Бранко Ћопић неправедно запостављен

Пројекат је окупио око 82 учесника из Београда, Новог Сада, Тузле, Црне Горе, Словеније, Аустрије, Хонгконга. Неки од учесника своја излагања одржаће путем „скајпа“.- Велики писац Бранко Ћопић у БиХ и Републици Српској није на мјесту на којем заслужује да буде. Овај симпозијум је веома важан, јер захваљујући руководиоцу пројекта Бранку Тошовићу и његовом стручном тиму из Граца, данас имамо могућност да учимо како треба читати, тумачити и представљати Ћопића – рекла је на отварању симпозијума помоћник министра за културу Републике Српске Ирена Солдат-Вујановић.

Она је истакла да говорећи о Бранку Ћопићу чувамо сопствени језик, промовишемо име и дјело књижевника који је давно изашао из граница у којима живимо.

Носиоци овог међународног пројекта су Институт за славистику универзитета „Карл-Франк“ у Грацу и Народна и универзитетска библиотека РС уз помоћ Министарства просвјете и културе Српске.

– Посебан значај симпозијума је у томе што ће у току три дана књижевност и наука о језику посредством ових радова проговорити о овом великом књижевнику и дати значај који до сада није имао – нагласила је директорица Библиотеке Љиљана Петровић-Зечић.

– Бранко Ћопић је неправедно заборављен и запостављен и управо због тога сматрам да овај пројекат даје нову могућност да се шира публика упозна са овим великаном и умјетником. А ако неко треба да се врати Ћопићу, онда је то Крајина и Република Српска – рекао је професор Тошовић.

Најавио је да ће сљедеће године тема симпозијума бити „Однос мушкарца и жене у Ћопићевом дјелу“.

У оквиру симпозијума у холу библиотеке отворена је изложба „Бранко Ћопић, живот и дјело – велики Ћопић у малом свијету“ ауторке Ратке Марић. Симпозијум Ћопићу у част биће завршен сутра.

– Бранко Ћопић је писац који говори таквим језиком који већ нестаје у нашој свијести. Ако је битно одређење човјека говор, игра, треће је смијех. Ћопић је ту ненадмашен. Данас ћу говорити о зрелом хумору у „Башти сљезове боје“, настале у завршној фази његовог стваралаштва. Са уживањем сам поново читао Ћопића и дошао на овај скуп – рекао је један од учесника симпозијума професор доктор Милош Ђорђевић из Београда.