Бранко Ружић: Приватне школе глуме нису део образовног система

Министар просвете Србије Бранко Ружић изјавио је, поводом случаја злостављања у приватној школи глуме Мирослава Алексића, да то јесте позив на аларм и да се тиме мора позабавити озбиљно и са формално-правног и суштинског аспекта у промени законодавног оквира.

Он је на ТВ Н1 на констатацију да у реакцијама на овај случај недостаје нешто што је кључ борбе против сексуалног злостављања – нека врста едукација деце да од малена буду способна да препознају опасност, предаторе и злостављаче, рекао да одбија тезу да таквих садржаја у школама нема и да већ постоји прегршт таквих тема обрађених кроз обавезне предмете.

Ружић је рекао да сматра важнијим да се регулише питање приватних предузећа које се називају школама и указао да приватне школе глуме и плеса нису део образовног система.

„Школе глуме, фудбала, плеса, салсе… нису део образовног система, то јесу приватни вртићи и приватне школе које морају да имају јасно дефинисане услове и стручни кадар”, рекао је Ружић, пренео је Танјуг.

Он је нагласио да је то интерресорно питање које мора да се реши, да се сагледа могућност да се тим школама које се региструју као приватна предузећа у АПР-у, одузме могућност да се називају школом, академијом итд.

Када је реч о епидемијској ситуацији у школама, Ружић је изнео податке према којима је, како тврди, „све у најбољем могућем реду”.

Навео је да је прошле недеље у предшколским установама коронавирус утврђен код 17 деце и 110 васпитача на територији целе Србије, што би, према његовим речима, значило 0,015 укупног броја деце којих има 224.000, а код васпитача тај проценат је 0,76.

У основним школама вирус је регистрован код 340 ученика и 322 запослена, што је, додаје, 0,13 одсто међу ученицима и 0,20 међу наставницима. У средњим школама протекле недеље инфекција је потврђена код 360 ученика и 147 запослених, па је то један проценат ученика и 0,9 одсто запослених.

На интервенцију водитеља да у јавности има сумњи везаних за те податке, нагласио је да мисли да није могуће да има већих дискрепанци у бројкама које се објављују. „Очигледно је да образовни систем није место где је дошло до трансмисије ковида 19”, нагласио је министар.

Упитан због чега ђаци у Србији не добијају бесплатне ученике, а добијали су их сва деца пре 2012. године, Ружић је рекао да се „данас у Србији издваја 700 милиона динара за уџбенике који су бесплатни за категорије ученика који су лошијег имовног стања”, као и 790 милиона за дигиталне уџбенике.

Према његовим речима, ранији систем, када су сва деца од првог до четвртог разреда добијала бесплатне уџбенике, био дискриминаторски према деци од 5. до 8. разреда, као и оној у средњим школама.

„Није све у уџбеницима који коштају од 5.800 до 13. 000 или 11.000 динара… Али ко обнавља школе, реконструише школе, гради обданишта? Ко обезбеђује дидактичка средства, уџбенике, дигиталне уџбенике? Да ли то ради држава – да, да ли је то бесплатно – јесте”, рекао је министар.

Извор: политика.рс

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: