Бранко Ђуровић: 1947. – 2023.

Пише: Мишо Вујовић

Тешко ми падају опроштаји од блиских људи.

А Бранко Ђуровић је био мој драги пријатељ, сабрат у души и суштинским ставовима живота.

Београд и Никшић се опраштају од угледног пилота, дичног сина Пјешивачког племена, поштованог подједнако и Београду, Вршцу и у родном граду коме се са радошћу враћао.

Добар део пилотског живота Бранко је провео у Јату данас Ер Србија где га је достојно наследио син Никола, настављајући његовим стопама у овој часној и одважној професији.

У тој моћној компанији у једном тренутку је летело преко 20 пилота Никшићана. Отмених, храбрих и неустрашивих орача небеских њива. Такав је био и Бранко, енергичан, правдољубив и разборит.

Једном приликом летачко особље ступа у генерални штрајк, тражећи смену директора.

Политички притисци на Синдикат да се прекине штрајк су огромни.

“Џаба се договарате ако Никшићани дођу на посао нема штрајка, ако се не појаве штрајк се наставља”, рекао је у шали Бранко.

Бранко Ђуровић није био само угледан пилот и виђен Никшићанин,већ човек широког интелектуалног интересовања, аналитичан, образован – одличан познавалац историјских прилика.

Остаће уписан у малу групу неустрашивих пилота који су под НАТО бомбама, ризикујући живот успели да дислоцирају ЈАТ-ове летилице у Букурешт како не би постале мета западног милосрђа, како су цинично назвали злочин над једним древним народом.

Човек коме смисао за хумор и оптимизам нису мањкали ни у најделикатнијим моментима – у болесничкој постељи.

Бранко, потиче из знамените пјешивачке породице чији су виђени синови генерацијама исписивали светле странице отпора и слободе.

Рођен је 1947.године у Страшевини у породици отменог Ђола Ђуровића, пријатеља игумана Острошког манастира архимандрита Леонтија, због кога ће у време црвеног терора често бити прогањан, ухођен и саслушаван.

“Његови преци ослобађали су Скадар. Са острошким игуманом Леонтијем сачували су главнину злата Краљевине Југославије које је 1941, у повлачењу, похрањено у Острогу. А он је полетео онако како се у то време могло: преко Аеро-клуба у Капином пољу, па Школе резервних официра авијације, онда следи дозвола за цивилно летење. Возио је и државни врх Југославије, све до Милошевића и Коштунице. Његови бројни питомци и данас лете широм планете, од Дубаија до Америке. Летење је, каже, као билијар: као што не постоје две исте партије, не постоје ни два иста лета”.

Драги Баки,

разум тешко прихвата чињеницу да смо сви смртни и да се лагано пресипамо као пешчани сат на ону страну светлости.

Хвала ти за дивно дружење, за пријатељске сугестије, мудре савете, идеје о многим темама које смо у страху као колектив прећутали.

Данас је Београд сиромашнији а Никшић богатији за једну знаменитост за једног доброг и свестраног човека.

Почивај у миру и нека ти је лака родна груда коју си са поносом носио у срцу и грудима!

Слава ти!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: