Брод и застава

Пише: Славиша Чуровић

Бура око брода „Јадран“ се не стишава, данима. А стиже нова, око заставе и Митрополита.

Бродови имају душу, Предраг Матвејевић каже у свом дивном Медитеранском бревијару : „Данас се динар на броду лакше зарађује него у доба једрењака, али су мора узбурканија“.

Али смо се ми у Црној Гори узбуркали око нашег брода „Јадран“ да бих помислио да је овај ингениозни нови ДПС странка из сусједне нам државе колико брани ставове исте и колико би да заради на истом том броду. Еура, не динара. Политичких, дакако.

Они који су сваки државни ресурс распродали и са тајкунима распарчали, у чије се вријеме владавине дрога увозила као брашно, а на самом „Јадрану“ је био спреман товар од 60 килограма исте да се отпреми за Истанбул или тако нешто, изнападаше министра Краповића као да је, у најмању руку, брод хрватски а министар увезен из Београда.

Каква величанствена комедија. Обрт је фелинијевски, а заплет дукљанско – памфлетистичка фантазмагорија која не схвата да кад једној политици дође крај и народ јој окрене леђа, политику или мијењаш или напушташ. Но, још су млади, овај нови ДПС, да би је напуштали, јер сам сигуран да се не би имали чиме бавити да им није посланичких мјеста и онда бљују ватру као у вријеме владавине њиховог великог шефа, који је опстајао стално тражећи непријатеља у својој кући и држећи народ у сталној тензији.

А Краповић је само рекао оно што свако нормалан у Црној Гори и зна. И испаде још и храбар наспрам ове опозиције : (Нисам рекао и дијела власти.) „Брод је црногорски, море до 12 миља од обале исто тако, а у нашој кући нам неће нико одређивати шта је наше.“

Коначно је неко стиснуо петљу.

Е тако су одмах кренули и на Мандића, који петљу има поодавно. Замислите “ јерес“ , он је примио Митрополита, пољубио га у руку и још истакао тробојку у кабинету. И ово је велика храброст поред овакве опозиције. (Нисам рекао и дијела власти.)

А то никако није добро да уради Предсједник Парламента, по овим генијима истине. Мада се ту тачно види да је ДПС настао од Комунистичке партије Црне Горе, која је огрнута енглеским шињелима баш једног Митрополита Јоаникија, ономад 1945-те притукла са још 120 свештеника. А мало касније свог комунистичког Предсједника Скупштине послала на Голи оток да и њега притуку. И јесу.

Не смијем ни да помислим да је вријеме 45-те, са овим новим снагама, да би исто било и Мићовићу и Мандићу, као тих година Липовцу и Раичевићу. Не би се ни Краповић извукао, гарант. Марко Ковачевић би био гратис, за онај прст од јуче. Ми остали, нижерангирани, би добили само рад на морском острву са преваспитавањем, као мој ђед ономад.

Срећо је 2024-та, али науми остају исти као прије 80 година. Чудо је марксистичко – лењинистичка школа и њен вокабулар. Богме и накана. Но да се вратимо рукољубљењу, застави и броду.

Значи, по овим младим снагама „појединачно најјаче партије“ ( ал’ за мало) не љубити у руку Митрополита, никако не истицати заставу тробојку (под којом се иначе обави пола вјенчања у Црној Гори) и не нервирати туђег министра одбране што је брод наш. Нарочито не нервирати министра сусједне нам државе, с којом имамо и морску границу, и никако не љубити Митрополита у руку јер је наш, и не истицати заставу јер је и она, гле чуда, наша!

Па они су ипак превазишли и себе у отклону од себе и Црне Горе. Одрећи се свега што је наше. А ја се чудим што преводе Његоша, што крију пјесме Краља Николе, посланице Петра Првог, крију задње реченице Марка Миљанова као змија ноге, имају чак и вапај неталента да је Сердар Јанко велеиздајник, ударају маљем у дједовске надгробне споменике, не дају Владици Раду да почине тамо на врху Ловћена како је желио него како они мисле да треба и тако редом и тако како нико није у свијету своју историју прекрајао и своје народне трибуне и најгласовитије јунаке и мудраце ниподаштавао и исмијавао.

А све стаје у једно објашњење. Одрећи се самих себе, своје историје и своје постојбине у цилку разбијања генетског кода једног народа.

То је програм који није упалио, господо омладинци.

Умало да није, отуд и ова стална мука око наших знамења. Јер она нису ваша, на жалост. Зато сте политички пали, али да вам се дообјасни не може никако, да је Митрополит глава Црне Горе била и биће, да су баш њу као државу спасили Митрополити, да је застава црногорска била, ево и остала, тробојка – макар као народна, а да је „Јадран“ наш брод који је наручио ономад онај краљ рођен на Цетињу и да наша земља колика год да је, има своје име и има свој народ, коме је доста слободе по вашој мјери, истина по вашој савјести, знамења по вашим регулама.

Постоји једна стална тежња поражених квазиелита, после 30.августа 2020-те, да никако не падне тонус њихове тобожње бриге за државу, да се под медијском лупом држи свако ко је довољно јак да каже супротно од њихових истина, а намиришу ли што српско одмах се баца у битку све што се има, и посланици и медији.

Удруже се па се мјери како Марко Ковачевић држи прст док намјешта сат, како Краповић не да своје, а како Мандић љуби руку, гле чуда, свом Митрополиту.

Тако уводе терор мањине, а покушавају и на жалост често и успијевају да јавне дјелатнике држе у сталном страху од своје политичке и медијске одмазде не би ли купили вријеме за своје намјештенике који још сједе по министарствима и директоратима. Који још не дају мира Црној Гори и њеном народу који хоће веће плате, пензије и правду без бивших.А намјештеници прелијећу, ја бих рекао, по партијској дужности. Вјерни свима одани никоме, сем себи, прелетачи су само продужена рука медијског хајкачког удруженог дејства старе власти. (Нисам рекао и опозиције)

Оно што се мора урадити је следеће, а нарочито они који су у власти: Не обазирати се на скаске и придике бивших, спроводити своју мисао до краја и помирити Црну Гору, јер ако се буде слушала ДПС политичко – медијска оркестрација, онда нема ни промјена ни помирења.

Мора им се признати, омладинцима из старог једноумља, да то раде добро, да је апарат сачуван, како медијски тако и културни, да имају политичко покриће у парламенту па на моменте дјелује да нису ни развлашћени. А народ кипти од бијеса што је то тако.

Па господо из нове власти – брже мијењајте људе који одлучују јер са остацима из ДПС-а, који чине и даље већу половину оних “ што се питају“, пута нема до у расуло. А народ ће бити све више бијесан, а то води само једном – могућем повратку оне исте партије која још има снаге и медија да креира и стигматизује и Министра одбране и Предсједника Парламента.Градоначелнике да не помињем, то су докторирали.

Зато, или провјетравање да “ освјежи“ или држите ту мемлу од које вам неће бити добро нити један дан.

Па како хоћете. На вама је, господо из власти.( Нисам рекао: “ Из опозиције“ ).

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: