Британци пријете Русима осиромашеним уранијумом, Срби прве жртве овог злочина

Пише: Игор Дамјановић

Анабел Голд, замјеница британског министра одбране, јуче је изјавила да ће са тенковима Челенџер Лондон Украјини доставити и пројектиле са осиромашеним уранијумом. Британске владе падале су често последњних година, кабинети Бориса Џонсоном и Лиз Трас, а замјеница министра одбране плаве крви, са титулом баронице, остајала је чврсто на функцији. Њена посјета Црној Гори на љето 2021. остаће упамћена по упечатљивом обраћању тадашњег премијера Здравка Кривокапића: «Видим да сте права бароница, жао ми је што вас нисам срео раније».

Први пут ово оружје употријебљено је у бомбардовању Републике Српске 1994. године. Током агресија на СРЈ снаге НАТО пакта бациле су око 15 тона муниције са осиромашеним уранијумом. Посебно интезивна употреба овог оружја забиљежена је у последње 2 недјеље рата, када га је испаљено око 80%, са очигледним циљем да се тако изврши притисак на предсједника Слободана Милошевића да нареди повлачење непоражене војске и полиције са КиМ. У том периоду, 30. маја 1999. године, осиромашеним уранијумом је нападнута и територија Црне Горе, конкретно полуострво Луштица. На овом локалитету, кога су авиони А-10 америчког ратног ваздухопловства засули са 90 уранијумских пројектила, није било никаквих војних објеката, борбених ефектива и распоређених јединица. Непосредно послије дејства радиоактивност на лицу мјеста била је чак 350 пута већа од дозвољене.

Након 14 година, Института за јавно здравље Црне Горе објавио је да у 2013. највећи број новообољелих од карцинома регистрован у Будви и Тивту, градовима између којих се налази полуострво Луштица. Дакле Будва и Тиват су имали више новообољелих од рака него Подгорица која има 10, односно 15 пута више становника. Узрочно последичну везу постојања осиромашеног уранијума и оболијевања од рака детаљно су истраживали експерти у Италији и Србији. «Италијани су установили су један нови институт, један термин који је нов у правној терминологији, то је ‘институт квалификоване вероватноће’. То значи да војник који је боравио на контаминираном терену, кад оболи, нема доказивања тога зашто је оболио, него се полази од претпоставке да је оболио због тих токсичних фактора који се налазе у животној средини. И они сада мијењају правосудни систем.» – испричао ми је 2019. др Дарко Лакетић, предсједник српске парламентарне «Комисије за истраживање последица НАТО бомбардовања 1999. године по здравље грађана Србије».

Слично парламентарно тијело нажалост није формирано у Црној Гори. Прије 4 године био сам један од иницијатора Апела 243, да се у Црној Гори поступи на исти начин као у Србији и Италији. Апел су подржали блаженопочивши митрополит Амфилохије, владике Јоаникије, Методије и Кирило, покојни Момир Булатовић, градоначелник Будве Бато Царевић, садашња предсједница парламента Данијела Ђуровић, 20 народних посланика, општински функционери из Котора и Херцег Новог, укупно 243 угледна грађанина. Ипак тадашња парламентарна већина у 2 наврата одбила је иницијативу.

Проф. др. Слободан Чикарић предсједник «Српског друштва за борбу против рака» коментаришући статистику оболијевања од рака у Србији у првој деценији након НАТО агресије наводи: «Узрочно последична веза 10-15 тона осиромашеног уранијума који је бачен на Србију 1999. и досадашњег и будућег кретања малигних тумора у Србији говори у прилог чињенце да је у Србији почињен геноцид sui generis».  Сличног мишљења је и актуелна министарка здравља Србије др Дана Грујичић која наводи да су «Срби жртве екоцида» и «да оболијевајмо од рака 3 пута више од осталих народа» а да је основни узрок томе осиромашени уранијум.

Наши војни стучњаци детаљно су се бавили осиромашеним уранијумом. Тако генерал Слободан Петковић начелник Управе атомско-биолошко-хемијске одбране Војске Југославије наводи: «Муниција од осиромашеног уранијума, ‘сребрни метак’, сигурно доноси смрт ономе ко га је погодио, а ако је имао ‘среће’ да не буде погођен али је удахнуо његову прашину, умираће дуго, живот ће му полако одлазити, а он ће бити и сведок немогућности да се томе супростави, што је оличење чистог ужаса. Зато и нас обузима осећање ужаса од сазнања да човек може такво подмукло, непредвидљиво и изузетно опасно оружје прво да измисли, да га употеби, а онда да исцрпно проучава његово дејство и последице по здравље људи и посматра њихову патњу у генерацијама потомака.»

Најаву баронице Анабел Голд прокоментарисао је одмах и руски предсједник Владимир Путин приликом важног, многи ће рећи и историјског састанка са предсједником НР Кине Си Ђинпингом. Оцијенио је да: «Уколико се ово деси Русија ће бити принуђена да у складу са тим реагује, конкретно на чињеницу да колективни Запад већ почиње да користи оружје са нуклеарном компонентом.»

Дакле на озбиљне иницијативе НР Кине за мир у Украјини, Вашингтон реагује хистеричним испадима, а Велика Британија пуца осиромашеним уранијумом.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: