Брђанин не долази на сједницу Одбора за безбједност и одбрану

Директор Управе полиције Зоран Брђанин неће присуствовати данашњој сједници Одбора за безбједност и одбрану.

Брђанин је у обраћању предсједнику Одбора Миодрагу Лаковићу и члановима навео да је разлог такве његове одлуке то што је „из бројних јавних наступа политичара претходних дана јасно да су политичке партије, умјесто надлежног Одбора за безбједност, на бази себи познатих критеријума већ донијеле свој суд о извјештајима који су данас на дневном реду“.

„Такође, цјелокупној јавности крајње је очигледно да, супротно Пословнику Скупштине Црне Горе, Закону о парламентарном надзору у области безбједности и одбране и Закону о унутрашњим пословима, циљ данашњег разматрања извјештаја није парламентарни надзор Скупштине над радом полиције. Да се заиста ради о парламентарном надзору он би био извршен правовремено будући да се полугодишњи извјештаји достављају Одбору 1. јуна и 1. децембра текуће године како би их Одбор размотрио до краја редовних засиједања. Одбору, али и јавности, познато је и да је Скупштина, неблаговременим разматрањем прихватила ове извјештаје како то и произилази из пресуде Управног суда Црне Горе У.бр. 12564/2023 од 07. 11. 2023. године“, саопштио је Брђанин.

Одбор за безбједност и одбрану данас разматра извјештаје Управе полиције о резултатима у борби против организованог криминала и корупције у прошлој години.

Одбор ће, разматрати извјештаје за вријеме од 1. јануара до 15. маја и од 15. маја до 23. новембра прошле године.

Према Закону о унутрашњим пословима, у случају да Одбор одбије извјештај, о томе ће обавијестити министра унутрашњих послова, који након тога може покренути процедуру разрјешења директора полиције.

Брђани је додао да „очигледност да није по сриједи парламентарни надзор произилази и из тајминга у којем се извјештаји стављају на дневни ред“.

„Односно, чињенице да је сједница Одбора заказана свега неколико дана након што сам по судској пресуди, након друге незаконите смјене, враћен на позицију директора Управе полиције. Томе треба додати и да је јавно искомуницирано одмах по доношењу пресуде да треба заказати сједницу Одбора и изјаснити се негативно о извјештајима како би се тако фингирала ‘законита’ процедура новог разрјешења. Вриједи указати и да се од свих до сада неразматраних посебних извјештаја, из члана 16 став 2 Закона о унутрашњим пословима, на дневни ред сједнице Одбора стављају само два“.

Брђанин је у писму навео да че остати забиљежено „и то да парламентарни надзор изгледа тако да цјелокупна јавност зна да извјештаји неће бити усвојени прије него што су их они који треба да врше парламентарни надзор и прочитали, чиме се суштински и обесмишљава и функција коју тај механизам има у демократском друштву“.

„На крају, за случај да неки члан или чланица Одбора, ипак одлучи да поступи по Уставу Црне Горе који у члану 85 став 1 прописује да се посланик опредјељује и гласа по сопственом увјерењу, у прилогу достављам изводе из извјештаја Европске комисије са главним запажањима око ових извјештаја који су предмет разматрања, а како би одлуку могли темељити на аргументима објективне стране, уз подсјећање да се не може јавно заговарати афирмација европских стандарда и добрих пракси а иза затворених врата радити супротно оном што се управо од стране институција ЕУ истиче као усклађивање са истима и напредак“, закључио је Брђанин.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: