Бриселска избјегличка лабораторија у Нигеру
1 min readПише: Тања Вујић
Велика џамија од печене глине из 16. века са 27 метара високим минаретом, кривудаве прашњаве уличице вароши 35.000 становника и четири одвојене групе странаца, концентрисаних на ободима места у срцу Сахаре.
То је Агадез – највећи и последњи сабирни центар миграната из Сахела и Западне Африке пред 270 миља дуги пут ка граници Либије и обали Средоземља.
Средњовековни центар трговине сољу, златом и робовима, Агадез је данас пустињско стециште међународних кријумчара људи, свратиште најмање 18 радикалних исламских група које крстаре од Судана до Мауританије, адреса нове базе дронова војске САД (модернијих од оних инсталираних у Џибутију), а ту су одскора испостава Међународне организације за миграције (ИОМ) и стална канцеларија Европске уније за безбедност. Колико ове године, као и неколико претходних, преко 100.000 афричких миграната, понајвише из држава на ободу Сахаре, прошло је кроз нигерски Агадез на путу ка Медитерану.
У међувремену, више од 360.000 мушкараца, жена и деце ове године је некако препловило Средоземно море из правца Либије и искрцало се на обале Италије (5.000 се у међувремену на тој рути удавило).
Тим поводом, Брисел је од пролетос на новој муци, наизглед мањој од лањске, када је преко милион дошљака стигло из правца Сирије, Авганистана, Сомалије, Еритреје, Судана, Гамбије, Нигерије…
Наиме, како „бриселска фамилија” да заустави плиму афричких миграната и избеглица, која би према најавама УН – због демографске експлозије у испошћеним зонама Африке, следећих година и деценија могла да постане само још већа? Чиме сада Брисел да обузда масовне миграције Африканаца?
Да испуни ту своју жељу, Брисел је у јуну разастро велику мапу Црног континента и маркирао пет држава (Нигер, Мали, Нигерија, Сенегал и Етиопија) које сматра највећим извориштем сеоба миграната и центара транзита.
На тој новој евроафричкој карти, Брисел је Агадез у централном Нигеру означио као „кључно раскршће десетина хиљада нерегуларних миграната који настоје да се домогну Медитерана и Европе, махом преко Либије”, наводи се у извештају ЕУ.
Упадљиво, ЕУ је из својих планова за борбу против афричких миграната у овој фази искључио Либију – кључно полазиште миграната на Европу, јер је сматра исувише небезбедном и урушеном државом.
Европски естаблишмент у Бриселу затим је осмислио 24 развојна програма за квинтет афричких држава, укупне вредности 425 милиона евра са првенственим циљем да задржавања миграната, затим једног дана и за борбу против темељних разлога сеоба, на пример сиромаштва и развоја домаће привреде.
Потом су европски лидери кренули у обнову веза са државама Сахаре, Сахела, источне и западне Африке.
Агадез – тест случај
На рути водећих европских званичника, Агадез је иначе означен као „врло важна лабораторија, тест случај за могуће копирање у другим крајевима”, поручује неименовани званичник ЕУ.
Европски антиимигрантски план је једноставан: новац из наменског Фонда за хитне случајеве у Африци (створен 2015) треба да буде усмерен за заустављање нерегуларних миграција, подстицај економском развоју и за јачање безбедњачких мера и контролу граница.
Тим поводом Европа је за Нигер спремила око 615 милиона евра, за Мали око 160 милиона, док је са Нигеријом већ постигла договор о репатријацији миграната пристиглих у Европу за које се утврди да немају шта да траже у ЕУ, барем по процени домаћих власти.
Што се Немачке тиче, Берлин је Нигеру већ спремио 17 милиона евра развојне помоћи и 10 милиона евра за опрему војске једне од најсиромашнијих земаља на свету, иначе пребогате уранијумом.
Немачка је истовремено најавила да ће у Малију подићи војну базу леђа уз леђа са постојећим центром мировних снага УН.
Списак европске опреме која се најављује као помоћ Нигеру и Малију –земљама на удару застрашујућих климатских промена и плиме миграната из региона – занимљив је, посебно онај део који се шаље за Агадез, истиче истраживање немачког дневника „Тац”.
Наиме, стална канцеларија ЕУ у Агадезу добиће међу првима у Африци специјалну опрему за биометријску регистрацију миграната, док ће истовремено добити људско појачање ради обуке војске за контролу граница и евентуално постављање електричних ограда.
„Биометријски подаци биће повезани са кредитним картицама које ће се издавати мигрантима. Свако путовање мигранта до машине за кеш, откриће идентитет корисника не само финансијским институцијама већ и надлежним државним органима. Планирани надзор Африке биће много продорнији него било шта што се може замислити у Европи, барем кад је реч о заштити приватности корисника”, тврди Јута Швенгсбиер новинарка листа „Тац”, известио је „Дојче веле”.
Немачке компаније специјализоване за биометрију и енкрипцију, већ су обезбедиле послове од Алжира од Јужноафричке Републике, преноси Дојче веле.
Велики бизнис опасавања афричких миграната биометријским документима и електричним оградама, делује орвеловски. Ипак, можда је и реалност: званични Најроби најавио је ових дана да разматра подизање електричне ограде на граници са Сомалијом, у непосредној близини Дадааба, највећег избегличког логора на свету.
Слутећи нове невоље са недружељубивим Европљанима, мигранти који се ових дана крећу ка средишту Сахаре, у упадљивом луку заобилазе Агадез, крећући се пустињским беспућем ка неприступачнијем Малију.
Нигер је наиме потписао споразум о „мигрантско-развојној” сарадњи са ЕУ. Суседни Мали још није.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: