Браћо и сестре са литија

Пише: Милутин Мирјачић, директор ЈУ ОШ „Бајо Пивљанин“

Браћо и сестре са Литијa, сви знате да су нашег брата у Христу, Љубишу Мрдака, убили пљачкаши Поште у Никшићу. Обезбеђивао је превоз новца намијењеног за исплату пензија. Том приликом се храбро борио против разбојника који су га убили из ватреног оружја. Тако је брат Мрдак исписао једначину попут универзалне једначине коју је написао Исак Њутн. На једној страни те једначине је плата за коју је радио наш брат Мрдак, скромна радничка плата с обзиром на сложеност посла и ризике које посао носи, а на другој колико је Мрдак цијенио ту плату. Тако је ушао у универзалну равнотежу жртвујући себе за друге, породицу, друштво или систем. Као и код Њутна, свака акција има реакцију, видећемо каква је реакција друштва на такву жртву. Јасно је да је он своју плату изједначио са својим животом, што би мало ко урадио. Дакле, за брата Мрдака можемо рећи благо оном ко довијек живи имао се рашта и родити. Он је симбол борбе за поштено и праведно друштво. Он је оличење највиших моралних вриједности.

Три пута су организовани протести због одлуке суда „не знамо ко је убио Љубишу Мрдака, јер
нема доказа“. Први пут у Никшићу, а наредна два у Подгорици. С обзиром да је то било доба дана
када је већина људи на послу, не желим никога унапријед да критикујем због малог броја људи
који су се одазвали позиву да протестују због одлуке суда да негира тачност доказа које је извела
полиција. Ништа чудно од суда где је сваки службеник тајном одлуком лидера ДПС-а, те
злочиначке организације, добио посао. Иако се у Никшићу окупио много већи број грађана него у
Подгорици, то није био довољан број с обзиром на то колико нас је било на Литијама, а међу
првима на Литијама је био наш брат Мрдак. Ово ће бити прилика да сви покажу своје лице.
Видећемо колико ће нас бити на следећем окупљању.

Догађаји попут пљачке и убиства испред никшићке Поште резултат су вишегодишње пасивности друштва према негативним појавама, и зато одраз лицемјерства и кукавичлука. Ниједна институција није била отпорна на ово. Иако се годинама прича да се дрога продаје у Црној Гори, нико у просвети никада није организовао протест да се оваква појава заустави. Каква је улога Академија наука, које су требале да буду врх образовних институција, сувишно је говорити. Они су, у најмању руку, саучесници у многим злочинима и распиривању мржње. О бројним убиствима су прећутали, а дрога им изгледа не представља проблем. Нико у здравству никада није организовао протест против продаје дроге у Црној Гори, иако су свједоци бројних пацијената који долазе у ту установу. И милиција се придружила овим претходним кукавичким институцијама, а испоставило се да су међу њиховим редовима и они на врху мафијашке пирамиде која се бави растурањем и набавком дроге. У том ланцу су били и вјероватно су још поједини полицајци, поједини професори, поједини студенти и ко зна које друге професије. Народ се никада није организовао против тога, а ни они чија су дјеца била дрогирана нијесу се удружили и покушали да мобилишу остатак заједнице.

Такво друштво је створило дилере дроге, убице и друге криминалце, односно људе који се могу
посматрати као систем у неравнотежи – између моралног закона и личне воље, као што квантни
системи осцилирају између могућих стања док се не дефинишу посматрањем. Нажалост, ови
људи креирају сопствену метричку функцију, тј. свој начин тумачења стварности. Они се крећу
кроз исти физички простор као и ми, али га доживљавају другачије због својих унутрашњих
менталних и моралних структура.

Верујем да треба да посматрамо свет кроз рационалну метрику где правда и логика морају имати смисла. Нијесам ја овдје да судим, нити сте ви да некоме судите, али ми смо ту да се боримо заправду.

Свјестан сам да не можемо да судимо са улице, чак и ако смо много бројнији, али
можемо кад смо у већем броју да утичемо на промјене у доношењу одлука. Одлука се доноси у
парламенту и тамо се могу направити законодавне промјене које би довеле до решавање
проблема. Нећемо одустати док не одговарају они који су убили нашег брата Мрдака. Ми не
желимо да тужна прича везана за нашег брата Мрдака постане парадокс универзалног и
субјективног. Видимо да институције у Црној Гори покушавају да прикрију да активно подржавају
зло, али се саме разоткривају јер то зло и не спречавају годинама. Та пасивност друштва кроз
неспособност, намјерно игнорисање и филозофску равнодушност појавлљује се као саучесништво.
Ово нам говори да институције нијесу способне да решавају проблеме већ се хране тим
проблемима попут паразита. Дугогодишња владавина злих направила је зачарани круг у којем
институције не желе решавање проблема већ одржавање до нивоа који им омогућава сопствено
преживљавање.

Уколико се не одупремо овом злу и не изборимо се за правду у случају нашег брата Љубише
Мрдака повећаће се број криминалаца, све више ће бити насиља гдје ће људи узимати правду у
своје руке и створиће се опште безнађе при чему људи неће вјеровати у правду, закон и морал.
Докажимо да правда не може остајати закључана у некој фиоци као задњих тридесет година.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: