„Бранимо оно што смо покрали!“

Пише: Јован Лакићевић

У намјери да цитирам  и коментаришем недавну изјаву Поглавника, направио сам озбиљну омашку. Умјесто „На овим изборима бранимо оно што смо стварали“, код мене је испало: „Бранимо оно што смо ПОКРАЛИ“!

Љут на себе због помањкања концентрације, пожалих се пријатељу.

„Ма каква грешка!  Ако је то нечија грашка, онда је, ваљда,  њихова и они ће је дебело платити! А твоја омашка је за наслов текста!“

Лако поводљив, као и обично, прихватих сугестију  колеге. Но, ту сам се нашао на новој муци: како побројати све оно  што су другови и другарице из владајуће олигархије, окупљени у клану званом „патриотска хоботница“, деценијама „стварали“!

Морао сам да посве мијењам концепцију текста. Да умјесто хвале на рачун твораца , па, разумљиво, и бранилаца система, заиста  јединственог у Европи, кажем, можда,  реда ради, и по коју критичку ријеч због промјене наслова.

Сјетио сам се, међутим,  да је у току госпођински пост и „ да се треба уздржавати од прејаких, тешких ријечи, да нема користи од поста ако уједамо своје ближње…“

Опет сам се нашао у великој недоумици: како да схватим ону класичну хришћанску синтагму „своји ближњи“… Ако ћемо буквално, наравно да ћу водити рачуна о томе како се понашам у породици, са пријатељима, колегама и познаницима…

Сатима, ево пребирам по сјећању  да ли је неко од мојих ближњих у еснафу оних који годинама Црну Шуму сматрају својом прћијом? Немам, тамо, срећом никога. И, недај Боже, због стида и застиђа. И срама, личног, породичног, племенског и –  дугорочног.

А да ли је  некоме, то јест мени, од тога сазнања лакше? Рекао бих – само донекле. Јер овдје лична осјећања нијесу ништа у поређењу са питањем ( и, наравно, одговором) – каква ће бити судбина Црне Горе…

Но, да се зачас вратим  „изнуђеним критикама“ због промјене наслова. Таман кад сам био приправан да се препустим тешкој главобољи, присјећајући се свега што се зна и што се могло чути на рачун актуелне ( и, срећпм, одлазеће власти,)  у помоћ ми је прискочио саговорник с почетка:

„Па нећеш, ваљда, да побројиш сва непочинства овог издајничког ( ту сам га зачас прекинуо, помињући пост!) режима?

Па то је посао за два института! Довољно ти је, човјече, само да бациш поглед с прозора на Црну Шуму и њено агрегатно стање…  Уосталом, то што си ти хтио да кажеш, зна сва Црна Гора са околином! Од небројених афера,  референдумских и изборних крађа уз помоћ разних „коверти“, , шверца цигара и опијата,  инсценације разних „државних удара“, уписа у НАТО и признања Косова, увођење санкција братској Русији,  безочној пљачки свих државних ресурса,  педесетак нерасвијетљених убистава само у последњој декади, до стварања „новог идентитета“ по Секулином, усташком обрасцу и у ту сврху  разбијања Православља у Ц.Г. с перспективом  отимања светиња, унијаћења и католичења…“

„Доста, рекох колеги, – предајући се – убиједио си ме. Уздржаћу се од присјећања.“

Кад мало  размислим, било би боље да сам остао код наслова:“ БРАНИМО ОНО ШТО СМО ПОКРАЛИ“! Без икаквог текста!

С мало више инвентивности, то је могао бити и  слоган владајуће коалиције коме би, несумњиво, сви повјеровали!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: