Брамерц и СДТ најављује помаке, док масакрирани Срби побијени од стране пљеваљских муслимана и даље чекају правду!

Након што је јуче у јавности објављено да је, према извјештају Савјета безбједности, прелиминарна истрага Специјалног државног тужилаштва (СДТ) у вези са злочинима најмање петнаесторо осумњичених за силовање, сексуално ропство, присилну проституцију и трговину људима током рата деведесетих година напредовала током претходних шест мјесеци, користимо ову прилику да додатно популаризујемо питање када ће главни специјални државни тужилац Владимир Нововић привести крају случај звјерског мучења и злочина над српским становништвом у чајничкој општини од стране муслимана из Пљеваља, током 1993. године када је велики број Срба убијен, док је причињена и огромна ратна штета.

У извјештају који је Савјету безбједности недавно представио главни тужилац Међународног резидуалног механизма за кривичне судове Уједињених нација (УН) у Хагу Серж Брамерц, стоји да су многе особе осумњичене за стравичне злочине сексуалног насиља, укључујући сексуално поробљавање, силовање, мучење, присиљавање на проституцију и трговину људима ради сексуалне експлоатације, док су други осумњичени за мучење и погубљење цивила. Прелиминарна истрага Специјалног државног тужилаштва у вези са злочинима који се наводе у спису је даље напредовала током овог извјештајног периода”, наводи се у извјештају, који се односи на период од 16. новембра 2021. до 18. маја 2022.

Подсјетимо, против осморице муслимана из Пљевља полиција из Чајнича подигла је кривичне пријаве 1993. године, због основане сумње да су починили ратни злочин над цивилним становништвом у Босни и Херцеговини. Осморица Пљевљака су осумњичена да су 14. фебруара 1993. године, кршећи правила међународног права за вријеме рата, наређивали напад на цивилно становништво и цивилна насеља, вршили убиства, нељудски поступали и противзаконито одводили људе у концентрационе логоре.

У зору, тог 14. фебруара 1993. године, с територије Црне Горе из правца села Буковица припадници тзв. Армије БиХ напали су незаштићена села Трпиње и Шапићи у општини Чајниче.

С леђа, одакле су Срби, мјештани чајничких села, и најмање очекивали.

Муслимански војници претходно су прошли кроз слабо повезане положаје Војске Републике Српске и прешли на територију Црне Горе, гдје су их дочекали муслимани из Буковице. Многи од њих и сами су тог дана обукли униформу тзв. Армије БиХ.

Исказ заробљених војника тзв. Армије БиХ потврђује помоћ и учешће муслимана из Буковице у Црној Гори у нападу на Чајниче. И транскрипти разговора, које је у књизи „Државна тајна“ објавио Семир Халиловић, син ратног команданта тзв. Армије БиХ Сефера Халиловића јасно доказују да су у покољу српског цивилног становништва у чајничким селима учествовали црногорски држављани муслиманске националности из Пљеваља.

У документима које је објавио Халиловић прецизно је наведена наредба како треба извести напад у Чајничу, преко Црне Горе, ко су били сарадници из пљеваљске Буковице и како је уз њихову помоћ избегнут сусрет са граничарима Војске Југославије.

Људи који су преживјели ове догађаје тврде да је муслиманска војска знала одзив и лозинку, која се користила у комуникацији између припадника Војске Југославије, који су били на граници са Босном, и припадника Војске Републике Српске, која је управо промијењена 13. фебруара 1993. године дан уочи злочина. Сматрају да је у Војсци Југославије била „кртица, која је одала лозинку или је продала муслиманским снагама.

Блашко Поповић из села Трпиња, настањен у Чајничу, један од свједока напада муслимана на српска села у општини Чајниче, медијима је испричао детаље догађаја.

„Прво смо видјели да је запаљена кућа Радета Пијевића, кућа је горела наврх села Шапићи. Тамо је било наше родбине и мале дјеце. Договарали смо се како да извучемо наше људе из Шапића. Пошто је муслиманска војска запалила више кућа у Шапићима, мјештани оближње Трпиње, у страху од покоља организовано су напустили село. Кренули су преко Ханине до Поникава, гдје су их муслимански војници сачекали пуцњавом и убили Душанку Машић (50). На истом мјесту убијен је и тринаестогодишњи Жељко Машић, који је након рањавања масакриран, а убијен је и Мирослав Крнојелац (54), који је возилом Хитне помоћи наишао испред муслиманске засједе. Заклан је Трифко Дачевић (66), а пронађена су и масакрирана тијела Душана Чевића, Душка Катана, Божа Дачевића, Станојке Дачевић, Стева и Вучка Ковачевића. Сви су убијени из ватреног оружја, а касније су њихова тијела измасакрирана„, испричао је Поповић.

Послушајмо потресно свједочење свједока овог злочина који још увијек чека правду.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: