Брендирани регион

Бока Которска је чудна географија: има духовни запад на заливском истоку (Котор), и духовни исток на заливском западу (Херцег Нови). Историјска се Бока протеже од Мокрина (ХН залеђе) до Куфина (пред Сутоморем), и док су се Паштровићи осјећали Бокељима – имала је и Будву у саставу. Данас се ипак сматра да Боку чине три општине: Котор, Херцег Нови и Тиват.

Главни град Боке је Котор. Занимљиво је да многи Херцегновљани не(радо) признају ову чињеницу (од које ни сам Котор нема много користи), док су Тивћани сасвим сагласни. Котор види Тиват као некадашњи дио властите територије, властеоски осунчани љетњиковац, за разлику од главног града, стиснутог подно хиљадуметарских планина. Умногоме монтенегризован (па отуд и све мање бокељски у културном смислу), Котор види Херцег Нови као дивљину пуну бокељизованих Херцеговаца – Срба, као систем неуређен, у коме се мисли друкчије, па чак и говори, што је истина, јер Новљани користе четири акцента, за разлику од Тивћана и Которана који користе два кратка.

Послије Београда, Херцег Нови је – с обзиром на број становника – град с највише диплома Универзитета у Београду. Котор је главни град зато што је престони: Стефан Немања називао га је, почев од 1185. својим вјерним, сербским, стоним, љубљеним и славним градом, све до 1371. Тиват себе види као Божији дар (Теодо), јер се у једином фјорду на Медитерану налази на обали питомог, топлог, највећег унутрашњег – Тиватског залива.

Умјесто да речене општине имају стечену постмодерну власт, Херцег Нови има предмодерну, а Тиват и Котор условно тек – модерну. Нико осим Котора не може официјелној Подгорици да одржи сет цивилизацијских лекција, с питалицом „У чему је проблем, господо?“: није ли логично да министар туризма не буде с Брдах, него из града у коме се налази 60% цјелокупног непокретног богатства Црне Горе? У Заливу у коме се налази 90% цјелокупног непокретног богатства!?

Али је Котор, као историјски увијек нејак и вазалан, остао без конкретних имена и презимена која би могла да лупе шаком о сто, те макар протествују што Боку као ресурс јаше ко стигне. Котор се подметнуо пода Црну Гору, и раширио ноге, дочим би требало да буде обратно, јер је Котор граматичко и цивилизацијско мушко.

Како било, бококоторске земље подијељене су на политичке феуде – што и јесте препрека да 201 годину од уједињења Боке Которске и Црне Горе, прпошно наступе са захтјевом да Бока Которска постане једна једина општина. Не да би се отцијепила. Него да би запловила у сусрет бољој будућности као регион са стретешким, културним и привредним сторyтеллингом.

Као свима знан – управо брендирани регион.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: