао је Кравченко.

Он посебно истиче потребу за неговањем економских веза, притом не само на нивоу крупних компанија. Истина, по његовим речима, и овде Русија мора да надокнађује пропуштено. “За то је потребан масован улазак руског капитала на Балкан, и не само у Србију. Тамо су поред Србије и Црна Гора, Македонија, Босна и Херцеговина, Бугарска… Са друге стране потребно је дати српским произвођачима нове могућности. Оне  су, иако донекле присутне на руском тржишту, али не у довољној мери” – сматра Кравченко.

Он је истакао да је не мање важна хуманитарна и културна област и омладинска политика, које је Русија свих последњих година заобилазила. Он је уверен да се Русија на Балкану и у Србији данас користи искључиво својом историјском репутацијом. “На Балкану ми данас користимо капитал наших предака, којима су Срби захвални за то што су они тада урадили. И до дан данас ми живимо на рачун тог историјског капитала” – констатовао је Кравченко.

Акценат на прозападне елите

Кандидат историјских наука, балканиста Ања Филимонова, истакла је да је основна грешка руске политике у односу према Србији (а управо је Србија, по мишљењу овог стручњака, главни партнер Русије у региону) – акценат на прозападне елите, а не на проруско друштво.

“Србија је уникална земља. Тамо би чак и по званичним анкетама, у случају избора између Европске уније и Русије, више од 80% становништва изабрало Русију. Као што ја увек говорим, ми нисмо братски народи, ми смо један те исти народ који је разделила историјска судбина. Сада Срби преживљавају сложен период и он се одужио бесконачно дуго. Шеснаест година после такозване “Булдожер револуције” (преврат који се десио 2000. године и који се завршио оставком Слободана Милошевића са места председника – примедба EADaily) Србија преживљава тежак период притиска Запада. То су за њу бесконачно црне странице понижења” – изјавила је она за EADaily.

Русија је – по уверењу Филимонове – дужна да ради у Србији и тај императив се заснива не само на томе да је Србија за Русија врата у Европу него и уникалан геополитички савезник. “У изреку да Русија поред армије и флоте нема другог савезника, треба увек стављати – “поред армије, флоте и српског народа”. То је историјски тај исти руски народ, то је наш јединствени народ, а браћа се не смеју издавати нити остављати” – уверена је Ања Филимонова.

Грешке руске политике, према њеним речима, огледају се у њеном избору да ради само са оном влашћу која је сада актуелна. “Али ствар је у томе да ће свака власт у Србији направити избор у корист евроатланских интегрција. И како говоре сами српски представници власти, и ЕУ и САД са њима разговарају више него оштро. Они разговарају са позиција газда, користећи сав арсенал понижавања у односу према земљи коју они сматрају потчињеном и освојеном. Лажна је премиса да Србија наводно седи на две столице поштујући какву-такву неутралност. У стварности тога нема. Од петог октобра 2000. године (Булдожер револуција – примедба EADaily) српска власт се определила у корист евроатланских интеграција што аутоматски искључује Русију. Даље иду грозничави покушаји Руске Федерације да задржи своје позиције у Србији. У нас је солидан трговински обрт, дпбро ради “Газпром-њефт”. Негде између 10 и 13% српски буџет попуњава само то предузеће. Но, ствар се у суштини тиме и ограничава” – рекла је она.

Према мишљењу стручњака, стављајући акценат на сарадњу само са влашћу која гледа на страну Европе и САД, Русија ризикује да изгуби српско друштво. Раније или касније, по мишљењу ове балканисткиње, слична политика ће довести до пропасти и доласка на власт у Србији отворено русофобских снага по примеру Украјине. “Запад се тамо веома чврсто угнездио, тамо оперишу све светске обавештајне службе, и они су прикупии колосално искуство бар у основној куповини политичара. На крају крајева, на власт могу доћи и екстремни русофоби по примеру Украјине. И тада ми више нећемо имати са ким да радимо тамо. Зато, ако постоји друштво, Срби који су окренути ка Русији, онда треба и радити са тим друштвом – са партијама и организацијама које су окренуте ка Русији. Нужно је јачати у свим правцима, а не фокусирати се само на уске економске и дипломатске канале” – рекла је она.

Међутим, упркос свему, по њеном мишљењу постоје и плусеви у руској политици према Србији. И то је пре свега политичка воља и лични напори руског председника Владимира Путина, који се, према речима Ање Филимонове, због специфичног положаја српске власти “самоуништавају у некаквој несхватљивој каљузи”.

Русија губи информативни рат

Русија на Балакнском правцу данас предузима максимум напора, но она је недовољно активна у области информисања, изјавио је за EADaily виши научни сарадним Института славјановеденија РАН, Петар Искендеров.

“Овде треба јасно разграничити потенцијалне циљеве који стоје пред Русијом и максималне могућности које она поседује. Мора се имати у виду да су балканске државе у својству свог спољнополитичког приоритета изабрале интеграције у ЕУ,  а неке чак и у НАТО пакт. Ако оцењујемо ситуацију са те тачке гледишта, онда, по мом мишљењу, Русија чини максимално могуће и добија максималне резултате који се могу добити. Ако говоримо о конкретним правцима, онда несумњиво као најуспешнији треба признати економски правац, посебно енергетску сарадњу. Позиције Русије су јаке у сфери енергетског снабдевања балканских земаља, у области владања и контроле над инфраструктуром у појединим балканским државама. То се такође тиче учешћа руских компанија у различитим тендерима и пројектима у енергетској области, у том смислу и у Србији, у Грчкој и у другим земљама. По мом мишљењу та сарадња би се попела на виши ниво када би дошло до реализације пројекта “Јужни ток”, са укључењем већине балканских земаља у његову инфраструктуру. Уколико се појави могућност реализације пројекта “Турски ток”, онда такође и према њему могу бити прикључени не само Грчка, него и друге балканске земље” – рекао је Искендеров.

Према његовим речима, потребно је издвојити и спољнотрговачку сарадњу, која се, без обзира на општу негативну ситуацију у Европи и притисак Европске уније, ипак развија доста успешно. Посебно је, како је приметио Искендеров, балканским земљама пошло за руком да на руском тржишту у знатној мери замене залихе неких прехрамбрених производа из Европе.

И трећи правац који он сматра успешним, представља војно-техничка сарадња. “Наравно, веома је сложено развијати овај правац имајући у виду прозападну орјентацију балканских земаља, но, упркос свему, постоје достигнућа по питању сарадње са Грчком. Постоје персспективни планови учешћа Русије у модернизацији оружаних снага и испоруке оружја Србији. Треба истаћи и активну улогу Русије у стварању Центра за ванредне ситуације у српском граду Нишу, који има општерегионални значај, пошто се његови капацитети и његови стручњаци укључују у решавање хуманитарних проблема и ликвидирање последица ванредних ситуација на читавом Балкану. И ако ми будемо разматрали негативан сценарио, а управо даље заоштравање ситуације у односима између Русије и НАТО и јачање позиција НАТО на Балкану, онда тај центар теоретски може бити претворен у војни објекат како би се супротставио војном јачању НАТО и плановима за размештање ПРО, у том смислу и у Румунији” – констатовао је стручњак.

Притом, како је истакао Искендеров, Русија практично није заступљена у медијском пространству балканских земаља, што представља основни пропуст у њеној балканској политици. “Чак ни у Србији Русија не контролише и не влада било каквим локалним медијима, него чак нема ни могућност да објављује било какве сопствене блокове у српским медијима који би одражавали руску позицију, а не би представљали интерпретацију руске позиције локалним српским новинарима. У другим балканским земљама је још гора ситуација, посебно у Бугарској и Црној Гори, где лоакални медији заузимају антируску позицију по многим питањима. У Бугарској су то углавном економска питања, тај сами “Јужни ток”, у Црној Гори локални медији практично отворено оптужују Русију за мешање у унутрашње послове, за организацију антивладиних иступа и тако даље. На тај, начин Русија на жалост губи у информативној борби са Западом на простору Балкана и може се рећи да губи са високим резултатом” – рекао је стручњак.

Према његовом мишљењу, Русија би требало да активније сарађује са локалним политичким партијама у земљама Балкана, које заузимају неутралну позицију или се не пдидржавају једнозначно прозападне орјентације. “чак и ако узмемо за пример Србију где таква узајамна сарадња постоји, она се развија непоуздано, практично се активизира само уочи избора. Да и не говоримо о другим земљама, на пример о Македонији која у спољној политици заузима опрезну и уравнотежену позицију. Но, и овде одсуствују политичке партије које би Русија могла сматрати за своје потенцијалне савезнике и да их подржи исто тако успешно како Запад успешно подржава одређене политичке снаге у земљама бившег СССР-а” – констатовао је Искендеров.

По његовом мишљењу, за то постоји неколико објашњења – то су и финансијски проблеми Русије и балканских држава. Он не искључује да постоји и несхватање балканских специфичности где постоји озбиљан расцеп између добронамерним према Русији друштвеним расположењима и позицијом владајуће елите која не скрива своју орјентацију на Запад.

Сумирајући ствари, Искендеров је истакао да информативна борба и стварање партијских резерви које би се могле искористити за јачање својих позиција у случају промене политичке ситуације, у овом тренутку за Русију представља главни задатак на Балкану.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: