БРЕГЗИТ: Одлазак из ЕУ као побједа суверенитета

Повлачење Уједињеног Краљевства из Европске уније, често краће Брегзит био је политички циљ који су спроводили различити појединци, адвокатске групе и политичке партије откако се Уједињено Краљевство придружило претечи Европске уније 1973. године. Повлачење из Европске уније је право држава чланица Европске уније према члану 50. уговора о Европској унији. Велика Британија се, заједно са Гилбратаром, на данашњи дан 2020. године и званично повукла из Европске уније.

Када је Уједињено Краљевство одлучило да напусти ЕУ, одлука је наишла на оштре критике европских бирократа, али и на одобравање оних који су годинама упозоравали на све слабости бриселског система. Брегзит није био само гласање против чланства – био је то јасан знак незадовољства политикама које су спутавале суверенитет и економски развој, док су истовремено фаворизовале централизацију моћи у рукама бирократа удаљених хиљадама километара.

Један од кључних проблема који су мучили Уједињено Краљевство била је ригидна регулатива ЕУ, која је гушила британску економију прекомјерним правилима и наметима. Британска предузећа су годинама била присиљена да се придржавају сложених закона који нису увијек одговарали њиховим потребама, док су европске институције диктирале правила која су често фаворизовала друге чланице на штету британских интереса.

Питање имиграције такође је играло кључну улогу у одлуци о изласку. Слобода кретања, иако представљена као темељна вриједност ЕУ, постала је извор озбиљних проблема за Уједињено Краљевство. Велики прилив радне снаге из источне Европе створио је притисак на британске јавне службе, здравство и тржиште рада, што је изазвало незадовољство међу грађанима који су сматрали да њихова влада више не контролише националну политику миграција.

Финансијски терет чланства у ЕУ био је још један камен спотицања. Велике суме новца сливале су се у бриселске фондове, док се корист од тога није увијек враћала у одговарајућој мјери. Британци су с правом постављали питање – зашто финансирати унију која доноси више бирократије него користи? Брегзит је био рјешење које је омогућило повратак контроле над националним буџетом и расподјелом ресурса.

Гибралтар, иако мали териториј, имао је своје разлоге за подршку изласку. Економија ове британске прекоморске територије у великој мјери зависи од британских трговинских правила, а ЕУ је наметала ограничења која су се негативно одражавала на њихов развој. Одлазак из ЕУ омогућио је Гибралтару већу флексибилност у дефинисању властитих економских политика и односа са сусједима.

У коначници, Брегзит је био одлука за суверенитет, економску флексибилност и повратак контроле над кључним националним питањима. Критике из Брисела биле су очекиване, али чињеница остаје – Британци и Гибралтарци су јасно показали да више не желе бити дио уније која им није доносила очекиване бенефите. Историја ће показати да је излазак био храбар, али неопходан корак ка будућности у којој нације саме одлучују о својој судбини.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: