Брисел упозорава, Загребу се не жури

Званичном Загребу се не жури да реши питање примене европског налога за хапшење, јер предлог за његову измену, иако је био најављен, још није стигао у Сабор, упркос томе што представници Европске комисије готово свакодневно на томе инсистирају.

Министарство правосуђа саопштило је раније да је нацрте измењеног закона упутило на изјашњавање другим телима државне управе, па би га влада могла, како се очекује, имати већ на наредној седници.

Реч је о закону о примени европског налога за хапшње, чијом је изменом два дана уочи прикључења Европској унији, Хрватска практично заштитила један број особа осумњичених за злочине и кривична дела почињена пре августа 2002. године међу којима и бившег функционера југословенске и хрватске тајне службе Јосипа Перковића кога Немачка потражује због сумње да је умешан у убиство хрватског емигранта Стјепана Ђурековића 1983. године у Баварској.

Портпарол Европске комисије Оливер Бејли (Баиллy) је јуче изјавио да Брисел очекује да се измене поменутог закона усвоје и почну да се примењују што је пре могуће.

Он није помињао временске рокове, али је рекао да то мора бити промптно и да не зна како у Банским дворима намеравају спорни закон да промене и да његова примена почне половином наредног јула, што је најавио хрватски премијер Зоран Милановић.

Бејли је само поновио став европске поверенице правосуђа Вивијан Рединг истакавши да Комисија “жели брзу примену закона ЕУ, а да реч брзо није повезана с неким конкретним роком, али јасно значи да то треба учинити што је могуће пре”.

Позивајући се на своја сазнања, ријечки “Нови лист” пише да ће хрватско ресорно министарство нацрт измена почетком наредне седмице послати као информацију у Брисел.

Наводи се, додуше незванично, да ће премијер Милановић ових дана упутити писма свим европским повереницима као и председницима влада држава Уније и изнети им суштину спора са ЕК, као и шта ће Хрватска учинити да би га решила.

Стога су у влади, тврди лист, уверени да нема разлога за било какве мере против Хрватске. Поготово зато што су у идентичним случајевима Словенија и Чешка своје неусклађене законе о европском налогу промениле на начин да они ступе на снагу с вишемјесечним одлагање, па нису дошле под удар санкција.

Редингова је експлицитно поручила да је ражочарана понашањем Хрватске.

“Јако сам жалосна због ове ситуације. Годинама сам радила с хрватском владом да омогућимо улазак Хрватске у ЕУ и да је треба третирати као и све друге чланице, да нема надзорног механизма. Ја сам се борила за то”, казала је она.

Њена примедба се највише односи на то што је Хрватска спорни закон променила два дана уочи прикључења ЕУ.

Милановић је лично интензивно комуницирао с колегама премијерима, објашњавајући хрватску позицију, за случај да се Комисија, пре доношења одлуке о могућим мерама, консултује са државама чланицама, као што прописује члан 39. приступног уговора.

Ипак, позивајући се на неименовани високи извор у Комисији, агенција Ројтерс известила је у четвртак да ће питање санкција против Хрватске вероватно бити на дневном реду седнице ЕК већ у среду. У Комисији то јуче, међутим, нису ни потврдили нити демантовали. “ Кад будемо имали ту одлуку, обавестит ћемо вас, али засад одлуке нема”, рекао је Беили.

И док Милановић потезе око поменутог закона коклоквијалног названог „Лекс Перковић“ назива поштовањем рокова, а повереница одуговлачењем, председник Иво Јосиповић сматра да је све ствар договора.

„То је наравно, ствар договора с Еуропском унијом. Мислим да око тога не треба правити велике проблеме. Закон мора бити промењен, мора ступити на снагу у неко разумно време“, казао је Јосиповић.

А када је реч о Перковићевом сину Саши који је запослен у председниковом кабинету као саветник за безбедност, Јосиповић каже да му не пада на памет да га промени јер, како сматра “нико не треба да носи могуће грехе својих родитеља”.

Потпредседница владе Весна Пусић тврди, пак, да влада ради на предлогу законских промена.

“Радимо на усавршавању и дотеривању тог предлога. Кад он буде дефинитиван, виде ћемо какве ће бити реакције, изјавила је Пусић.

С друге стране, у ХДЗ-у сматрају да су санкције Хрватској готова ствар.

“Два дана након што је Немачка ратификовала наш уговор, влада је измислила закон којим де факто штити могуће комунистичке егзекуторе. Не разумем препотенцију која каже да они у Комисији блефирају. Припрема се пакет санкција против Хрватске, видећемо како ће то изгледати“, рекао је лидер ХДЗ Томислав Карамарко уверен да ће санкције Хрватској нанети, пре свега, материјалну штету.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: