Бранка Милић: Нећу да будем декор на срамном суђењу

Бранка Милић, једна од оптужених у монтираном процесу за аферу „државни удар“, казала је да након тортуре и незапамћених понижења која је доживјела током суђења нема више шта да тражи у судници Вишег суда у Подгорици.

Она је за „Дан“ рекла да се у суд неће враћати и да нико од надлежних из Србије с њом није причао о евентуалном изручењу.

Милић истиче да је ноторна неистина да се након напуштања суднице подгоричког Вишег суда до српске амбасаде превезла аутомобилом Скупштине Црне Горе и да ту своју тврдњу може поткријепити записима са видео-камера.

Подсјећа да до данашњег дана није добила рјешење о одређивању притвора који јој је судија Сузана Мугоша одредила у одсуству и у времену када је над њом спровођена мјера надзора. Из тог разлога је спријечена да као странка у поступку поднесе жалбу на незаконито рјешење.

“Ја сам апсолутно невина особа и као таква не видим разлог да и даље изигравам декор у једној бесрамној причи. Ако већ треба да ми се суди, онда ова држава треба да ми обезбиједи суђење какво ми се гарантује међународним одредбама о људским и грађанским правима и Уставом Црне Горе”, казала је Милић.

Како је рекла, неистина је да је побјегла из суднице у току главног претреса, већ је из суднице избачена од стране судског вијећа, а у судници понижавана и ускраћивана у свом праву да се о конкретном случају правично расправи и одлучи пред независним и непристрасним судом, да јој се суди поштено и у разумном року и да коначну одлуку о оптужници донесе суд у складу са законом и изведеним доказима без утицаја, мијешања, подстицања и прејудицирања исхода судског поступка.

“Судницу сам тога 23. децембра неометано напустила, уз образложење да нећу више да трпим тортуру, политички, правни, процесни, психички и физички прогон, шикану и дискриминацију коју на мени више од двије године упражњава СДТ у симбиози са УП СКП, СПО и ЦБ и Вишим судом у Подгорици. Та тортура је поменутог дана кулминирала јавним изношењем моје медицинске документације”, рекла је Милић.

Неистина је, додаје, и да је по изласку из Вишег суда отишла у амбасаду Србије, већ је продужила до Ерсте банке, а потом отишла до такси станице у центру Подгорице, а затим у амбасаду.

“Садржај разговора који сам овдје обавила са службеницом амбасаде Весном Радојевић доказ је да није постојала никаква намјера скривања и бјекства, већ, сасвим супротно, намјера да по обављеном разговору продужим у Управу полиције и тамо захтијевам да се из мобилног телефона др Шоћа изузму снимци које је направио фотографишући ме нагу у соби за адвокате Вишег суда у Подгорици и да се покрене кривични поступак. Весна Радојевић је по обављеном разговору позвала такси возило, које је стигло пред амбасаду. Како сам по изласку из амбасаде телефоном обавијештена од мог браниоца Југослава Крповића да ми је у одсуству поново одређен притвор прије него што су ми укинуте мјере надзора, остала сам у дворишту амбасаде до доласка оба моја браниоца”, испричала је Милић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: