Британски документи: Клинтон одбио да се Америка умијеша у рат у Босни
1 min read
Бил Клинтон
У америчкој администрацији је у јуну 1995. године било озбиљног неслагања о томе како би требало да изгледа америчка политика према БиХ, а према британским документима са којих је управо скинута ознака тајности, Бил Клинтон, тадашњи предсједник САД, приклонио се умјереној струји и одбио да се умијеша у рат.
Наиме, како произлази из докумената из јуна 1995, главни сукоб у америчкој администрацији се водио између Медлин Олбрајт, тадашње амбасадорке САД у УН, која је заговарала јачи амерички ангажман и Сендија Бергера, замјеника савјетника за националну безбједност Била Клинтона, који је заговарао немијешање Америке.
Нико не треба да се умијеша у рат
У документу у ком је препричан разговор између Џона Мејџора, британског премијера и Клинтона било је ријечи о финансирању снага за брзи одговор УН, које је требало размјестити у БиХ. Тема разговора је било и залагање америчке администрације и Конгреса да се Бошњацима укине ембарго на оружје и да САД обуставе финансирање УН трупа.
У документу је наглашено да је Клинтон желио да плати снаге УН и спријечи укидање ембарга, али да је био суочен с отпором у Конгресу, преносе „Независне новине“.
„Предсједник Клинтон нам је рекао да су чланови Конгреса наивни ако су вјеровали да је довољно подићи ембарго на оружје и онда мирно одшетати. Било би јако лоше када би САД сносиле кривицу за пропаст мисије Унпрофора. Клинтон се плашио да су Босанци покушали да га изманипулишу да учини то“, наведено је у документу, на шта је премијер Мејџор констатовао да је илузорно да Босанци очекују да ће се САД на терену борити за њих.
Цитира се и да је Клинтон рекао да нико, ни Уједињено Краљевство ни САД, не би требало да буду умијешани у рат на било чијој страни. Мејџор је на то одговорио да би тако требало рећи и босанској страни, а Клинтон узвратио да ни он ни нико од његових савјетника не вјерује да Босанци могу добити рат ако би се УН повукле.
Занимљив је и извјештај о посјети Хариса Силајџића САД, када је окривио ту земљу за саучесништво у геноциду Срба над Бошњацима.
„Кристофер Хил је Силајџићу данас (14. јун) рекао да је ситуација веома опасна и да ће, ако крену у велику офанзиву, Босанци бити сами. Хил нам је испричао да је Силајџић ово лоше примио и чак одбио да се појави на прес-конференцији“, наводи се у једном од докумената, који преносе „Независне новине“.
Ко је био проблем за Олбрајтову
Кад је ријеч о финансирању УН, кроз документе се стално провлачи скепса Американаца према способности свјетске организације на терену, а наглашено је и да је Олбрајтова говорила да проблем представља и Јасуши Акаши, специјални изасланик генералног секретара УН, јер би под његовом командом, како је тврдила, снаге за брзи одговор биле неефикасне.
У једном транскрипту разговора у канцеларији британског премијера констатовано је да је ускраћивање финансирања УН од стране САД „неодговорна и илегална акција“. И Педи Ешдаун је изразио разочарење што су САД одбиле да финансирају снаге за брзи одговор УН, уз напомену да „УН, Босанци и наше трупе“ плаћају велику цијену.
Питање финансирања ове јединице УН је на крају ријешено, а према документима, кључна улога дата је британској дипломатији.
Ослобађање војника УН које су Срби узели за таоце након што су почели НАТО удари било је тема бројних докумената које је недавно објавио Национални архив Уједињеног Краљевства.
„Након првог таласа узимања талаца, Ширак је наредио трупама да се сваки војник радије бори до смрти него да дозволи да га узму за таоца“, речено је у једном документу.
Након што су Срби ослободили таоце, у једном од докумената истиче се да су Срби потцијенили одлучност међународне заједнице, уз предлог да се настави психолошки, политички и војни притисак на Караџића, Младића и Милошевића.
Влада Британије је, како је наглашено, послала депешу на Пале, у којој је Караџићу и Младићу запријетила да ће их лично сматрати одговорним ако се нешто деси британским војницима.
Међутим, напоменуто је и да је потребно и америчкој и босанској страни објаснити да се УН неће сврставати на страну БиХ против Срба.
Шта је био „двоструки кључ“?
Било је ријечи и о томе да је Јељцин притискао Милошевића, али да је постојала сумња колико је Милошевић имао утицаја да притисне Караџића.
У многим документима тема су преговори с Кољевићем и Младићем о ослобађању трупа УН.
Осим о финансирању УН, велики број докумената говори и о употреби „двоструког кључа“, односно правила да НАТО смије извести ваздушне ударе само ако се и НАТО и УН сагласе, што је посебно илустровано одбијањем УН да дâ сагласност за бомбардовање „Маховљана“, аеродрома крај Бањалуке.
„Речено нам је да су Тактичке ваздушне снаге НАТО-а предложиле да се изврши НАТО напад на Бањалуку у наредна 24 часа, као одговор на то што су два авиона отуда јуче полетјела и вратила се. Овај предлог је прихватио и командант Јужног крила НАТО-а. Консултовали смо УН и генерал Хавијер је одбио да изда одобрење. Због тога не треба очекивати било какву акцију“, наведено је у документу од 21. јуна 1995. године.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Ne znam iz kojeg razloga ovo objavljivanje ali vidljivo je da se nekoga treba oprati od krvi nevinih, u ovom slucaju klintona. Sto se mene tice mogu ga prati svim vodama svijeta i faliti sva svjetska grla ali dok zivim za mene on ostaje ratni zlocinac, lopov, kriminalac, ubica, pedofil, psihopata. Uz sami bok njemu ide toni bler ono smece ljudskoga roda, dzajmi si ili kako se vec pise, pedi esdaun i sva ta bulumenta ratnih zlocinaca, ratnih profitera i kriminalaca svih vrsta. Kao slag na ovu smrdljivu tortu postavljam dvije kuje nad kujama olbrajticu i hilari. Neka im svijet i Bog udijele i u zivotu i na samrti i u smrti da ni jednog trenutka mira ne imaju. Ni one ni oni ni njihove porodice.
JEL OVO POSLAO DUŠKO TORBAR IZ LONDONA? PA NE BUDITE BUDALE BRE.
Što nas dirnuli. Sve živa istina.
Која лаж,губе глобалну ПЉАЧКУ,па сада хоће полако да се прешалтају-ЗЛОЧИНЦИ!
ZA NJEGA I NJEMU SLIČNE SOTONE ,PAKAO JE KONAČNO ODREDIŠTE!
Daj boze sto prije smak svijeta.
Не упуштајући се ни у какве друге коментаре о извесним британским документима морамо да констатујемо, да је Амерички јеврејски конгрес објавио једно србофобично писмо америчком председнику Билу Клинтону, преко целе странице у „Њу Јорк Тајмсу“ од 26 априла 1993. године, које гласи…
A J Congress
SHALL WE PRAY THAT THEY ALL DIE, MR. PRESIDENT?
An Open Letter to Bill Clinton
Dear M. President,
We write this Open Letter to you as friends. Your presidency has given new hope and vitality to our nation and to the world. You have challenged us to live up to our ideals, not to succumb to our fears.
Regrettably, the courage and decency that have characterized your approach to the nation’s challenges at home have so far found no resonance in our response to massive Serbian aggression and brutality in the Balkans. We know you are distressed by Serbian aggression, and you have urged a tightening of sanctions and the enforcement of a no-fly zone. But as the genocidal shelling of Srebrenica and Sarajevo resumes, it is clear these measures will not stop the massacre.
Slobodan Milosevic, president of Serbia, mockingly thanked you for not intervening in the slaughter. He and his Serbian allies in Bosnia believe they have been given a green light from America (European leaders gave them the green light long ago), and have resumed their onslaught on Srebrenica and Sarajevo with unrestrained brutality and fury.
Observing the atrocities committed by the Serbs, Larry Hollingworth, the senior U. N. refugee official in Sarajevo, said of the Serbs: “I hope that their sleep is punctuated by the screams of the children and the cries of their mothers.” But what about us, Mr. President? Is our sleep disturbed by the screams of the children and the cries of their mothers?
The question of why the worlds did nothing to prevent the Holocaust has haunted the civilized world. Tragically, we now know the answer to that question. It is for the same reason that the world is doing nothing, and that we in America are doing nothing, to stop the ethnic cleansing, the systematic rape of women and little girls, the slaughter of innocent, outrages that are now assuming genocidal proportions.
It was cowardice, callousness, and a massive failure of the moral imagination in the Western world that made the Holocaust possible. Have we really learned nothing from that experience?
Is the world’s most powerful nation, its only super power, helpless in the face of brutal Serbian aggression? There are those who maintain this is so. But you yourself, Mr. President, argued persuasively during the presidential campaign that stopping Serbian aggression does not require that we send large American ground forces. You maintained that air strikes, ending the arms embargo against Bosnian Muslim, and other limited measures can effectively deal with the worst of Serbian aggression.
Later this month, there will be worldwide commemorations of the six million Jews who perished in the Holocaust, victims of the world’s indifference no less than of Nazi brutality. You, Mr. President, will personally participate in the dedication of a new U. S. Holocaust Memorial Museum. IF the memory of those victims does not move us to respond to suffering and persecution in our own time, what conceivable purpose does memory serve?
If we cannot muster the resolve to stop the carnage in Bosnia, then at least let us not interfere by preventing Bosnian Muslims from defending themselves. Mr. President, and the arms embargo now!
Your own team of experts who just returned from Bosnia urged that you end the embargo. They also called for military intervention to protect cities under siege swelled with surviving refugees who have already suffered beyond human endurance, and to safeguard food convoys to these starving people. Act on their recommendations, Mr. President!
The New York Times of March 20th describes a little girl being brought into Srebrenica hospital, the lower half of her face blown away by an exploding Serbian shell. “I must confess we all hoped and prayed that she would die,” a U. N. official is quoted as saying, “and die she did.”
Is that really the best we can do, Mr. President? Should we pray that the Muslim of Bosnia all die?
As you have so often said, Mr. President, we can do better. And in the worlds of the sage Hillel, “If not now, when?”
Henry Siegman, Executive Director
Robert K. Lifton, President
American Jewish Congress
This Open Letter has been made possible by the generous contributions of member and friends of the American Jewish Congress. Contributions to enable us to repeat this Open Letter in other publications and to continue efforts to end the slaughter in Bosnia will be gratefully welcome (Види: A J Congress, An open letter to Bill Clinton, The New York Times, Monday, April 26, 1993, стр. A16)..
Potpisnik ovog pisma je i ovaj sto se objesio pedofil epstajn.
Bas su arhive dirljive.Zamalo da zaridam od muke.Britanske arhive?.Oni da kazu da je mart trci mesec u godini ne treba uopste verovati.A ne ovo srceparajuce.
FASISTI sa Zapada koji su ubijali bombardovali sve SRPSKE zemlje.Hitler-demokratija?.
Jel ovo smece, otpadnik covecanstvo, covek koji je jurio i silovao decu sa svojim drugarom Jeffrey Epstein, zar njega niko nije vec sredio ?
Пусти то, њима на западу је то нормално, то су све болесни умови, али истина је да Клинтон није хтео да нас бомбардује, не зато што је добричина него просто нисмо га занимали и видео је да умемо да будемо напорни кад се одупиремо и није хтео да се замара с нама. Али дубока држава и линија Медлин Одврајт су мислили другачије – Клинтон је ту само статиста, као и сви амерички председници.
da to je to smece,kome je vucic dao 2 miliona dolara