Брисел укида маневарски простор Србије: Старија је одбрана Косова од чланства у ЕУ

Уградња Охридског споразума у преговарачки процес о чланству Србије у Европској унији показује да Запад хоће по сваку цену да истера независност тзв. Косова, али то исто тако значи да Србија неће на то да пристане по сваку цену, сматра дипломата Зоран Миливојевић.

Европска комисија и Европска служба за спољну акцију предали су предлог којим су обавезе из Охридског споразума постале саставни део процеса преговора о чланству Србије у ЕУ. Према речима једног портпарола Европске комисије, предлог је прослеђен Савету ЕУ у петак 2. фебруара.

Овим предлогом, обавезе из Споразума о путу ка нормализацији односа Беоргада и Приштине, као и Анекс примене усаглашен прошлог марта у Охриду, формално би постали саставни део преговарачког процеса о чланству Србије у ЕУ.

Преговори доведени у питање

Требало би прво видети да ли тај предлог подразумева Охридски споразум у изворном делу са члановима 1, 2 и 4 који имају елементе де факто признања тзв. Косова, или је ревидиран имајући у виду резерве Србије, каже Миливојевић за Спутњик.

Од тога зависи каква ће судбина преговора бити јер уколико су узете у обзир резерве Србије, односно ако су изузети они елементи који директно сугеришу признање државности у члановима 1, 2 и 4, онда то омогућује наставак процеса, додаје Миливојевић.

„Уколико нису прихваћене резерве Србије и ако је споразум дат у изворном смислу који подразумева де факто признање, онда то на одређени начин доводи у питање даљи преговарачки процес јер то директно задире у интересе Србије и став да нема де факто признања. Према томе, судбина даљих преговора и преговарачког процеса ће зависти од тога. И ту имају две ствари које би требало рећи. Поглавље 35 је специфично у случају Србије и има суспензивну клаузулу, исто као поглавља 23 и 24. Дакле, према преговарачком оквиру уколико нема напретка у та три поглавља, преговарачки процес се зауставља“.

Тако да се преко Поглавља 35 увек може или зауставити преговарачки процес, или се на њега може директно утицати а то је за Србију неповољно, додаје Миливојевић.

Србија без маневарског простора

Друга ствар је да ако би се преко Поглавља 35 уградио Охридски споразум, онда би Запад јасно ставио до знања да преговарачки процес Србије и приступање Србије ЕУ директно зависи од признања Косова, објашњава Миливојевић.

А то значи да не постоји маневарски простор да се на било који начин признање Косова изузме из коначног става о приступању Србије ЕУ, каже Миливојевић и додаје да у том случају Србија нема потребу да реагује јер има јасан став о независности тзв. Косова и не мења га.

„Србија нити може, нити хоће, нити је могуће да призна Косово на било који начин кад је реч о државном и националном интересу и Уставу Србије. И не би требало правити никакву разлику између де јуре и де факто признања Косова јер признање је признање. Оног тренутка кад га признате и де факто, створили сте услове да Косово практично обезбеди међународно-правни субјективитет. Уколико бисте прихватили Охридски споразум у ком имате и гаранцију територијалног интегритета и суверености тзв. Косова у складу са Повељом УН, и приступ међународним организацијама, дакле и Уједињеним нацијама, и добросуседске односе, имате елементе који директно сугеришу косовску државност и признање. Према томе, то је просто немогуће“.

Старије је питање Косова и Метохије и непризнавање независности од било чега укључујући и приступање Србије ЕУ и не могу се те две ствари упоређивати нити се може око њих трговати, додаје Миливојевић.

Престанак преговора није крај сарадње Србије са ЕУ

Миливојевић сматра да је одрицање од Косова и Метохије без дилеме и одрицање од државе Србије, а уколико ЕУ усвоји такав предлог онда је то за Србију проблем, а приступање ЕУ добија потпуно други карактер.

Према његовим речима, постоје две ствари кад је реч о европском путу Србије. Једна је приступање у смислу пуноправног чланства, а друга је прихватање вредности ЕУ, уградња стандарда и норми и сарадња са Унијом на економском и сваком другом плану.

„То се не искључује. Не мора Србија да постане пуноправна чланица али то не значи да не може да сарађује са ЕУ, да уграђује њене вредности и стандарде и да се интереси преклапају. И ЕУ има интересе на овим просторима, поготово у економској сфери. Према томе, њих ако интересује овај регион не могу га обухватити без Србије. Постоје две ствари, једна је сарадња са ЕУ и наставак тог процеса, а све оно што не доводи у питање статуса Косова и Метохије може и даље да буде у игри. То није спорно јер не улази Србија сутра у ЕУ па да мора данас то да преломи“.

Реч је о политичком услову који представља проблем у даљим преговорима, али то не значи да се преговори завршавају. Отвара се један процес који је другачији и показује да Запад хоће да независност тзв. Косова, али Србија неће на то да пристане, па ћемо видети шта ће из тога изаћи, закључио је Миливојевић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: